Naučnici su odvrnuli grejač na maksimum, daleko iznad smrtonosnog praga i čekali da korali umru. „Podgrevali smo vodu za jedan stepen iznad letnje maksimalne temperature”, kaže Anders Meibom, istraživač Institute of Earth Sciences na Univerzitetu u Lozani. „Na australijskom Velikom koralnom grebenu (Great Barrier Reef) već posle nekoliko nedelja počeli bi da umiru.” Međutim, korali uzeti iz Akapskog zaliva, vodenog useka u pustinji koju dele Jordan, Izrael, Saudijska Arabija i Egipat, čini se da su daleko otporniji na temperaturne šokove. „Potom, povisili smo temperaturu na dva stepena”, priseća se Meibom. „Sada je trebalo da dođe do neke promene. Umesto toga, korali su izgledali još srećnije.” Ponovo su povećali temperaturu. „Tri stepena! Ali sada je već postalo smešno”, kaže Meibom. „Mislili smo da smo negde pogrešili – trebalo bi da su mrtvi. Oni čak nisu ni izgledali kao tipični korali pod stresom. Napanjili smo grejač i podigli temperaturu za ukupno četiri stepena.”
Naučnici su se proteklih godina bavili koralima u okviru niza proučavanja ekosistema, koji su, blago rečeno, bili u slobodnom padu. Koralni grebeni su doslovce svetski izvor života. Nigde ne možete naći takvu eksploziju života, takve čvrste veze Planete i bića na njoj… Ipak, iz godine u godinu svedoci smo masovnih istrebljenja – takozvanom „izbeljivanju” korala, što je rezultat nenormalno visokih temperatura u okeanu i povećanog zakiseljavanja usled globalnog zagrevanja. Gubitak boje rezultat je nestanaka mikroskopskih algi koja održavaju korale – što je jasan pokazatelj da su ovi kompleksni sistemi postali ozbiljno ranjivi na rast temperature i bolesti. Pored masovnog „izbeljavanja”, korale ugrožavaju i ciklične epidemije populacije bodljikavih morskih zvezda, koje devastiraju koralne grebene.
Smatra se da je u poslednje tri decenije umrla polovina svetskih koralnih grebena, a do 90% postojećih može umreti do sredine veka. Ovo su pokazala istraživanja objavljena februara ove godine. Ipak, koral u eksperimentu o kojem pišemo preživeo je ne samo tričava četiri stepena, nego čak i kada su temperature povišene na pet, šest, pa čak i sedam stepeni.
„Oni su čak pokazali poboljšane fiziološke performanse na višim temperaturama”, kaže Maoz Fine, profesor Univerziteta Ben Gurion u izraelskom gradu Eilatu, koji je vodio istraživanje. „U početku nismo bili tako sigurni da radimo sve kako treba. Uvek može da se potkrade greška…” Ipak, nakon nekoliko ponavljanja – rezultati su potvrđeni. Njihove rezultati potkrepili su u svojim izveštajima i lokalni ronioci u zalivu Akaba i severnom Crvenom moru. Uprkos tome što temperatura vode u tom području raste istom brzinom kao i u drugim delovima sveta, ove vrste korala nikada nisu pretrpele „izbeljivanje”. Sve veći broj istraživanja iz ovog specifičnog regiona navodi morske naučnike na zaključak da je veliki broj vrsta korala duž 4.000 km grebena Crvenog mora jedinstveno otporan na klimatsku krizu. „Shvatili smo da imamo neverovatnu situaciju”, kaže Meibom. „Ovo je jedini ekosistem koralnog grebena koji ima šansu da izdrži dva do tri stepena dodatne toplote koje ćemo neminovno imati do kraja veka.”
Međutim, porast tempertature, izgleda da je ovde najmanji problem… Pitanje je može li koralni greben u Crvenom moru da preživi negostoljubiv komšiluk. Naučnici kažu da će zaštita grebena od drugih pretnji, kao što su zagađenje i prenaseljenost, biti iznad svega. Međutim, ubediti najmanje četiri vlade Bliskog istoka da sarađuju, a pritom ne priznaju jedna drugu i često su se u prošlosti gledale preko nišana – ravno je čudu hodanja po vodi.
