Tokom troiposatnog programa online konferencije „Kako i zašto u eko-preduzetništvu”, učesnici su bili u prilici da čuju priče stručnjaka i eko-preduzetnika, ali i da učestvuju u panel-diskuji na kojoj su se još jedanput pokrenule ekološke teme poput aero-zagađenja, kompostiranja, cirkularne ekonomije i sl. Ovo je bila odlična prilika da na jednom mestu okupimo ljude koji
Svake godine se sastaje Politički forum na visokom nivou o održivom razvoju kako bi unapredio agendu Ujedinjenih nacija o održivom razvoju. Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) vodi diskusiju o hitnim pitanjima životne sredine kroz pet pratećih događaja. Ovogodišnji program foruma za 2020. godinu u potpunosti je posvećen posledicama pandemija covid-19. Sporedni događaj koji
Još jednom, ekonomisti koriste reč „bez presedana” da bi opisali učinak pandemije koronavirusa COVID-19, a Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) izveštava da su ekonomije zemalja članica doživele pad za rekordnih deset odsto u drugom tromesečju 2020. Govoreći o toj sumornoj statistici, glavni sekretar OECD-a Angel Gurría, istakao je u najnovijem web-sastanku Svetskog ekonomskog
Da li znate da će se 4. novembra, dan nakon predsedničkih izbora, SAD i formalno povući iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama? Ovaj porazum potpisan je na 21. zasedanju Konferencije stranaka (COP 21) Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC) u Parizu 2015. godine. Osnovni cilj sporazuma jeste ograničavanje globalnog zagrevanja na temperature „znatno
Značaj cirkularne/kružne ekonomije (CE) sve se više prepoznaje među istraživačima i stručnjacima u industriji, društvu i akademskim krugovima. Pojmovi CE-a o smanjenju, ponovnoj upotrebi i mogućnosti reciklaže materijala i komponenti već su uspešno primenjeni na brojne proizvode, od elektronske robe do odeće, ali u manjoj meri i na građevinarstvo i građevinske delove. Primena principa cirkularne
Ustavom Republike Srbije imamo zagarantovano pravo na zdravu životnu sredinu („Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju. Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je za zaštitu životne sredine. Svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu”, član 74. Ustav Republike Srbije „Sl.
Cirkularna ekonomija je sve prisutnija tema i u našoj zemlji, kako zbog realnih potreba za održivim razvojem, tako i zbog primene svih standarda koje podrazumeva Poglavlje 27 u pristupnim pregovorima Srbije sa Evropskom unijom. Cirkularna ekonomija predstavlja novi poslovni model koji predviđa maksimalnu optimizaciju privrednih procesa, uz ponovno iskorišćenje raspoloživih sirovinskih i energetskih resursa iz
Cirkularna ekonomija, o kojoj se u Srbiji sve više govori, mogla bi da bude kanal za brži oporavak domaće privrede posle zastoja usled pandemije, jer je zasnovana na korišćenju unutrašnjih rezervi i domaćih resursa – otpada, reciklata i energije. To bi stvorilo prostor za otvaranje velikog broja radnih mesta koja su nam sada neophodna. Sa
Da li je vrednost informacije danas porasla u odnosu na vreme pre pandemije? I kolika je njena vrednost u novoj realnosti gledajući kroz prizmu zaštite životne sredine i upravljanja otpadom? Ovo su samo neka od pitanja koja će biti pokrenuta na VI međunarodnom MITECO Forumu „Znam, znači mogu!“ u četvrtak, 26. novembra 2020. godine. Šesti
Klima naše Planete menjala se kroz istoriju. U poslednjih 650.000 godina bilo je sedam ciklusa ledenog doba i otopljavanja. Lednici su prekrivali veliki deo moderne Evrope i Amerike do granica koji su nama danas nepojmljivi. Isto tako, periodično su se povlačili, menjajući reljef i uslove života, svaki put proizvodeći sasvim nova staništa. Pre otprilike 11.700
Poljoprivreda se zajedno sa industrijom i transportom ubraja u privredne delatnosti koje najviše utiču na klimatske promene. Naučnici širom sveta se iz tog razloga trude da što više optimalizuju poljoprivrednu proizvodnju kako bi se maksimalno smanjila upotreba veštačkih đubriva, pesticida, ali i utrošak vode za navodnjavanje. Prekomerna proizvodnja i trošenje preparata i resursa su, naime,
Oko 25 milijardi tona ugljen-dioksida ispusti se u atmosferu svakoga dana, 800 tona svake sekunde! Ako nismo bili spremni za zdravstvenu krizu izazvanu pandemijom korona virusom, moramo biti spremni za klimatsku krizu i borba protiv klimatskih promena mora biti nastavljena. Dvadeset šesta godišnja konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, koja je trebalo da bude održana
Bogate zemlje moraće da povećaju napore da obezbede finansijska sredstva siromašnijim zemljama pogođenim pandemijom korona virusa, za borbu protiv klimatskih promena, ako žele da ispune obećanje o prikupljanju sto milijardi dolara godišnje posle 2020. godine, saopštila je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). U svom godišnjem izveštaju, OECD navodi da su sredstva za klimu
„Zelena privreda Srbije” je projekat podržan od strane Evropske unije i Beogradske otvorene škole sa ciljem da približi Zero Waste koncept lokalnim samoupravama, privredi i građanima četiri izabrane opštine u Srbiji a u cilju dodatnog usklađivanja Srbije sa preuzetim obavezama iz Poglavlja 27 za pristupanje Srbije Evropskoj uniji. Realizacija projekta se održava na tri nivoa: