Cirkularna ekonomija, o kojoj se u Srbiji sve više govori, mogla bi da bude kanal za brži oporavak domaće privrede posle zastoja usled pandemije, jer je zasnovana na korišćenju unutrašnjih rezervi i domaćih resursa – otpada, reciklata i energije. To bi stvorilo prostor za otvaranje velikog broja radnih mesta koja su nam sada neophodna. Sa
Još jednom, ekonomisti koriste reč „bez presedana” da bi opisali učinak pandemije koronavirusa COVID-19, a Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) izveštava da su ekonomije zemalja članica doživele pad za rekordnih 10% u drugom tromesečju 2020. Govoreći o toj sumornoj statistici, glavni sekretar OECD-a Angel Gurría, istakao je u najnovijem web-sastanku Svetskog ekonomskog foruma
Belgijska kompanija Permafungi pronašla je novu svrhu upotrebljenim zrnima kafe – koristi ih za uzgajanje pečuraka. Ovo nije prvi put da otpad od kafe dobije drugi život – Japanci prave biorazgradivu plastiku, britanski startap iskorišćena zrna pretvara u biogorivo, a kompanija Strauss Adriatic prva je u našem regionu počela da primenjuje jedinstven sistem grejanja na
Ball korporacija je objavila svoj sedmi dvogodišnji Izveštaj o održivom poslovanju ističući da je prioritet kompanije dugoročna održivost poslovanja i proizvoda sa ekološkog, društvenog i ekonomskog aspekta. „Drago nam je što možemo da predstavimo napredak koji smo ostvarili i podelimo svoju viziju daljeg razvoja cirkularne ekonomije. Posvećenost Ball korporacije održivom poslovanju je pokretač transformacije i
Urbane sredine oduvek su bile ekonomski motori regiona. Danas se, međutim, javlja sasvim nova potreba da se stvaraju nova radna mesta, a da se pritom ostavi što neznatniji ekološki otisak. U svetu koji, usled pandemije koronavirusa, drhti pred novom ekonomskom krizom, zaštita životne sredine možda i nije primarna briga, ali neki stari projekti, poput zaboravljenih
Dok svet ulazi u Četvrtu industrijsku revoluciju, primećujemo prožimanje tehnologija poput veštačke inteligencije (AI), računara u „Cloudu”, blockchaina i IoT (Internet of Things) i njihovu sposobnost da preoblikuju čitave industrije. Iako ove tehnologije pružaju revolucionarne mogućnosti za rast preduzeća, one takođe imaju veliki potencijal da odgovore na neka od najupornijih ekoloških problema sa kojima se
Promocija principa održivog razvoja na lokalnom nivou je već duži niz godina u fokusu delovanja UNEKOOP-a. Klimatske promene su se u poslednje vreme nametnule kao prioritet. Kao logičan nastavak dosadašnjih aktivnosti koncipiran je projekat „Održivom poljoprivredom do bolje klime” koji se realizuje oviru regionalnog projekta „GEAR – Zelena ekonomija za razvoj regiona (Green Economy for
Specifični programski trening „Zelena ekonomija i preduzetništvo”, u organizaciji Mreže za ruralni razvoj Srbije, održan je od 16. do 18. juna. Trening je realizovan u Maloj Remeti na Fruškoj gori u restoranu „Lugarnica” u okviru projekta „Networking and Advocacy for Green Economy” (NAGE) koji finansira Evropska unija, a u kome je Mreža za ruralni razvoj
Čovečanstvo se danas, više nego ikada ranije, suočava s egzistencijalnom pretnjom. Nezaustavljivi požari pustoše cele kontinente, nivo okeana postepeno raste i sve je jasnija i opravdana pretnja da će pod talasima nestati primorski gradovi, kao i pacifička ostrva. Usled strahovitog pritiska na životnu sredinu, oslobodio se smrtonosni virus, koji poslednjih meseci odnosi živote i preti
Kada se govori o „zelenim” temama, jedna od glavnih stavki je „zelena ekonomija”. Na prvi pogled jasno je šta ovaj termin znači, ali slika je mnogo šira. UNEP je definisao „zelenu ekonomiju” kao ekonomiju čiji rezultati dovode do poboljšanja ljudskog blagostanja i socijalne jednakosti, dok značajno smanjuje rizike po životnu sredinu. Redakcija „Ekolista” sprovodi projekat
Društvo mladih ekologa „Nikšić” se u okviru primjene principa zelene ekonomije do sada baziralo na očuvanju prirodnih resursa, opreznom pristupu životnoj sredini i pravu na razvoj u skladu sa principima održivog razvoja. O radu društva govori Miodrag Karadžić, izvršni direktor NVO Društvo mladih ekologa Nikšić. – Kroz implementaciju različitih aktivnosti pratili smo i komentarisali relevantne
Pojam zelene ekonomije u Crnoj Gori je relativno novijeg datuma iako se u lokalnim zajednicama kroz tradicionalne poslove mogu naći odlični primjeri ovog koncepta, kaže Jovo Radulović iz Nevladine organizacije „Župa u srcu”. – Ipak generalno na nivou države nijesmo puno odmakli i osim par primjera koncept ostaje za sada samo jedna od smjernica budućeg
NVO „Da zaživi selo” registrovana je 2009. godine sa sjedištem u Opštini Pljevlja. Od tada je realizovano više od 40 projekata u oblastima ruralnog razvoja, ekologije i mladih. O radu ove nevladine organizacije govori Matije Zorić. – Izdvojiću projekte zelene ekonomije, obuke za plasteničku proizvodnju, vočarstvo, rasadničarstvo i pčelarstvo. Realizacijom ovih projekata smo ekonomski osnažili
Redakcija Ekolista nastavlja seriju tekstova i daje ogovore na pitanje šta je zelena ekonomija i koji je njen značaj za zaštitu životne sredine i održivi razvoj. Kada se govori o „zelenim” temama, jedna od glavnih stavki je „zelena ekonomija”. Na prvi pogled jasno je šta ovaj termin znači, ali slika je mnogo šira. UNEP je