Klimatske promene

I dalje se više ceni „sivo” nego „zeleno”

Gradovi čine jedan posto svetske površine, a troše 78% energije i proizvode 60% ukupne emisije gasova sa efektom staklene bašte. Globalno zagrevanje, s jedne strane a sa druge širenje gradova, sve manje zelenih površina, broj stanovnika – sve to utiče na povećanje temperature u urbanim sredinama. Zbog svega navedenog, predviđa se da će u budućnosti u gradovima biti znatno toplije u odnosu na njihovu okolinu. Zbog toga se u poslednje vreme sve više govori o urbanoj klimi.
O ovoj temi u intervjuu za „Ekolist” govori dr Dragan Milošević, docent na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

Zbog sve brže urbanizacije sve veći broj ljudi živi ili radi u gradu. Sve prisutniji fenomeni promene klime u gradovima utiču na kvalitet života i u tom kontekstu sve češće se priča o urbanoj klimi. Šta se pod tim podrazumeva?
– Urbana klima je najbolji dokaz čovekovog uticaja. Dok nismo podigli grad imali smo prirodnu klimu. Kako smo izgradili naselja i kako su se ona razvijala naš otisak i uticaj je sve veći. Glavni pokazatelj urbane klime je fenomnen urbanog ostrva toplote, drugim rečima grad je znatno topliji u odnosu na svoju prirodnu okolinu i to sve zbog uticaja čoveka kako na lokalnom nivou tako i na globalnom nivou. Čovek je podigao naselja, izgradio zgrade, puteve, prakinge i za to je utrošeno mnogo asvalta, čelika, betona, stakla. Svi ti materijali upijaju znatno više toplote sunca nego neko prirodno zemljište gde postoji trava, zelenilo, usevi… Samim tim, ako ta površina više upije toplote ona će više toplote i emitovati u atmosferu i zagrevaće grad. Zato kažemo da živimo u „urbanoj rerni” jer se zagrevamo, a čim izađemo iz grada osetimo razliku između regionalne i urbane klime unutar grada.

Projekcije pokazuju da će do polovine ovog veka 70% stanovnika na planeti živeti u gradovima. Kako život u gradu učiniti podnošljivijim, prijatnijim?
– Na žalost, posebno u zemljama u razvoju kao što je Srbija, i dalje se više ceni sivo nego zeleno, parkovi su nužno zlo. I do god razmišljamo da li napraviti park ili parking, bićemo u problem. U razvijenim državama zelenilo se čuva i povećavaju se zelene površine kako na horizontali tako i na zgradama, na vertikali. To moramo i mi primeniti jer urabana klima utiče sve više negativno na čoveka i ako ne ozelenimo gradove da budu “eco friendly” biće sve teže živeti u njima. Već je dokazano da u gradovima toplotni talasi utiču na smrtnost stanovništva, posebno starijih. Ta toplota je nevidljiva za razliku od poplava kada imamo dosta upečatljiv hazard a toplotni talasi i njihov efekat prođe nezapaženo u javnosti i ne vodi se računa o njihovim negativnim uticajima.

Na temperaturu više obraćamo pažnju jer u gradovima je sve toplije. Tokom leta, život u urbanim sredinama postao je nezamisliv bez upotrebe klima uređaja, što dodatno povećava temperaturu u gradu a istovremeno se emituje i više ugljen-dioksida u atmosferu. Koliko sve to utiče na urbanu klimu i šta je rešenje?
– Na žalost stvarno je došlo vreme da bez korišćenja klima uređaja danas ne možete da živite, posebno noću, tokom toplotnih talasa koji su upravo posledica urbane klime. U takvim slučajevima da se rashladimo uključimo klima uređaj i onda dodatno izbacujemo toplinu iz stana, dodatno zagrevamo i ovako toplu atmosferu u gradovima, dodatno emitujemo gasove s efektom staklene bašte jer na žalost struja koju koristimo je najčešće iz prljavih izvora. Tako da je to jedan ciklus kojim se vrtimo u nekom krugu a on postaje sve teži i gori za planetu. Jedno od rešenja je da urbane sredine učinimo što prirodnijim koliko je to moguće. Zeleni zidovi i krovovi oni znatno utiču na smanjenje i korišćenje klima uređaja. Ako pokušamo da ulažemo u zelenu infrastrukturu ili neku dodatnu plavu infrastrukturu, kao što su npr. fontane, prskalice, to će uticati da se zgrade manje zagrevaju u toku dana a samim tim ćemo trošiti i manje struje i manje ćemo zagađivati vazduh u gradu.

