Zelena ekonomija

Može li Evropski zeleni ugovor biti zeleniji

Čovečanstvo se danas, više nego ikada ranije, suočava s egzistencijalnom pretnjom. Nezaustavljivi požari pustoše cele kontinente, nivo okeana postepeno raste i sve je jasnija i opravdana pretnja da će pod talasima nestati primorski gradovi, kao i pacifička ostrva. Usled strahovitog pritiska na životnu sredinu, oslobodio se smrtonosni virus, koji poslednjih meseci odnosi živote i preti da opustoši ekonomiju. Jasno je da nakon 2020. godine naši životi više neće biti isti. Čovečanstvo je i ranije svedočilo ovakvim pojavama, ali se one nikada nisu odvijale ovakvom brzinom.
Ali šta smo preduzeli? Nauka nam govori da ipak možemo zaustaviti ovu seriju nesrećnih događaja. Da li je „European Green Deal”, koji je krajem prošle godine donela i predstavila Evropska komisija, temeljni kamen ovog poduhvata? Kako je istakla Ursula von der Leyen, predsednica Evropske komisije, cilj je da do 2050. godine Evropa postane prvi klimatski neutralan kontinent, usporavajući globalno zagrevanje i ublažavajući pogubne efekte gasova staklene bašte.
Zapravo, Evropski zeleni ugovor je nova evropska strategija rasta. Budući da je plan da se smanje emisije, istovremeno stvarajući radna mesta i poboljšavajući kvalitet života, jasno je da je u pitanju „ugovor” koji se temelji na zelenoj ekonomiji.
„Zelena nit će proći kroz sve naše politike – od transporta do oporezivanja, hrane do poljoprivrede, industrije do infrastrukture. Želimo uložiti u čistu energiju i proširiti trgovanje emisijama, ali takođe ćemo podstaknuti kružnu ekonomiju i sačuvati biološku raznolikost”, kaže u svom otvorenom pismu predsednica von der Leyen.
Dakle, Evropski zeleni ugovor nije samo neophodnost, već će biti svojevrsna prekretnica i inicijator novih ekonomskih prilika. Jasno je da mnoge evropske kompanije već posluju po principima zelene ekonomije, te da ovo „podešavanje” evropske politike zapravo predstavlja samo prilagođavanje prilikama na terenu. Sa druge strane, „ugovor” na višem nivou predstavljaće okosnicu kreiranja poslovnih politika, te se može očekivati da i one kompanije koje su do sada bile van „zelenih okvira” budu podstaknute da svoj razvoj planiraju na drugačijim principima. Sve to za posledicu treba da ima suštinski zaokret ka stvaranju zelenih poslova, dobrih poslovnih prilika i održive ekonomije. Sve to biće neophodno evropskoj ekonomiji kada se okonča pandemija. Istovremeno, biće to i test za ovaj ambiciozno nazvan „European Green Deal”. Međutim, hoće li ovaj „ugovor” moći da se meri sa efektima američkog „New Deal”-a, koji ju je iščupao iz jedne od najgorih recesija?
Dok je nacionalni program predsednika Franklina D. Roosevelta bio zasnovan na sprovođenju obimnih javnih radova o trošku države, izdavanjem povoljnih kredita bankama, ali i privatnim licima, te državnu kontrolu privrede, Evropska komisija ima na umu sasvim drugačiju taktiku.
„Ono što je neophodno preduzećima jeste jednostavan pristup finansiranju. Da bismo to rešili, mi ćemo isporučiti održivi evropski plan ulaganja, podržavajući bilion evra (milion miliona) ulaganja u sledećoj deceniji. Predložićemo prvi Evropski zakon o klimi koji će zacrtati put napred i učiniti ovo nepovratnim: investitorima, inovatorima i poduzetnicima trebaju jasna pravila za planiranje svojih dugoročnih ulaganja”, rekla je von der Leyen i naglasila da će predložiti da se osnuje prelazni fond koji će preko Evropske investicione banke i privatnog novca, upumpati dodatnih 100 milijardi evra u sledećih sedam godina.
Cilj je da se ovim novcem finansira promovija transformacije u načinu na koji proizvodimo i konzumiramo, živimo i radimo…
„Moramo zaštititi one koji su u riziku da ih takva promena teže pogodi. Ovaj prelaz mora odgovarati svima ili uopšte neće uspeti. Potrudićemo se da pomognemo onim evropskim regijama koje će morati poduzeti najveće korake, tako da nikoga ne ostavimo za sobom”, istakla je ona.
Naravno, sve ovo je važilo pre pandemije koronavirusa, i pitanje je kakva podešavanja tek predstoje. Evropska unija već je najavila da planira obimna ulaganja u privredu svojih članica, kako bi se ublažili pogubni efekti. Ako se uzme u obzir da devet od deset građana Evrope od svoje vlade traži odlučnu klimatsku akciju, jasno je da će smer „ugovora” sigurno ostati „zelen”.

Photo by Christian Wiediger on Unsplash

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.