Klimatske promene

Izneverena očekivanja

Ukratko, svetski lideri su na klimatskom samitu u Gazgovu početkom novembra postigli su sporazum koji nas tek neznatno približava dogovorenom cilju, a to je da se globalni rast temperature drži ispod 1,5 stepeni Celzijusa. Ali što se tiče svih najvažnijih obećanja o postepenom izbacivanju uglja, smanjenju subvencija i zaštiti šuma – Glazgov nije uspeo.
Lobisti za fosilna goriva, predvođeni Indijom, čvrsto su držali svoj položaj da bi u poslednjem trenutku i bez transparentnog procesa pristali na „postepeno ukidanje” energije iz uglja. Veliki potrošači uglja, među kojima su Poljska, Vijetnam i Čile, obavezali su se da će prestati da ga koriste u narednim decenijama, saopštila je vlada Velike Britanije. Ove zemlje bile su među 18 zemalja koje su prvi put pristale da postupno ukinu ugalj i ne grade ili ulažu u novu energiju na ugalj.
Ugalj je najveći pojedinačni uzrok klimatskih promena. Više od 40 zemalja, kao i više od 100 kompanija i organizacija obećalo da će prestati da koristi ugalj. Potpisnici sporazuma su se obavezali da će prekinuti sva ulaganja u novu proizvodnju električne energije iz uglja u zemlji i inostranstvu. Saglasili su se ukinu energiju uglja tokom 2030-tih za velike ekonomije i 2040-tih za siromašnije zemlje.
„Kraj uglja je na vidiku! Svet se kreće u pravom smeru, spreman je da zapečati sudbinu uglja i prihvati ekološke i ekonomske prednosti izgradnje budućnosti koju pokreće čista energija”, rekao je britanski sekretar za poslovanje i energetiku Kvasi Kvarteng.
Međutim, neke od najvećih svetskih zemalja zavisnih od uglja, kao što su Australija, Indija, Kina i SAD, sporazum nisu potpisale.
Zemlje u razvoju ponovo su ostale bez obećane pomoći, a šanse da se do 2030. godine smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte – što je bio deklarisani cilj pregovora – sada su minimalne.
UN klimatski proces mora biti reformisan kako bi se odluke donosile brže. Sve što se dešavalo na COP26 zahtevalo je konsenzus i kompromis, ali ove „demokratske mere”, jednostavno više nisu učinkovite. Brzina delovanja presudna je u globalnoj vanrednoj situaciji kao što je ova kada su milioni života u pitanju i svaka godina neaktivnosti se računa.
Nažalost, poučeni ranijim iskustvima, te nedostatkom agilnosti, ali i volje, uskoro ćemo možda morati da prihvatimo da čak i kada su suočene sa poplavama, požarima i glađu, neke zemlje nikada neće delovati u širem interesu ili će čak ometati napredak drugih.
Ako se za samo nekoliko nedelja mogu pronaći milijarde dolara za rešavanje bankarske krize ili pandemije Covida, onda sigurno postoji rešenje i za zemlje u razvoju kako bi smanjile emisije ugljenika. To nije ništa što najrazvijenije zemlje sveta već nisu obećale – počevši od 100 milijardi dolara godišnje od 2009. Sramno odbijanje bogatih da održe obećanje klimatski najranjivijim nacijama zatrovalo je pregovore o klimi i verovatno je jedna od najvećih diplomatskih grešaka našeg doba.
Svetski lideri su nas ponovo izneverili u Glazgovu, ali samit je pokazao da će zemlje sa vizijom delovati u interesu svih i oblikovati budućnost po svojim merilima.

Projekat „Informisanjem i ozelenjavanjem protiv klimatskih promena” je finansijski podržan od strane Ministarstva zaštite životne sredine.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *