Zelena ekonomija

Kako da ekonomija urbanih kutaka ozeleni

Urbane sredine oduvek su bile ekonomski motori regiona. Danas se, međutim, javlja sasvim nova potreba da se stvaraju nova radna mesta, a da se pritom ostavi što neznatniji ekološki otisak. U svetu koji, usled pandemije koronavirusa, drhti pred novom ekonomskom krizom, zaštita životne sredine možda i nije primarna briga, ali neki stari projekti, poput zaboravljenih muzičkih hitova, doživljavaju pravi „revival”. Projekat „Kako da ekonomija urbanih kutaka ozeleni” zapravo je mlađi brat projekta #TheCityIsOurs, koji je bio aktuelan još davnih sedamdesetih godina prošlog veka, a odnosio se na skvoterske zajednice u velikim američkim gradovima. Tada reciklaža nije bila popularna, ali pokreti protiv džentrifikacije svakako jesu. Danas je situacija obrnuta, te je lupa pomerena na sasvim novi aspekt ovog problema – otvaranje novih radnih mesta kroz stvaranje nove vrednosti odbačenih predmeta i zelenu ekonomiju.

Ideja projekta
Činjenica je da gradovi produkuju ogromne količine smeća koje završavaju na deponijama, odakle se nošene vetrom šire na okolne parcele i dospevaju do vodotokova. Sasvim je jasno da se na ovaj način ugrožava životna sredina i narušava kvalitet života građana. I dok mnoge razvijene zemlje pronalaze računicu da sav reciklabilni otpad u obliku sirovina vrate u proizvodnju, siromašne zemlje i zemlje u razvoju imaju veliki problem da recikliraju pojedine materijale, budući da je u njih potrebno uložiti daleko više novca i energije.
Recikleri – Projekat „Kako da ekonomija urbanih kutaka ozeleni” predviđa da se u lokalnim zajednicama formiraju mini kompanije, koje bi usko sarađivale sa lokalnim javnim i privatnim preduzećima, zaduženim za odnošenje i procesuiranje otpada. Mini kompanije bi radile na promociji primarne separacije sirovina, ali bi njihovi zaposleni i razdvajali otpad. Na ovaj način bi se prikupljao otpad i sortirao na više sirovinskih grupa, u skladu sa njihovom mogućom namenom.
Proizvođači – Nakon toga, projektu se priključuju mini kompanije koje promovišu upotrebu materijala od prikupljenih sirovina. One takođe, koristeći ove sirovine, izrađuju i prodaju niz finalnih proizvoda, pre svega raznih vrsta građevinskih materijala. Budući da su proizvedeni od recikliranih materijala, njihov asortiman biće daleko konkurentniji na tržištu, pa će moći da ostvare značajan prihod koji će pokriti njihovu proizvodnju, ali i finansirati rad sakupljača i ostalih učesnika u projektu.
Naučnici – Međutim, kako bi postigli kvalitet, u proizvodnju moraju biti uključeni i stručnjaci – tehnolozi i inženjeri drugih profila. Najbolji način da se to uradi jeste saradnja sa univerzitetom, koji će kroz svoje kompanije i tehnološke parkove omogućiti studentima i njihovim profesorima da učestvuju u kreiranju proizvodnje, razvoju tehnologije, izgradnji mašina… Na ovaj način fakulteti ostvaruju profit, a naučnici i studenti neophodnu praksu, koja će – naravno – biti i plaćena.
Građevinari – Cilj je da se sa ovim proizvodima izađe na tržište, pa je kvalitetom i prostupačnom cenom potrebno pridobiti građevinske kompanije. Neophodno je uvesti sistem označavanja i brendiranja kako proizvoda, tako i klijenata. Tako bi se posebno istaklo da se radi o proizvodima od recikliranih materijala, te da postoji svest i želja kompanije da učestvuje u ovom, pre svega ekološkom, ali i društveno-odgovornom projektu, koji podstiče bolji kvalitet života zajednice.
Lokalna zajednica – Kako bi se zatvorio krug, ideja projekta jeste da se proizvodi koriste za unapređenje lokalne zajednice, tako što će višak proizvoda otkupljivati gradska uprava i upotrebljavati ih za podizanje standarda građana. Tu se pre svega misli na gradnju domova za ugrožene grupe stanovništva, ali i učesnika projekta u svim fazama.

