Opština Majdanpek predložila je Nacrt plana detaljne regulacije zaštićenog područja „Arheološki lokalitet – Lepenski vir“ kojim se predviđa izgradnja velikog međunarodnog pristaništa i pratećih sadržaja u neposrednoj blizini zona stroge zaštite Nacionalnog parka Đerdap i Arheološkog lokaliteta Lepenski vir. Svetska organizacija za prirodu (WWF) i Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) upozoravaju
Panel-diskusija „Klimatske promene: Suočavanje sa stvarnošću“ održaće se u organizaciji Udruženja eko novinara „Eko vest”, 28. oktobra u 12 sati, u kulturnoj stanici „Eđšeg”, Antona Čehova 4, u Novom Sadu. Projektom „Klimatske promene: Suočavanje sa stvarnošću“ želimo da ukažemo i skrenemo pažnju javnosti, da u trenutku kada je kvalitet životne sredine sve više ugrožen, efekti
Godinama unazad svedoci smo da je vazduh u Srbiji sve zagađeniji. Uzroci su različiti – od povećanja privrednih aktivnosti, povećanja izvoza struje, pa do izmenjenih klimatskih uslova. Ovo nije svojstveno samo našoj zemlji, kvalitet vazduha širom sveta je sve lošiji. Podaci o zagađenju su neumoljivi i nedvosmisleni – ali, šta nam oni tačno govore? Odakle
Ekološko društvo „Arkus” iz Bačke Topole godinama radi na edukaciji građana o značaju zaštite životne sredine, a posebno očuvanju okoline koja nas okružuje. Često i ne znamo šta sve raste u našoj okolini i koje su sve lepote skrivene u našem komšiluku. Zbog toga, oni organizuju pešačke ture sa ciljem da se svi upoznaju sa
Najduža vojvođanska reka Krivaja, svoj 109 kilometara dugi tok i počinje i završava u ovoj pokrajini. Ova nevelika reka rezervoar je za navodnjavnje oko 720 hektara okolnih oranica. Pregrađena je branom i formira veštačko jezero Krivaja. Nedaleko od njega nalazi se još jedno veštačko jezero – Moravica, koje se takođe puni iz toka Krivaje. U
Jedanaesti Međunarodni festival zelene kulture “Green Fest” će biti održan od 26. oktobra do 4. novembra, u izmenjenom, onlajn izdanju, pod sloganom “Kakvu budućnost želim?”. Ove godine, svi sadržaji će biti u potpunosti besplatni. Svi zainteresovani za životnu sredinu, ekologiju, klimatske promene, održivi razvoj, kao i srodne teme, moći će da pogledaju ukupno 7 dugometražnih
Pokret gorana Novog Sada је pripremio obuku za „Energetske agente 2” koja će se održati 31. oktobra i 01. novembra 2020. godine. “Energetski agenti 2” predstavljaju nastavak prošlogodišnjeg pilot projekta za mlade, a koji je podržan od strane Grada Novog Sada, Gradske uprave za sport i omladinu, Kancelarije za mlade. Obuka je predviđena za mlade
Panel-diskusija „Novi Sad – zeleni grad” održaće se u četvrtak, 15. oktobra u 11 sati u Kulturnoj stanici „Svilara“ (Đorđa Rajkovića 6b) u Novom Sadu. Udruženje novinara „Eko vest“, uz podršku Grada Novog Sada – Gradske uprave za zaštitu životne sredine, organizuje panel-diskusije „Novi Sad – zeleni grad“. „Ovim projektom želimo da istražimo i ukažemo
Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, u svojstvu potpredsednika Skupštine UN za životnu sredinu (UNEA), učestvovao je na video sednici ovog najvišeg globalnog tela za odluke o životnoj sredini, posvećene pripremama Petog zasedanja UNEA na temu „Jačanje aktivnosti u oblasti zaštite prirode kako bi se postigli ciljevi održivog razvoja”, koja će biti održana februara 2021.
Francuska se već godinama zalaže za uvođenje poreza na emisiju ugljen-dioksida na spoljnim granicama Evropske unije, a sada je tu ideju prihvatila i Evropska komisija koja namerava da je uključi u svoj razvojni plan. Evropski parlament je 16. septembra dao zeleno svetlo za nove poreske prihode. Jedan od izvora prihoda bilo bi i oporezivanje proizvoda
Više od milijardu ljudi moglo bi do 2050. godine da bude raseljeno zbog ubrzanog porasta svetske populacije, smanjivanja zaliha vode i hrane, te sve češćih prirodnih katastrofa, što bi sve moglo da rezultira pojačanom migracijom ka Evropi, pokazuje izveštaj Instituta za ekonomiku i mir (Institute for Economics and Peace – IEP) iz Sidneja, a prenosi
Otkako se opredelila za „evropski put” Srbija je preuzela niz obaveza obuhvaćenih u poglavljima. Jedno od najznačajnijih – najsveobuhvatnijih i najskupljih – svakako je Poglavlje 27 – životna sredina i klimatske promene. Međutim, čak i da ne postoji ova „obavezujuća briga” za životnu sredinu, čini se da stanje na terenu, sve izraženiji efekti klimatskih promena,
Gradovi čine jedan posto svetske površine, a troše 78% energije i proizvode 60% ukupne emisije gasova sa efektom staklene bašte. Globalno zagrevanje, s jedne strane a sa druge širenje gradova, sve manje zelenih površina, broj stanovnika – sve to utiče na povećanje temperature u urbanim sredinama. Zbog svega navedenog, predviđa se da će u budućnosti
Dok se civilizacijski suočavamo s potpunom neizvesnošću koju donosi pandemija u kombinaciji s klimatskim promenama, kristalno je jasno da će jedino zemlje sa stabilnim privredama i vizionarskim politikama uspeti da prebrode dolazeću oluju. Taj posao će iziskivati novac, znanje i solidarnost, ali će, nakon svetske krize, one izaći s najmanje pogubnih posledica. S druge strane,