Klimatske promene

Pet načina na koje klimatske promene već utiču na naše zdravlje

Dok je pandemija COVID-19 zaokupljala ceo javni prostor, novoizabrani predsednik Sjedinjenih Američkih Država Joe Biden objavio je plan svoje administracije za rešavanje još jedne potencijalno katastrofalne globalne pretnje: klimatskih promena. To je bitan signal koji stiže u pravi čas jer dolazi s mesta odakle su proteklih godina stizale uglavnom zabrinjavajuće izjave u vidu promocije „prljave industrije”, upotrebe fosilnih goriva, eksploatacije ruda i minerala, relaksiranja mera zaštite nacionalnih šuma… Očekuje se da će ovaj zaokret imati uticaja i na druge centre odlučivanja u svetu, te će ovaj globalni problem najzad početi da se rešava globalno.
Naučnici upozoravaju da nisu samo biljke i životinje ugrožene porastom temperature – klimatske promene utiču i na ljude. A za medicinske stručnjake ovo je posebno zabrinjavajuće. Dr Paul Auerbach sa Univerziteta Stanford autor je knjige „Enviromedics”, pionirske knjige o klimatskim promenama i njihovom uticaju na zdravlje.
Iako su efekti klimatskih promena na zdravlje brojni, mnogima su i dalje nepoznati. Klimatske promene su uglavnom povezivane s bolestima i stanjima koje izaziva vrućina, s širenjem zaraznih bolesti, fizičkim oštećenjima zbog ekstremnih vremenskih uslova, zdravstvenim komplikacijama povezanim sa lošim kvalitetom vazduha i drugim zdravstvenim i zdravstvenim štetama. Možda najvažnije, klimatske promene mogle bi postati jedan od glavnih pokretača budućih novih epidemija, a svakako su doprinele trenutnoj pandemiji COVID-19.
„Sledeća globalna pandemija mogla bi biti uzrokovana isključivo klimatskim promenama”, rekao je dr Jesse Bell, profesor javnog zdravlja i životne sredine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Nebraski. Naučnici se slažu oko činjenice da izmenjene klimatske prilike pogoduju „oslobađanju” patogena iz njihovih prirodnih rezervoara, a krčenjem šuma i sve većim pritiscima na životnu sredinu čovek im se opasno približava. Baš kao što je na listu najozloglašenijih virusa ove godine dospeo covid-19, može se očekivati da će nas u dolazećim godinama ugrožavati neki sasvim novi patogen. Ova opasnost je sasvim izvesna, a mnoge projekcije Svetske zdravstvene organizacije i nezavisnih istraživača ukazuju upravo na ovu mogućnost. Najgori scenario jeste da „pronađemo” neki veoma infektivan patogen koji izaziva visoku stopu smrtnosti. Tada bismo govorili o „virusu kosaču” – a posledice takve pandemije mogle bi se meriti s efektima epidemija kuge koje su vekovima pustošile Stari svet.
Međutim, posledice koje po zdravlje ljudi imaju klimatske promene ne moraju obavezno biti tako drastične.

1 Bolesti i stanja povezana sa vrućinom
Kako planeta postaje toplija, ljudi širom sveta počinju da osećaju vrućinu. Ne samo da su leta toplija, već su i dnevne temperature daleko više nego što su bile pre samo dvadesetak godina. Danas je ekstremne temperature mogu zabeležiti i u zonama s umereno-kontinentalnom klimom. Centralna Evropa, na primer, leti više nije tako prijatna.
Trenutno je najjači i najočigledniji efekat klimatskih promena toplota. Svake godine više ljudi umire od vrućine nego od mnogih drugih medicinskih problema. Naime, toplotni talasi mogu pogoršati širok spektar bolesti, od astme do poremećaja mentalnog zdravlja do dijabetesa i bolesti bubrega. Pretnja po ljudsko zdravlje toliko je drastična da će u dolazećim godinama postojati smernice za edukaciju medicinskih pripravnika o zdravstvenim efektima klimatskih promena.
„Toplotni talasi verovatno ubijaju više ljudi u SAD-u nego bilo koja druga katastrofa povezana sa klimom, jer se oni javljaju širom države, uključujući mesta koja su različita i udaljena poput Nebraske, Los Anđelesa, Njujorka i Sijetla”, rekao je Bell.

