Godišnje proizvedemo 1,2 miliona tona otpada, a koliko recikliramo?

Rastuće prijetnje našem okolišu zbog velike količine smeća ponukale su nas da pitamo mlade u Zenici i Novom Sadu o njihovim navikama razdvajanja otpada i recikliranja. Grupa ispitanika imaju između 13 i 25 godina, a preko hiljadu popunjenih upitnika dali su nam uvid u razmišljanja mladih o odvajanju i tretiranju otpada. Na prvom mjestu najvećih

Obrazovanje za održivi razvoj kao integrisan sistem

Uobičajeno se smatra da obrazovanje za održivi razvoj podrazumeva učenje o temama u vezi sa održivim razvojem, ali je ono mnogo šire od toga. To je sistem koji podrazumeva sadržaj, metode i iskustvo u učenju, procene postignuća, mestо za rad i učenje, učešće zajednice u obrazovanju itd. Kurikulumi treba da budu kreirani tako da obezbede

Bez znanja nema održivosti

Zašto je za dostizanje održivog razvoja toliko važno obrazovanje? Od definisanih 17 ciljeva održivog razvoja, jedan se odnosi na dostizanje kvalitetnog obrazovanja, ali se naglašava da je bez dostizanja ovog cilja teško postići ostale ciljeve održivog razvoja. Na primer, kada treba otkloniti uzroke pretnji od klimatskih promena, potrebno je znanje za istraživanja i korišćenje obnovljivih

„Oplaneti se! Zeleni karavan se nastavlja” u Trsteniku

Savez ekoloških organizacija „Zelena lista Srbije” (ZLS) realizuje projekat „Oplaneti se! Zeleni karavan se nastavlja” u okviru programa Eko-sistem, koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska. Zeleni karavan se od 21. do 23. oktobra zaustavio u Trsteniku gde je EP „Moravski orašak” kao dobar domaćin dočekao predstavnike članica ZLS i za svoje goste i

Održivost i otpornost zajednica na izmenjene klimatske uslove

Dalje pogoršanje klimatskih promena koje se manifestuje kroz povećanje učestalosti nepovoljnih vremenskih uslova, kao što su povećanje temperature i prostorna i vremenska izmena režima padavina, sa sve češćim ekstremnim vremenskim pojavama, sigurno je da će imati značajno negativne uticaje na funkcionisanje zajednica i država. Svi sektori koji su direktno zavisni od korišćenja i zaštite prirodnih

Klimatska akcija – odgovor za održivi razvoj

Da bi se porast prosečne globalne temperature na Zemlji ograničio na maksimalno 2°C, potrebno je da se deluje u mnogim sektorima. Zbog toga što je proizvodnja električne energije iz fosilnih goriva glavni „krivac” za klimatske promene, razvoj tehnologija za proizvodnju energije iz drugih izvora je najveći globalni prioritet. Nekada je nuklearna energija bila prepoznata kao

Održivi razvoj i izazovi klimatskih promena

Svi modeli kojima se predviđaju klimatske promene u budućnosti pokazuju da će prosečna temperatura na Zemlji i dalje rasti. Sada nema nikakve sumnje da je to prouzrokovano delovanjem čoveka i da je to posledica ispuštanja gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu. Problem klimatskih promena je utoliko veći zbog činjenice da se već pokrenute klimatske

Inovacijama do održivosti

Uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA), Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), i Ministarstvo zaštite životne sredine, dodelili su priznanja najuspešnijim inovatorima, koji su u praksi sproveli rešenja za sprečavanje nastanka, kao i za ponovnu upotrebu biorazgradivog otpada. Priznanja su dodeljena 5. oktobra, na Međunarodnom sajmu zaštite životne sredine i prirodnih

Ambalaža po meri prirode i održivog razvoja

Druga konferencija posvećena ambalaži i upravljanju ambalažnim otpadom, održana je početkom oktobra u Privrednoj komori Srbije u organizaciji portala Ambipak magazin. Predstavnici institucija, proizvođača ambalaže i opreme, korisnici ambalaže i stručna lica imali su priliku da iznesu svoje stavove o gorućim temama svetu a posebno kod nas u Srbiji, koja još uvek nema uređen sistem

Pet miliona dolara podrške „zelenijoj” Srbiji

U okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji” predstavljeno je više od 80 inovativnih rešenja koja su izabrana za dalju podršku kako bi se sprovela u praksi, i doprinela ubrzanoj zelenoj transformaciji privrede i društva u Srbiji. Ova rešenja su pristigla kao odgovor na četiri javna poziva koja je, uz podršku Evropske unije (EU),

Kako pomiriti ekonomiju i održivi razvoj?

Održivi razvoj nikada ranije nije bio značajan za nas kao pojedince i naša društva. Civilizacijski smo dosegnuli tačku pucanja jer naše potrebe daleko prevzilaze naše mogućnosti. Uzrok tome nije prevashodno rastući broj stanovnika, već naše navike i nezajažljiva potreba za povećanjem potrošnje, koja gura ekonomije zemalja napred. Ovaj prosperitet ulazi u novi ciklus povećanja potrošnje,

Održivi i pamenti gradovi

Ujedinjene nacije predviđaju da će 70% svetske populacije živeti u gradovima i urbanim područjima do 2050. godine. Koncentracija ljudskih aktivnosti na relativno maloj površini pruža značajne prednosti kao što su mogućnost efikasnijeg organizovanja proizvodnje dobara i pružanja usluga, veće mogućnosti za efikasnije korišćenje prirodnih resursa, manje zauzimanje prostora u poređenju sa veličinom populacije, veće mogućnosti