Zelena ekonomija

Konzumerizam generiše ambalažni otpad

Ustavom Republike Srbije imamo zagarantovano pravo na zdravu životnu sredinu („Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju. Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je za zaštitu životne sredine. Svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu”, član 74. Ustav Republike Srbije „Sl. glasnik RS”, br. 98/2006).
Definicija zdravlja Svetske zdravstvene organizacije u njenom Ustavu glasi: „Zdravlje je stanje potpunog fizičkog, duševnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti (Health is a state of complete physical, mental and social well-being and not merely the absence of disease or infirmity)”. Podsetiću da je 45. izdanje usvojeno na 51. Skupštini WHO 2006. godine, te da je autor ove definicije dr Andrija Štampar, nekadašnji prof. na Medicinskom fakultetu u Zagrebu.Kakva je veza između ovih dveju definicija? Ugrožavanjem zdravlja i života drugih živih bića na planeti direktno ugrožavamo sopstvene živote. Za poslednjih 40 godina nestalo je 58% živog sveta na planeti Zemlji. Earth Overshoot Day ili Dan potrošenih resursa planete Zemlje pomera se svake godine (a izračunava se od 2007), sve bliže prvoj polovini godine. To znači da smo zalihe prirodnih resursa koje planeta Zemlja ima za naše potrebe za godinu dana potrošli mnogo pre nego ona može to obnoviti ili stvoriti. Često zaboravljamo da je mesto na kome živimo ustvari jedan kompleksan živi organizam. Ova godina je izuzetak jer je taj datum mesec dana kasnije od prošlogodišnjeg – odnosno označen je 22. avgusta. Ove godine se ta „pozitivna” promena desila zahvaljujući COVID-19 krizi. I tu dolazimo do jedne bizarne situacije i činjenice da je usporavanje i zaustavljanje mehanizma potrošnje, saobraćaja, industrije, po kome funkcioniše svet zadnjih decenija doneo njegovoj dobrobiti. https://www.overshootday.org/2020-calculation/
Prvi korak ka tome da sačuvamo živote drugih živih bića je korigovanje konzumerskih navika, korak ka smanjenju otpada koji produkujemo i kompletno menjanje životnih navika koje su proizvod novog vremena. Da bismo uopšte došli do promene navika neophodno je da nešto promenimo u svesti što je jako težak proces. Moderan način života razvio nam je jake konzumerske navike, iznedrio veliki broj materijala i sirovina a samim tim i otpada, pre svega ambalažnog, za jednokratnu upotrebu. To je naravno stvorilo drugi problem koji se odnosi na nemogućnost dostizanja efekta očišćenja reciklažom i da je taj koncept potrebno dopuniti ili zameniti smanjenjem odnosno eliminisanjem otpada koliko je god moguće. Naravno da je to moguće, postoje države u svetu koje su dosta na tome uradile i postavile model. Međutim, dosta toga odvisno je od mentaliteta i opšte kulture koja nama polako počinje nedostajati.
Koliko smo sposobni da primećujemo stvari i pojave koji su zaista bitne za naš život i razvoj? Koliko često zastanemo i uživamo u nekom trenutku? Da li smo dovoljno emaptični?
O tome kakvi smo kao ljudska priča odlično govori jedan eksperiment napravljen još 2007. godine Jedan violinist odsvirao je na jednoj veoma prometnoj metro stanici u Vašingtonu nekoliko najkomplikovanijih kompozicija. Zaustavilo se samo šestoro ljudi i zaradio je 32 dolara. To ne bi bilo neobično da to nije bio jedan od najtalentovanijih mladih muzičara Džošua Bel, da je svirao na violini vrednoj 3,5 miliona dolara i da je dva dana nakon ovog događaj u Bostonskom pozorištu održao concert za koji se tražila karta više, a bila je u proseku 100 dolara. Ovde se radilo o jednom eksperimentu iz koga je kao zaključak postavljeno pitanje: „Ako nemate vremena da zastanete i poslušate jednog od najboljih muzičara na svetu, koji svira najbolju muziku ikada napisanu, treba da se zapitate: šta još propuštate u životu?”
Kakve veze ima ova priča naizgled nespojiva sa prethodnim delom teksta?
Naš previse užurban način života, nedostatak vremena za opuštanje, osluškivanje prirode, skoro prekinut kontakt s prirodom, ostavio je prostora razvoju ponude proizvoda i usluga koji se u to uklopili- brza hrana, brza moda, jačanje potrošačkih potreba i navika, neumereno i nepromišljeno kupovanje… Sve što je van tog konteksta mnogi uopšte ne primećuju. A rešenja su na dohvat ruke.
Svakom takvom kupovinom ne samo da stvaramo nove količine otpada, već ugrožavamo ravnotežu među živim bićima, nepovratno trošimo prirodne resurse, svoje stanove i kuće zatrpavamo stvarima. Izašli smo iz kruga, ciklusa kakav je nekada postojao i održavao ravnotežu. Naši preci s u mnogo bolje znali kako da sve što su uzeli iz prirode njoj to i vrate. Neki od najdrastičnijih primera je proizvodnja hrane, posebno mesna industrija koja se bazira na nehumanom uzgoju životinja koje se ubijaju radi ljudske ishrane. Pri tome se vodni otisak proizvodnje jednog odreska meri desetinama hiljada litara vode (https://www.waterfootprint.org/en/water-footprint/product-water-footprint/). Modna industrija, brza moda velikih modnih brendova, ne samo što je veliki zagađivač vode (od proizvodnje do prerade), već se ogromnim količinama odbačene garderobe zagađuju reke i stvaraju deponije. Sama proizvodnja stvara još jedan veliki moralni i sociološki problem a to je izrabljivanje dečije i ženske radne snage, posebno na Dalekom istoku gde je smešten veliki broj fabrika velikih modnih brendova.
Da li je ovo moguće promeniti i kako? Kod nas ne postoje sistemska rešenja za veliki broj nabrojanih problema. Deponije se stvaraju na svakom koraku, gradovi nemaju centralne prečistače otpadnih voda, opao je procenat recikliranja pet ambalaže, organski otpad završava na deponijama praveći velike količine nusprodukata, pale se strnjišta posle žetve….
Ali promene su ipak moguće. „Nikada ne sumnjajte da mala grupa promišljenih, posvećenih građana može promeniti svet; to je tako jedino i moguće”, rekla je Margaret Mead.
Zahvaljujući internetu, prenošenju informacija i znanja, a zadnjih meseci i sve većoj upućenosti na virtuelni način života, društvene mreže postale su stecište okupljanja i pokretanja velikog broja akcija i inicijativa. One koje su i pre toga postojale, sada su brojnije, vidljivije. Mnoge od njih prešle sui z virtuelnog u stvarni svet i počele da stvaraju promene i skreću pažnju na problematične situacije, ekološke problem, nove ideje… U narednim brojevima kroz seriju tekstova posvetićemo pažnju nekim od ovih inicijativa i grupacija koje su napravile izvesne društvene promene, promenile neke loše ekološke situacije ili podstakle pokretanje nekih novih inicijativa.
Majda Adlešić
Ecoconcept Pogon

Ova publikacija je izrađena uz finansijsku podršku Evropske unije, u okviru projekta GEAR – Zelena ekonomija za razvoj regiona, koji u Srbiji sprovodi Smart kolektiv. Sadržaj publikacije je isključiva odgovornost udruženja Zeleni krug i ni pod kojim se uslovima ne može smatrati da odražava stavove Evropske unije.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.