2 Širenje Zaraznih bolesti
Svako ko je jeo ostatke hrane koji su predugo bili izloženi spoljnoj temperaturi može da potvrdi da to možda i nije bila dobra ideja. Agensi zaraze u kombinaciji s greškama koje smo skloni da činimo plodno su tlo za bujanje zaraza koja su inače ograničena na određena okruženja i uslove. A kako klimatske promene menjaju uslove životne sredine širom planete, tako i one utiču na geografsku distribuciju zaraznih bolesti.
Najbolji primeri za to su širenje lajmske bolesti, lajšmanijaze, groznice Zapadnog Nila i raznih gljivičnih infekcija koje prenose životinje. Ova oboljenja već postaju problem u oblastima na koje prethodno nisu uticala jer se areal nosilaca zaraze širi zbog povoljnih klimatskih uslova.
U međuvremenu, klimatske promene takođe su olakšale širenje zaraznih bolesti koje se prenose vodom. Toplije temperature širom sveta uzrokuju porast nivoa mora, topliju morsku vodu i češće ili sve ozbiljnije prirodne katastrofe poput uragana i poplava. Tada dolazi do izlivanja fekalne kanalizacije, mešanja podzemnih voda, prodora toksičnih materija u prirodne rezervoare… Svaki od ovih događaja povezan je sa nizom zaraznih bolesti, uključujući dijareju koja je opasna po život, respiratorne infekcije i infekcije kože. Prirodne katastrofe, poput nedavnih uragana Harvey i Sandy , dovele su do bolesti poput kolere i bakterijskih infekcija.
Klimatske promene su takođe okidači za „preskakanje” virusa sa svojih životinjskih domaćina na ljude, budući da uzrokuju poremećaj prirodnih staništa životinja, a takođe i kretanje ljudi u nova staništa kako bi se izbegle poplavne regije ili područja sklona suši. Ovo može dovesti ljude i životinje u kontakt i dovesti do povećane verovatnoće prelaska bolesti poput onih koje sve češće viđamo, uključujući SARS-CoV-2, odnosno novi coronavirus.

3 Ekstremni vremenski uslovi
Zajedno sa tekućom pandemijom, u 2020. godini takođe smo bili svedoci rekordne sezone uragana, kao i požara i poplava širom sveta – a smatra se da klimatske promene doprinose ozbiljnosti svih ovih ekstremnih vremenskih događaja. Stručnjaci predviđaju da to nisu neobični događaji, već početak nove normalne situacije jer će se ovi trendovi verovatno nastaviti tokom sledećeg veka.
Ekstremni vremenski događaji imaju posredne uticaje na zdravlje stvaranjem izbegličkih područja. Uvek kada postoji veliko grupisanje ljudi i cirkulacija stanovništva, drastično se povećava mogućnost tranfera patogena i ova mesta predstavljaju pravo leglo za prenos gripa i drugih uobičajenih virusnih infekcija.

4 Zagađenje i loš Kvalitet vazduha
Jedan od najočiglednijih načina na koji klimatske promene štete ljudskom zdravlju jeste njihov uticaj na kvalitet vazduha. Iako sagorevanje fosilnih goriva direktno zagađuje vazduh, usled globalnog zagrevanja dolazi do velikih požara koji dodatno povećavaju količine ugljen-dioksida i zagađujućih materija. Dim i čestice u vazduhu direktno štete onima koji imaju respiratorne probleme poput hronične opstruktivne bolesti pluća ili astme. Čak i bez šumskih požara, brze promene temperature mogu da pogoršaju simptome respiratornih bolesti.
U međuvremenu, klimatske promene mogu uticati na kvalitet vazduha i ljudske bolesti posredstvom biljaka. Toplija klima i duža leta doveli su do promena u ciklusima oprašivanja i cvetanja, pa tako neke biljke sada imaju i drugo cvetanje u sezoni. Generalno, došlo je ili do značajnog povećanja količine polena u vazduhu ili se on daleko duže zadržava. Budući da je polen značajan pokretač astme, kao i da utiče na druga alergijska stanja, jasno je da može biti izbiljan problem za deo populacije.

5 Mentalno zdravlje i trauma
Kako ističe Bell, ekstremni vremenski događaji mogu podstaći mentalnu tegobe.
„Psihosocijalni uticaj ekstremnih vremenskih događaja je ogroman. Ljudima je uništena imovina i domovi, pa se moraju preseliti i obnoviti život sa daleko skromnijim sredstvima. To može prouzrokovati značajne mentalne poremećaje, povećati stope depresije i anksioznosti, kao i porast posttraumatskog stresa”, ističe Bell.
Neki istraživači su već započeli dokumentovanje psiholoških uticaja klimatskih promena, uključujući depresiju, anksioznost, PTSP i poremećaje prilagođavanja, kao i porast upotrebe droga i alkohola, te nasilja u porodici. Hronični stres izazvan klimatskim katastrofama takođe je povezan sa lošijim zdravljem kardiovaskularnog sistema.
„Imperativ da se pozabavimo ovim psihološkim problemima jer oni imaju uticaja na lični, ali socijalni, ekonomski i politički aspekt”, rekla je dr Lise van Susteren, psihijatar i aktivista za zaštitu životne sredine.
Iako su klimatske promene već počele da utiču na naše zdravlje i blagostanje, naučnici i lekari kažu da nije prekasno za akciju borbe protiv nje i ublažavanja njenih efekata – kroz lične izbore za smanjenje vašeg ugljeničnog otiska, kroz akciju zajednice i putem pametne politike.
„Shvatite da je sve što radite deo kolektiva i shvatite da postavljate društvenu normu”, rekla je van Susteren. „Sve počinje kod kuće”.
Za priređivanje teksta upotrebljeni podaci ABCnews, The Guardian, WHO

Projekat „Informisanjem protiv klimatskih promena” finansijski je podržalo Ministarstvo zaštite životne sredine. Mišljenja i stavovi izraženi u ovim publikacijama isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Ministarstva zaštite životne sredine.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.