Dok se civilizacijski suočavamo s potpunom neizvesnošću koju donosi pandemija u kombinaciji s klimatskim promenama, kristalno je jasno da će jedino zemlje sa stabilnim privredama i vizionarskim politikama uspeti da prebrode dolazeću oluju. Taj posao će iziskivati novac, znanje i solidarnost, ali će, nakon svetske krize, one izaći s najmanje pogubnih posledica.
S druge strane, Nepalu preti glad usled kombinovanih nepovoljnih klimatskih uslova i pandemije coronavirusa. Naime, kako su poljoprivrednici u toj zemlji bili sprečeni da rade zbog izolacije, useve su uništili suša i štetočine.
Dok u strahu od infekcije živimo „život na rezervi”, ova zloslutna „radio tišina” kao da je uvod u nešto mnogo podmuklije – kao kada pred strašnu oluju priroda uzima duboki uzdah… O klimatskim promenam u svetlu pandemije razgovaramo s Nemanjom Milovićem, osnivačem i urednikom sajta www.klima101.rs.

Postoje oprečne informacije o tome kako su na klimu uticale smanjene aktivnosti (saobraćaj, industrija…) kao posledica pandemije coronavirusom…
– Zatvaranja i smanjenje privrednih aktivnosti koji su se desili kao posledica pandemije imali su značajan uticaj na emisije gasova sa efektom staklene bašte. Trenutne procene su da su se tokom aprila, kada je najveći deo sveta uvodio najrestriktivnije mere, globalne emisije CO2 smanjile za oko 17%. Emisije Kine su tokom februara, kada je ova zemlja bila u najstrožem karantinu, bile niže za oko 14%.
Ovo je veliko smanjenje i uticaće na to da globalne emisije u 2020. budu za pet do sedam odsto niže u odnosu na prethodnu godinu, što će biti najveće smanjenje između dve godine još od Drugog svetskog rata.
Međutim, posledice svega ovoga na klimatske promene su veoma ograničene. Koncentracija CO2 u atmosferi je nastavila da raste i za vreme karantina zato što i pored smanjenja još uvek emitujemo više ovog gasa nego što se uklanja iz atmosfere prirodnim putem. Jedna skoro objavljena studija je pokazala da je rezultat svog ovog smanjenja emisija to da će temperatura u 2030. biti za 0,01 stepen niža, nego što bi bila da se pandemija nije desila.
Ovo nam govori da će, ukoliko se vratimo na staro, sve ovo imati veoma mali uticaj na klimatske promene i da će nam za stvarno rešavanje ovog problema biti neophodno da do 2050. godine nastavimo sa sličnim nivoom smanjivanja emisija iz godine u godinu.

Nepalu preti glad usled kombinovanih nepovoljnih klimatskih uslova i pandemije coronavirusa. Da li ovaj pogubni scenario može da se ponovi i u nekim drugim zemljama?
– Nisam upoznat sa ovim konkretnim primerom, ali ono što jeste poznato jeste da klimatske promene često imaju efekat pojačivača (amplifikatora) postojećih kriza. Svet koji se zagreje iznad dva stepena Celzijusa postaje svet povećanih rizika gde postoji mnogo više šanse da se dogode veoma nepovoljni događaji koji mogu izazvati velike krize.
Jedan primer toga jeste i rat u Siriji i procene mnogih da su godine intenzivne suše i migracije stanovništva iz sela ka gradovima u godinama pre konflikta stvorili pogodno tlo za izbijanje krize

Na koje sve načine klima može da utiče na naše živote u dolazećim godinama? Da li postoje neki očigledni znaci na koje treba da obratimo pažnju?
– Klima najviše utiče na naše živote tako što povećava šansu da se dogode vremenski ekstremi i mi u Srbiji već sada osećamo posledice klimatskih promena. U zavisnosti od toga gde živimo i čime se bavimo zavisi i kakve posledice ćemo prvo osetiti.
Ukoliko se bavimo poljoprivredom primetićemo da se sada češće događaju suše koje mogu da ugroze prinos, a isto važi i za događaje sa ekstremnom količinom padavina koje takođe mogu ugroziti useve.
Naselja koja se nalaze blizu reka koje plave okolna područja u većoj su opasnosti zato što sa klimatskim promenama i zagrevanjem atmosfere češće dolazi do snažnijih padavina koje mogu dovesti do poplava.
Građani koji žive u velikim gradovima su u opasnosti od toplotnih talasa koji donose velike vrućine tokom leta i ugrožavaju zdravlje građana. Takođe, poslednjih godina smo imali prilike da u Beogradu vidimo i posledice događaja sa ekstremnom količinom padavina u jako kratkom vremenskom periodu koji su plavili gradske ulice čija slabo održavana infrastruktura nije u stanju to da podnese, a verovatno nije ni projektovana za to.

Kakva su vaša očekivanja od odredbi i poštovanja Pariskog sporazuma?
– Pariski sporazum je slavljen kao veliki proboj u međunarodnoj borbi protiv klimatskih promena zato što je prvi put uspeo da prikupi potpise svih država na svetu. Međutim, u poslednje vreme na njega se sve više gleda kao na neuspeh zato što politike i ciljevi država potpisnica još uvek nisu dovoljni da ograniče zagrevanje na znatno ispod dva stepena koliko je propisano. Uz to mu u prilog ne ide ni najavljeno istupanje SAD iz sporazuma koje će biti ozvaničeno ukoliko Donald Tramp pobedi na ovogodišnjim američkim izborima.
Ipak, moje mišljenje je da Pariskom sporazumu treba dati još vremena da pokaže svoje rezultate. Od trenutka kada je potpisan jasno je da klimatske promene zauzimaju sve važnije mesto u politikama država širom sveta, i iako još uvek nismo dovoljno napredovali, u prethodnih pet godina je zabeležen znatan porast klimatskih ambicija širom sveta.
Kada imamo u vidu efektivnost njegovog prethodnika – Kjoto protokol – jasno je da je Pariski sporazum korak u dobrom pravcu i da je određen napredak postignut
Naravno sve nam to neće puno vredeti ukoliko države ne ubrzaju svoje smanjivanje emisija gasova sa efektom staklene bašte i ukoliko se Zemlja do kraja veka zagreje za oko tri stepena, što su trenutne procene. Zato treba raditi na tome da se međunarodna saradnja u ovom pogledu dodatno unapredi, ali mislim da je važno istaći da definitivno postoje i pozitivne stvari koje su proizašle iz Pariskog sporazuma i da kao društvo zaista napredujemo na ovom polju. Međutim da bismo uspeli u namerama da sprečimo zagrevanje, nužno je da se sprovođenje mera ubrza.

Projekat „Informisanjem protiv klimatskih promena” finansijski je podržalo Ministarstvo zaštite životne sredine. Mišljenja i stavovi izraženi u ovim publikacijama isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Ministarstva zaštite životne sredine.