Klimatske promene

Ekološki migranti pred „tvrđavama”

Više od milijardu ljudi moglo bi do 2050. godine da bude raseljeno zbog ubrzanog porasta svetske populacije, smanjivanja zaliha vode i hrane, te sve češćih prirodnih katastrofa, što bi sve moglo da rezultira pojačanom migracijom ka Evropi, pokazuje izveštaj Instituta za ekonomiku i mir (Institute for Economics and Peace – IEP) iz Sidneja, a prenosi euractiv.com.
Kako se navodi u najnovijem izveštaju Registar ekoloških pretnji, IEP je rizike koji prete čovečanstvu grupisao u dve kategorije: nestašice hrane i vode, te porast broja stanovnika sa jedne, i prirodne nesreće poput poplava, suša, ciklona, porasta nivoa mora i temperature sa druge strane. Uzroci ovakvih pojava jesu efekti klimatskih promena i nemogućnosti ekonomija u razvoju da adekvatno odgovore na njih. Ovi, pre svega, ekološki izazovi stavljaju na probu i mnogo stabilnije privredne sisteme, ali zajednice i države gurnute preko ivice sopstvenih mogućnosti – prosto nemaju odgovor. Nažalost, scenario koji sledi do sada je viđen nebrojeno puta, na svim kontinentima i u svim istorijskim periodima: borba za oskudne resurse rađa sukobe, a sukobi dodatno osiromašuju resurse. Ovaj začarani krug propasti razara cela društva i živote pojedinaca, te je sasvim očekivano da će iz zahvaćenih regija reke ljudi krenuti put „obećane zemlje” u potrazi za boljim životom i sigurnošću.

Mračna predviđanja
Istraživanja raznih organizacija i tela pri Ujedinjenim nacijama, pokazuju da je dvadesetak zemalja koje se suočavaju sa najvećim brojem ekoloških pretnji, a među kojima su Avganistan, Sirija, Irak, Čad, Indija i Pakistan, ujedno i najteže pogođeno nasiljem i nemirima. Do 2040. godine 5,4 milijarde ljudi, što je više od polovine predviđene svetske populacije, živeće u 59 zemalja za koje se veruje da će imati problema sa vodom. Istovremeno, do 2050. godine oko 3,5 milijardi ljudi suočiće se sa nestačicom hrane što je 1,5 milijardi više nego danas.
Prognoze su da će 2050. godine na Planeti živeti blizu deset milijardi ljudi, što će stvoriti dodatni pritisak na ograničene resurse i proizvoditi sukobe, a Registar ekoloških pretnji ukazuje da bi i do 1,2 milijarde ljudi iz siromašnih i nestabilnih oblasti, poput podsaharske i severne Afrike, južne Azije i sa Bliskog istoka, do 2050. godine moglo biti primorano da migrira.
„To će imati ogromne društvene i političke posledice, ne samo na zemlje u razvoju, već i na razvijene. Masovna raseljavanja dovešće do većih tokova migracije ka najrazvijenijim zemljama”, rekao je za briselski portal Euraktiv osnivač IEP Stiv Kilelea.
On je ocenio da će se u narednim decenijama na mapama iscrtati dva glavna pravca migracija: jedan koji vodi preko severa Afrike i drugi sa Bliskog istoka i iz južne Azije. U zveštaju IEP se procenjuje da će veliki deo ljudi koji se budu kretali tim migcionim rutama završiti u Evropi, pošto čak i male ekološke pretnje i prirodne nesreće mogu da izazovu masovne pokrete stanovništva, a razvijenije države u Evropi i Severnoj Americi će biti u stanju da efikasnije odgovore na izazove klimatskih promena.

Mračna realnost
U svetu je u ovom trenutku prinudno raseljeno više od 1% populacije, a četiri od pet izbeglih utočite su potražili u nekoj susednoj zemlji, pokazuju podaci UNHCR-a, koji je u junu ove godine uputio apel svim državama da pomognu ugroženima. Na vrhuncu migrantske krize – tokom 2015. i 2016. godine – dva miliona ljudi uputilo se ka Evropi. Sve je to izazvalo oštre reakcije desničarskih organizacija i političku nestabilnost čak i u zemljama koje slove za razvijene demokratije.
Podsetimo da je poslednjih godina u opticaju termin „tvrđava Evropa”, što je aluzija na „tvrdu granicu”, ekvivalentu rasnoj/verskoj sagregaciji. Ovo stanje je posledica restriktivnih imigracionih zakona i zakona o azilu, usled čega je Evropska unija, odnosno njene članice, a pre svih Italija, Nemačka i Francuska, Mediteran pretvorila u „najsmrtonosniju migrantsku rutu”. Prisetimo se ostrva Lampeduza, hiljada ljudi koji su umesto boljeg života našli sigurnu smrt u talasima Sredozemnog mora. Migranti su lovljeni, zatvarani, prebijani… Hodali su bosi, gladovali, napadani su dok su u naručju nosili decu…
Mađarski predsednik Viktor Orban podigao je zid sa „žilet-žicom” na granici s južnim susedom. Sa druge strane Atlantika, Donald Tramp takođe je zaokupljen građevinskim radovima. Njegov zid prema Meksiku dekorisan je neprobojnim zamkama, a sve se to odvija pod „oštrim očima” dronova… Ceo ovaj sistem kontrole granice prema južnom susedu građane Amerike košta više nego ukupan Obamin zdravstveni program (The Affordable Care Act – ACA, odnosno Obamacare), te je aktuelni predsednik Amerike došao na genijalnu ideju da izgradnju „tvrđave Amerike” finansiraju sami migranti…

Bez svetla na kraju tunela
Upitan šta misli o naporima Evropske unije u migracionoj politici, Kilelea je naglasio da bi ova zajednica država morala da se pozabavi uzrocima migracija i kako može da osnaži najugroženije države. U izveštaju IEP se navodi da nestačica vode i hrane može da dovede do masovnih migracija iz 31 zemlje, koje nisu u stanju da se izbore sa ekološkim krizama.
Međutim, upozorenja stručnjaka da posle zdravstvene krize izazvane pandemijom, svet više neće biti isto mesto, unose novu nepoznatu u jednačinu s gomilom nepoznatih… Privredni potresi svetskih razmera tek će se osetiti u vidu nesagledive ekonomske krize. Od ovog scenarija strepe i vodeće svetske ekonomije. Upravo zbog toga, u pregovorima o budućem višegodišnjem budžetu EU, deblji kraj izvukli su upravo fondovi za podršku trećim zemljama i razvojnu pomoć. I mnoge zemlje širom sveta proteklih godina smanjile su budžetska sredstva namenjena humanitarnoj i razvojnoj pomoći.
Kilelea je ocenio da će zbog uticaja pandemije COVID-19 na globalnu privredu narednih godina biti problema u izdvajanju novca za pomoć nerazvijenim zemljama, ali je naglasio i da je „neophodno razmisliti šta je u strateškom interesu država”.
Izvori: EURACTIV.com;
www.healthcare.gov; The Guardian

Projekat „Informisanjem protiv klimatskih promena” finansijski je podržalo Ministarstvo zaštite životne sredine. Mišljenja i stavovi izraženi u ovim publikacijama isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Ministarstva zaštite životne sredine.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.