Klimatske promene

Trenutna zarada, a problem decenijski

Teško da bi u dogledno vreme Srbija mogla da se potpuno odrekne uglja u proizvodnji električne energije. Jedan od razloga je zastarelost energetskog sistema, a oko 70 odsto električne energije koji proizvede Elektroprivreda Srbije potiče iz termoelektrana. To su podaci koje pokazuje Energetski bilans Republike Srbije za 2019. godinu, ali ni u 2021. sigurno nije bilo većih preomena.
Drugi razlog je što je najveći deo našeg sistema za proizvodnju električne energije izgrađen u prošlom veku, kada su se zemlje najviše oslanjale na ugalj i potencijal velikih reka. Zaštita životne sredine bila je tada u drugom planu. Ekologija, zagađenja i briga za životnu sredinu postali su opšteprihvaćeni pojmovi u svetu tek u proteklih nekoliko decenija, a u Srbiji čak i danas profit ima prednost nad zdravom okolinom, što je treći i najverovatnije ključni razlog.
Ova tendencija nije ni nova, a ni usamljena u svetu. Strah od nestašice i poskupljenja sirovina potrebnih za zelenu tranziciju oživeo je rudarske projekte u Evropi koji mogu doneti ograničene ekonomske benefite, ali rizikuju da ugroze zaštićena područja i izazovu masovnu reakciju javnosti, ocenjuju u autorskom tekstu poslanici Evropskog parlamenta iz grupe Zeleni. Kako navodi Euraktiv, evroparlamentarci Sara Mateu iz Belgije, Manuela Ripa i Henrike Han iz Nemačke upozoravaju na opasnosti masovne eksploatacije resursa u Evropi čiji je cilj smanjenje zavisnosti od uvoza.
Svetska banka je 2020. ukazala da se proizvodnja grafita, litijuma i kobalta mora povećati za više od 450% do 2050. da bi se podmirila potražnja za tehnologijama za skladištenja energije, podsećaju autori.
Često se upozorava na nestašice kritičnih metala potrebnih za uspešnu primenu Zelenog dogovora EU i ispunjavanje ciljeva Pariskog klimatskog sporazuma. U autorskom tekstu europarlamentarci navode da je akcioni plan Evropske komisije iz 2020. godine, koji sadrži spisak 30 kritičnih sirovina od velike ekonomske važnosti, uključujući litijum i kobalt, bio „katalizator oživljavanja rudarskih projekata za te kritične sirovine u EU i van njenih granica”.
„Iako ne treba odmah da ih odbacimo, moramo odmah povući jasnu crtu kada su u pitanju zaštićena područja”, ističu oni, navodeći kao primer Portugal, gde se 28% oblasti predviđenih za istraživanje litijuma nalazi u nacionalno zaštićenim područjima. Čak ni status zaštićenog područja u okviru mreže Natura 2020 ne garantuje zaštitu od rudarskih operacija, što se pokazalo na primerima pokušaja izvlačenja ruda i u drugim zemljama EU – Švedskoj, Finskoj, Španiji…
Dodaje se da neki političari tvrde da je potrebno napraviti “ravnotežu između biodiverziteta i ekonomskih ciljeva” kako bi se obezbedili metali potrebni za zelenu tranziciju, što je samo „šifrovani jezik za otvaranje zaštićenih područja za velika rudarenja”.˝
Photo by Dominik Vanyi on Unsplash


Projekat „Informisanjem i ozelenjavanjem protiv klimatskih promena” je finansijski podržan od strane Ministarstva zaštite životne sredine.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.