Da li povećanje broja stanovnika utiče na porast temperature u gradu?
– Postoje studije koje su proučavale vezu između broja stanovnika i grada. Naša tela isijavaju toplotu i što nas je više povećava se i temeratura.No, koliko god su gradovi veliki postoje primeri kao što su npr. Amsterdam ili Pariz u kojima živi mnogo stanovnika ali gde se ulaže u urbani dizajn, zelenu infrastrukturu kako bi se taj uticaj ublažio i stanovnici u tim gradovima žive mnogo konfornije nego u gradovima koji imaju manji broj stanovnika ali kojima nedostaje tih prirodnih elemenata.

Da li i koliko urbana klima utiče na globalnu klimu?
– Urbana klima je lokalni fenomen i ispoljava se unutar grada ali svakako utičei i na regionalnu klimu ali ima uticaj i na globalnu klimu.Stanice koje se koriste za analizu globalnih podataka nalazi se unutar gradova. Naravno, da će takve stanice pokazivati nešto višu temparaturu a to je imput za globalnu kalkulaciju.Problem je što su neke stanice bile na rubu grada ili izvan grada a širenjem naselja one se sada nalaze u gradu. Ti podaci se i dalje koriste i dodatno tu još utiče urbana klima. Teško je razdvojiti urbani signal u odnosu na globalne cikluse i globalne promene klime. Naravno, naučnici i statističari pokušavaju da sklone taj urbani efekat i zadrže samo prirodni signal ali to je teško razdvojiti.

Istraživačka tim Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu godinama se bavi urbanom klimom s akcentom na Novi Sad. Da li se menja klima u Novom Sadu, šta kažu vaša istraživanja?
– Mi imamo podatke zadnjih nekoliko godina. Grad je takav da ima svoju mikro klimu. Svaki deo grada ima drugačiji signal. Imamo stanice u Centru, na Limanu, Petrovaradinu, Grbavici, Klisi itd…Sve zavisi od urbanog dizajna. Ako pojedini delovi grada imaju više zelenila, između zgrada postoji veći slobodan prostor tu je temperatura niža i biće prijatnije za život kao što su npr. Limani. Grbavica je gusto izgrađena, tamo je urbano ostrvo toplote jer nedostaje zelenila. Tu se vidi najači efekt urbane klime. U Novom Sadu u toku toplotnih talasa noću, bude 10 do 12 stepeni toplije u odnosu na Rimske šančeve ili na prirodne delove oko grada. U gradu je za 10 stepeni toplije nego 10 km izvan grada, to je mala razdaljina a velika razlika u temperaturi. Mi osim temperature pratimo i vlažnost vazduha i primećuje se da u gradu postoji i manja vlažnost zbog manje prirodnih površina.Takođe smo pratili i urbane poplave i otkrili kritične lokacije gde urbane mikro depresije utiču na akomulaciju atmosferskih padavina. Ono što trenutno radimo jeste podizanje zelenog zida i zelenog krova na školi „Milan Petrović” u Novom Sadu.Tu ćemo pokušati da izračunamo koliko zelena infrastruktura utiče na uštedu energije unutar zgrade, kolika je ušteda, merićemo klimatske elemente unutar i izvan zgrade, da vidimo kako ta zelena površina utiče na promenu temperature, vlažnosti, pravca vetra itd… Na školi će biti postavljeni i solarni paneli tako da ćemo za održavanje infrastrukture koristiti prirodne izvore energije. Ovo radimo u okviru prekograničnog projekata sa Hrvatskom „GreEnergy” koji se odnosi se na ozelenjavanje gradova, odnosno razvoj i promociju energetske efikasnosti i održive životne sredine u urbanim sredinama. Imaćemo tako ogledni primer u Novom Sadu i u Osijeku.

