Teško da bi u dogledno vreme Srbija mogla da se potpuno odrekne uglja u proizvodnji električne energije. Jedan od razloga je zastarelost energetskog sistema, a oko 70 odsto električne energije koji proizvede Elektroprivreda Srbije potiče iz termoelektrana. To su podaci koje pokazuje Energetski bilans Republike Srbije za 2019. godinu, ali ni u 2021. sigurno nije
Ukratko, svetski lideri su na klimatskom samitu u Gazgovu početkom novembra postigli su sporazum koji nas tek neznatno približava dogovorenom cilju, a to je da se globalni rast temperature drži ispod 1,5 stepeni Celzijusa. Ali što se tiče svih najvažnijih obećanja o postepenom izbacivanju uglja, smanjenju subvencija i zaštiti šuma – Glazgov nije uspeo. Lobisti
Naučnici su odvrnuli grejač na maksimum, daleko iznad smrtonosnog praga i čekali da korali umru. „Podgrevali smo vodu za jedan stepen iznad letnje maksimalne temperature”, kaže Anders Meibom, istraživač Institute of Earth Sciences na Univerzitetu u Lozani. „Na australijskom Velikom koralnom grebenu (Great Barrier Reef) već posle nekoliko nedelja počeli bi da umiru.” Međutim, korali
Klimatske promene će, sasvim izvesno, izmeniti lice planete Zemlje. U veoma bliskoj budućnosti promene će biti toliko očigledne da ih ni najveći skeptici neće moći ignorisati. Većina simulacija sugeriše da će promena globalne površinske temperature od Prve industrijske revolucije – između 1850. i kraja 21. veka – verovatno premašiti 1,5 °C. Svetska meteorološka organizacija (World
Klimatske promene, nekada smatrane problemom daleke budućnosti, postale su deo naše sadašnjosti. Iz borbe protiv sve bržih promena klime niko nije izuzet, a jedan od najvažnijih zadataka današnjice jeste da, pored globalnog ujedinjenja država i političkih sporazuma, svaki građanin ovu priču doživi kao svoj lični problem, na koji je u stanju da utiče i kao
Vlade širom sveta morale bi da proglase vanredno stanje sve dok se na kolektivnom nivou ne dostigne nula emisija CO2, rekao je generalni sekretar UN-a Antonio Guterres na samitu svetskih lidera „Climate ambition summit 2020”, koji je održan 12. decembra pod, slobodno se može reći – veoma čudnim okolnostima. Sastanak su organizovale Ujedinjenje nacije, Velika
Godina 2020. ostaće upamćena po pandemiji virusom korona koja je u svetu izazvala zdravstvenu, socijalnu, ekonomsku ali i klimatsku krizu. Ipak, pandemija je imala i jedan pozitivan efekat – rekordno smanjenje emisija CO2. Da li će smanjenje emisija izazvano pandemijom biti dovoljno da zaustavimo rast srednje globalne temperature u narednim godinama? Na ova i druga
Nedavno održani stručni skup „Novi trendovi u ekološkoj bezbednosti, klimatske promene i uticaj pandemije na održivi razvoj” organizovala je NVO IPO Srbija-Internacionalna policijska organizacija. Skup je podržao Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, kao i Sekretarijat za zaštitu životne sredine Grada Beograda. O stručnom skupu, ali i klimatskim promenama razgovarali smo s predsednikom IPO Srbija
U godini koju su mnogi nazvali ključnom u borbi protiv efekata klimatskih promena, imamo sasvim novu ekološku pretnju. Budući da je prošlo pet godina od potpisivanja Pariskog sporazuma, umesto analize preduzetih mera i napora za postizanje cilja da se rast globalne temperature zadrži na ispod 2 °C do 2100. godine, svet je danas u „lockdown”-u,
Dok je pandemija COVID-19 zaokupljala ceo javni prostor, novoizabrani predsednik Sjedinjenih Američkih Država Joe Biden objavio je plan svoje administracije za rešavanje još jedne potencijalno katastrofalne globalne pretnje: klimatskih promena. To je bitan signal koji stiže u pravi čas jer dolazi s mesta odakle su proteklih godina stizale uglavnom zabrinjavajuće izjave u vidu promocije „prljave
Klima naše Planete menjala se kroz istoriju. U poslednjih 650.000 godina bilo je sedam ciklusa ledenog doba i otopljavanja. Lednici su prekrivali veliki deo moderne Evrope i Amerike do granica koji su nama danas nepojmljivi. Isto tako, periodično su se povlačili, menjajući reljef i uslove života, svaki put proizvodeći sasvim nova staništa. Pre otprilike 11.700
Poljoprivreda se zajedno sa industrijom i transportom ubraja u privredne delatnosti koje najviše utiču na klimatske promene. Naučnici širom sveta se iz tog razloga trude da što više optimalizuju poljoprivrednu proizvodnju kako bi se maksimalno smanjila upotreba veštačkih đubriva, pesticida, ali i utrošak vode za navodnjavanje. Prekomerna proizvodnja i trošenje preparata i resursa su, naime,
Oko 25 milijardi tona ugljen-dioksida ispusti se u atmosferu svakoga dana, 800 tona svake sekunde! Ako nismo bili spremni za zdravstvenu krizu izazvanu pandemijom korona virusom, moramo biti spremni za klimatsku krizu i borba protiv klimatskih promena mora biti nastavljena. Dvadeset šesta godišnja konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, koja je trebalo da bude održana
Bogate zemlje moraće da povećaju napore da obezbede finansijska sredstva siromašnijim zemljama pogođenim pandemijom korona virusa, za borbu protiv klimatskih promena, ako žele da ispune obećanje o prikupljanju sto milijardi dolara godišnje posle 2020. godine, saopštila je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). U svom godišnjem izveštaju, OECD navodi da su sredstva za klimu