Crveno more spaja se s Indijskim okeanom preko plitkog tesnaca između Džibutija i Jemena. Razmak među obalama na ovom mestu je tek oko 30 kilometara. Pre više od 2,5 miliona godina, tokom poslednjeg ledenog doba, tesnac se zatvorio i odsekao Crveno more od okeanske mase. Tako je vremenom, usled rastuće temperature ovo slano jezero počelo da krčka. „Postalo je super vruće, super slano i super smrtonosno. Nestao je gotovo sav živi svet”, kaže Karine Kleinhaus, profesorka nauka o moru na Univerzitetu Stony Brook u Njujorku. Malobrojni preostali biljni i životinjski svet, s ostacima vode povlačio se na sever i bio podvrgnut oštroj evolucionoj selekciji kroz više generacija. Kad su se ledene kape otopile, porastao je nivo svetskog mora i tesnac je ponovo spojio Crveno more s Indijskim okeanom. Basen je poplavljen, a u njemu su se sada nalazili predstavnici onih prilagodljivih vrsta koje su mogle da izdrže veoma visok salinitet i temperaturu. Mnoge od vrsta korala koje danas grade greben u Crvenom moru nose gene svojih dalekih predaka koji su tom migracijom stekli otpornost na stres. Naučnici veruju da oni mogu da prežive, pa čak i dožive pravu renesansu u sve toplijim okeanima.
Odbrambeni mehanizmi koralnih grebena u drugim delovima sveta još uvek se proučavaju, kao i ideja o transplantaciji ovih otpornih vrsta na druge grebene. „Salinitet vode i ekosistem mikroorganizama je različit”, kaže Meibom. „Nekoliko vrsta preživljava, ali nisu srećne, a mnoge od njih umiru.” Druga mogućnost je da se tačno utvrdi na koji način korali iz Crvenog mora preživljavaju ekstremne uslove, pa da se zatim evolucija vrsta usmerava tako da te osobine budu dominantne. Problem je u tome što je i za veštačku evoluciju potrebno vreme, a grebeni širom sveta trpe sve veći stres usled toplotnih talasa i imaju sve manje šanse.
Istraživanje korala iz Crvenog mora još je u ranoj fazi. „Mi zapravo uopšte ne znamo šta se događa na biološkom nivou što omogućava tim koralima da uspevaju u uslovima poremećaja temperature od kojih korali na drugim mestima masovno izumiru”, kaže Kleinhaus. Napredak istraživanja sputava nedostatak novca i obustava putovanja zbog pandemije coronavirusa, ali i napete politike u regionu. Na primer, okupljanje naučnika iz celog regiona sa ciljem da uspostave istraživačku ekspediciju na različitim tačkama grebena, ometa Saudijska Arabija koja ne pušta izraelske naučnike u svoje teritorijalne vode. „U ovom regionu sve je izazov”, kaže Fine i podseća da će se zbog toga pretnje grebenu nagomilati u narednim decenijama. Očekuje se da će se obale Crvenog mora ubrzano urbanizovati, jer će u Izraelu, Egiptu i Jordanu populacija porasti. Saudijska Arabija planira da izgradi futuristički megagrad na rubu svojih voda. „Iako je greben otporan na klimatske promene, neće biti imun na neodrživ razvoj, zagađenje, kanalizaciju ili ispuštanja preslanih suspenzija iz postrojenja za desalinizaciju”, kaže Kleinhaus. Dok traju gloženja, u ovom nestabilnom regionu ipak postoji glas razuma. Jordanski kralj Abdullah II je među onima koji lobiraju da greben bude prepoznat na Unescovoj listi morske svetske baštine, što će podići status tog područja, olakšati privlačenje finansijskih sredstava za istraživanja i vršiti pritisak na vlade da ga zaštite.
The Guardian

Projekat „Informisanjem protiv klimatskih promena” finansijski je podržalo Ministarstvo zaštite životne sredine. Mišljenja i stavovi izraženi u ovim publikacijama isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Ministarstva zaštite životne sredine.