Šta sve može da se proizvodi?
Problem koji se javlja pri reciklaži plastičnog otpada jeste veliki utrošak energije i ispoljavanje različitih fizičko-hemijskih osobina pojedinih plastičnih materijala, što negativno utiče na proces prerade. Reciklaža „podobnih” vrsta plastičnih masa najčešće je pretvaranje u poluproizvod, koji se potom prodaje. Međutim, tako se ne ostvaruju velike zarade. Mnoge vrste plastičnih masa se i ne recikliraju iako bi to bilo moguće, jer nije isplativo. Najjednostavniji način da se sve ove vrste plastike ponovo vrate u proizvodnju jeste da se fizički ugrade u finalni proizvod. Pitanje je: šta sve može biti finalni proizvod?
Odgovor treba tražiti u industriji građevinskih materijala. Ova rastuća privredna grana poslednjih godina je važna stavka BDP-a, kako u svetu, tako i kod nas. Pored toga što se puno gradi, tehnolozi tragaju za novim i alternativnim materijalima, i ovde treba tražiti svoju priliku. Bilo da se radi o nepromočivim oblogama, krovnim pokrivačima, oplatama, izolacionim masama, pločastim materijalima – plastika ima široku primenu.
Uvođenje novih tehnologija nikada nije jeftino, ali u ovom slučaju, moglo bi se reći, radi se o modernizaciji proizvodnih pogona. Firme koje proizvode OSB ili eko ploče, umesto drvnih otpadaka i drugih „punila” upotrebljavali bi plastični čips od prikupljene PET ambalaže. Na ovaj način bi se proizvodile daleko otpornije, vodonepropusne ploče, koje imaju široku primenu u građevinarstvu.
Tvrde i grube plastike, koje se više ne mogu oblikovati, poput bakelita ili aminoplasta, novi život imale bi na krovovima naših kuća – isitnjeni do prečnika od nekoliko milimetara, kao deo mase za pokrove i šindre.

Dva primera dobre prakse
Dečje igralište – Značajan segment podrške lokalnoj samoupravi može da bude izgradnja domova za ugrožene članove zajednice, ali i unapređenja kvaliteta života najmlađih. Dečja igrališta značajne su „mušterije” za proizvode od reciklirane plastike. Najbolji promer za to je izgradnja mini veštačke stene, na kojoj bi mališani mogli da se oprobaju u sportskom penjanju. Za podizanje bezbedne konstrukcije potrebne su tri ekoploče, a za izradu samo deset hvatova – blizu 500 plastičnih kesa. Naime, plastična masa od koje se proizvode kese već na 180 stepeni celzijusa postaje pogodna za slepljivanje i oblikovanje odgovarajućeg hvata, koji će, kada se ohladi i fiksira na ploču, godinama biti pouzdan i gotovo neuništiv.
Urbane bašte – Proizvodi se mogu prilagoditi i potrebama izgradnje urbanih bašta, koje takođe mogu imati značajan ekonomski efekat, kako na pojedince – učesnike u projektu, tako i na širu zajednicu. Izolacioni materijali i leje – samo su neke od mogućih proizvoda od reciklirane plastike.

Info Građani će želeti da budu deo priče

Projekat podrazumeva odgovorno upravljanje, kako proizvodnim procesima, tako i transportom, distribucijom, prodajom… Sve kompanije – učesnice projekta – istovremeno imaju i zadatak da promovišu ovaj koncept, jer će doprineti tome da ga građani prepoznaju kao korisan, human, ekološki projekat koji treba podržati. To će vremenom doprineti širenju ideje i želje građana da učestvuju u njemu. Primarno odvajanje otpada, ali i razvrstavanje vrsta plastike, postaće deo opšte kulture zajednice, jer će želeti da na neki način učestvuju u njemu.
Naravno, ne treba zaboraviti ni momenat u kojem će prikupljanje i razdvajanje plastičnih masa po vrstama, moći da se plaća građanima, odnosno da učestvovanje u projektu bude kompenzovano u vidu smanjenja troškova odnošenja smeća.

Photo Vivianne Lemay/Unsplash

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.