Admin

Hilton Beograd dobio je „Zeleni ključ“, međunarodni eko-sertifikat, i time se svrstao u grupu retkih hotela u Srbiji koji nose ovo priznanje. „Zeleni ključ“ je eko-oznaka za turističke objekte i objekte za razonodu i dodeljuje se ustanovama koje ispunjavaju listu ekoloških zahteva. Dobijanje zelenog ključa pokazuje napore ustanova u razvoju ekološki prihvatljivog, održivog i odgovornog

“Unapređujmo održivost životne sredine” je nova tema u okviru projekta“ ENV.net uključivanje pitanja životne sredine Zapadnog Balkana i Turske u političku agendu EU” (IPA 2017/ 394-372), vezano za finansijsku podršku trećim stranama za monitoring i zastupanje zasnovano na činjenicama. Dobitnici sub-grantova su organizacije i projekti: “Centar za promociju obrazovanja ,,Planeta” iz Sombora, projekat “Košnica –

Prema najnovijim istraživanjima, čak 88% građana Srbije podržava odluku države da od 1. januara 2019. godine zabrani gajenja i ubijanje životinja radi proizvodnje krzna. U poslednjoj deceniji ova podrška je porasla za blizu 20 procentih poena! Podrška građana ovoj odluci države, za koju se ORCA zalagala deceniju i po, i dalje raste, što potvrđuju i

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan sa saradnicima sastao se sa delegacijom Razvojne banke Saveta Evrope (CEB) koju je predvodio Vitomir Miles Raguž. Sastanku su prisustvovali direktor Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Marko Blagojević i predstavnici Ministarstva finansija Vlade Republike Srbije. Na sastanku je razmatrana mogućnost finansiranja programa izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u

U skupštinskoj sali opštine Kanjiža, održan je Seminar za poljoprivrednike o invazivnim biljnim vrstama u okviru projekta „Zaštita prirode od invazivnih biljnih vrsta“ koji se realizuje u okviru drugog poziva Intereg – IPA programa prekogranične saradnje Mađarska-Srbija. Seminar je bio namenjen poljoprivrednicima iz okoline iz Kanjiže u blizini zaštićenih područja Selevenjske pustare, Subotička peščara u

U organizaciji Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, u amfiteatru Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode u Novom Sadu 8. februara 2019. godine je održana promocija monografije Rezervat biosfere „Bačko Podunavlјe” u kojoj su predstavlјene prirodne, kulturne, istorijske i druge odlike ovog dela Bačke uz Dunav. Bačko Podunavlјe

Vlada Republike Srbije je na poslednjoj sednici donela Uredbu o rasporedu i korišćenju sredstava za subvencionisanje zaštićenih prirodnih dobara od nacionalnog interesa u 2019. godini. Uredbom su utvrđeni raspored, uslovi i način korišćenja sredstava za subvencionisanje zaštićenih prirodnih dobara od nacionalnog interesa koja su određena Zakonom o budžetu Republike Srbije za ovu godinu. Subvencije u

Zaštita naših reka i prirodnih resursa – voda i šuma, zaštita Dunava, vlažnih područja, ekološka pismenost, snaženje lokalnih samouprava u rešavanju ekoloških problema, finansiranje zaštite životne sredine, udruživanje snaga u zajedničkim kampanjama za jačanje svesti javnosti, uspostavljanje mernih stanica radi poboljšanja kvaliteta vazduha na najkritičnijim tačkama u Srbiji, eletromagnetno zračenje… samo su neke od tema

Sastanak nacionalnog FEE saveta u Srbiji, koji ujedno predstavlja i nacionalni žiri za Plavu zastavu, održan je u IN hotelu, jednom od tri hotela sa Zelenim ključem. Sastanak su organizovali Ambasadori održivog razvoja i životne sredine a na njemu su prisustvovali predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva zdravlja, Ministarstva

Povodom obeležavanja Svetskog dana vlažnih staništa WWF Adria ukazuje na zabrinjavajuće podatke da je za proteklih 45 godina nestala trećina vlažnih staništa, dok danas ovi značajni ekosistemi nestaju tri puta brže od šuma. Ubrzani gubitak i uništavanje močvara, reka i jezera značajno doprinose problemu globalnog zagrevanja. Zbog toga se ove godine Svetski dan vlažnih staništa

Učesnici ekološkog protesta pod nazivom “Odbranimo naše reke” zatražli su da se odmah obustavi gradnja svih derivacionih mini hidroelektana u Srbiji, zbog štete koju nanose životnoj sredini i devastiraju prirodne resurse, pre svega planinske reke. Stručnjaci ocenjuju da male hidroelektrane proizvode malo energije, a nanose veliku štetu, i dodaju da je taj koncept proizvodnje danas