Istraživanja o temperaturi i vlažnosti vazduha kao i padavinama urađena su takođe kroz dva pregogranična projekta sa Mađarskom. Reč je o projektima „Urban-Path” i „Urban-Prex”. Šta je Novi Sad time dobio?
– Dobili smo dve velike mreže, mrežu za praćenje klimatskih parametara temperature i vlažnosti i mrežu za praćenje padavina u različitim delovima grada i Novi Sad je dobio tri sistema rane najave. U gradu postoji mreža od 27 mernih stanica za merenje temperature i vlažnosti, u različitim delovima grada, jer su drugačije izgrađeni i samim tim pokrili smo lokalne klimatske zone od Grbavice, svih Limana, Telep, Petrovaradin, Klisu, Kamenicu… Imamo stanice i izvan grada i tu smo mogli da osetimo toplotni puls grada, da vidimo koji delovi i kada su najugroženiji od viška toplote koji utiče na stanovništvo. Sad imamo jednu dobru sliku na osnovu koje se u delovima grada koji su ugroženi može uticati na izgradnju, da se pokušaju tražiti obavezni zeleni elementi na zgradama kako bi se smanjio negativan uticaj da se ne bi pogoršalo stanje. Građani mogu na našim sajtovima da unapred, do 48 sati, vide u kojim delovima grada se očekuju obilne padavine i gde su moguće poplave. Ti podaci su javno dostupni. Grad i JKP „Vodovod i kanalizacija”, sa kojima sarađujemo, imaju pristup našim prognozama i modelu tako da na vreme mogu da reaguju i vide koji deo grada je ugrožen. Dobra stvar ovih projekata je da je 85% budžeta za sisteme rane najave, novac dobijen iz fondovi EU. Nadam se da ćemo u budućnosti kroz slične projekte unaprediti kulturu stanovanja, urbanu klimu u gradu i podići svest građana.Određeni sektori i javna preduzeća u gradu već koriste naše podatke ali mislim da tu treba još mnogo da se napreduje. Krajnji cilj urbane klime je da se poboljša život čoveka u gradu i da se rezultati iz urbane klime primene u arhitekturi i urbanom planiranju, da mi kažemo koji delovi grada su najugroženiji od toplotnih talasa, od padavina, brzog vetra itd. i da na osnovu toga grad i gradske institucije planiraju razvoj tih delova grada. Ako se planira grad bez klime neće biti dobra situacija. Osim što dajemo rane najave, naš cilj je da u budućnosti Grad, Zavod za urbanizam i dr. prihvate klimatske parameter koje imamo i da to iskoriste prilikom izrade planova za određene lokacije.

Temperatura u Novom Sadu raste, vlažnost je manja a šta kažu vaša istraživanja u vezi s količinom padavina?
– Padavine su varijabilne. Morate imati niz duži od 20 do 30 godina da uhvatite određene trendove. Za sada naša mreža radi više od godinu dana i pratićemo situaciju. Uočili smo da u pogledu padavina grad na neki način uhvati određenu količinu oblaka, veže za sebe i dobije određenu količinu padavina, posebno severni deo grada prema Klisi i Temerinu. Treba nam nekoliko godina, više sezona, da uhvatimo signal kako grad utiče na padavine jer to je i u svetu manje istraženo područje u odnosu na temperature.

Novi Sad ima dve mreže – za merenje temperature i padavina, što je dobra osnova za buduće planiranje razvoja grada i to treba iskoristiti. Kakva su iskustva u svetu, kako veliki višemilionski gradovi utiču na urbanu klimu, ima li pozitivnih primera?
– Što se tiče urbane klime ističe se Honkong. Tamo se ulaže veliki novac u istraživanje urbane klime. Decenijama postoji velika mreža za merenje temperature, vlažnosti i vetra u svim delovima grada i na osnovu tih podataka rade planiranje grada. Površina Honkonga je ograničena i grad se širi u visinu, raste broj stanovnika i njima su dragocene informacije o urbanoj klimi jer oni svoje planiranje zasnivaju upravo na tim podacima. Oni žele da povećanje stanovništa ne utiče negativno na život u gradu nego da kroz dizajn i planiranje utiču na ublažavanje tih negativnih efekata. Dobro rade i u Feniksu u Arizoni. Oni koriste mobilna mikrometeorloška kolica i rade mobilna merenja. Razvili su model mikrometeoroloških kolica i mi ćemo preko najnovijeg projekta „GreEnergy” to isto uraditi. Imaćemo dvoja kolica da analiziramo mikroklimu. Gradovi koji dobro koriste podatke urbane klime za svoj razvoj su i, kao što sam pomenuo, Amsterdam i Pariz, a u Kanadi na primer Toronto.
Mi smo otvoreni za saradnju i sarađujemo sa nekim institucijama ali ako se želi nešto graditi u gradu trebalo bi uraditi dodatne analize koje će dati bolja rešenja za stanovnike na lokalu. Klima će se menjati, i sve više stanovnika živeće u gradovima. Samim tim naše ponašanje i urbano planiranje moramo prilagoditi onom što nas čeka. Novi Sad ima dobre osnove,imamo podatke o temperaturi i vlažnosti, padavinama, poplavama i u budućnosti ćemo imati mikro podatke za različite delove grada. To je odlična osnova da se ti podaci primene za arhitektonska i urbana rešenja u cilju da se poboljša kvalitet život u Novom Sadu.

Projekat „Informisanjem protiv klimatskih promena” finansijski je podržalo Ministarstvo zaštite životne sredine. Mišljenja i stavovi izraženi u ovim publikacijama isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Ministarstva zaštite životne sredine.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.