Odlukom Skupštine Opštine Bačka Topola, sredinom aprila 2017. godine, proglašena je zaštita Parka prirode „Bačkotopolske doline”. Park prirode zauzima 522,2 hektara, sa zaštitnom zonom od dodatnih 1.566 hektara. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pozdravilo je odluku o zaštiti jer se na ovom prostoru, od 148 registrovanih vrsta, čak 75 gnezdi u zaštićenom području.
U ponudi Turističke organizacije iz ovog grada nalaze se i ove jedinstvene destinacije – Zobnatica i Zobnatičko jezero. Zobnatica se nalazi oko pet kilometara severno od Bačke Topole. To je turističko-kongresni kompleks sa dugom tradicijom i raznovrsnom ponudom. Svakodnevno pruža obilje idealnih sadržaja ljubiteljima očuvane prirode, lova, ribolova i, naravno, konja. Zobnatica je centar konjarstva
Razvoj lokalnih samouprava u velikoj meri zavisi od održivosti, a jedan od najboljih načina da se doprinese „zelenom progresu”, jeste turizam i promocija lokalnih vrednosti. Opština Bačka Topola ima potencijale za razvoj turizma i u ovom broju magazina „Ekolist” predstavljamo vam bačkotopolska jezera, prave atrakcije koje godinama privlače posetioce iz naše zemlje i inostranstva. Slano,
Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (United Nations Environment Programme – UNEP) sada već daleke 2008. godine pokrenule su Inicijativu za zelenu ekonomiju (Green Economy Initiative – GEI). Ona se sastojala od globalnih istraživanja i pomoći državama, podstičući kreatore politike da podrže investicije u životnu sredinu, a sve u kontekstu održivog razvoja. Zahvaljujući ovoj inicijativi,
Inkluzivna zelena ekonomija (IGE) razvila se iz ranijih istraživanja i rada na zelenoj ekonomiji. U svom najjednostavnijem obliku, takva ekonomija ima nisku emisiju ugljenika, efikasna je i čista u proizvodnji, ali uključuje i potrošnju i rezultate, zasnovane na deljenju, kružnosti, saradnji, solidarnosti, otpornosti, mogućnostima i međuzavisnosti. Fokusirana je na proširivanje mogućnosti i izbora za nacionalne
Korišćenje energije u poljoprivredi, a naročito energije iz fosilnih goriva na veoma je visokom nivou, pa je neophodno što hitnije uspostavljati nova rešenja i uvoditi nove tehnologije, što će posledično obezbediti značajne uštede resursa i smanjiti negativne uticaje i emisije. Zbog visokih troškova ove vrste tehnologija, naši poljoprivrednici najverovatnije neće moći da ih proušte, ali
Poljoprivredna proizvodnja jedan je od najvećih zagađivača na planeti. Upotreba hemijskih sredstava u povrtarstvu, voćarstvu i ratarstvu, kao i emisije metana u stočarskoj proizvodnji, predstavljaju izvore velikog dela zagađenja voda, zemljišta i vazduha. Uticaj poljoprivredih delatnosti na ekosisteme i biodiverzitet je razarajuć. Upravo je zbog toga zaštita životne sredine primaran cilj moderne poljoprivrede. Kako poljoprivreda
Specifičnost vojvođanske privredne je pretežno poljoprivredna proizvodnja na velikim površinama, što podrazumeva eksploataciju dostupnih prirodnih resursa, njihovu preradu, oblikovanje u finalne ili poluproizvode, distribuciju i upotrebu i, konačno, odlaganje. Ovakav, „linearni model privrede”, i pored niza mera koje mogu da se upotrebe u konvencionalnom agraru – na duge staze – nije održiv. Budući da je
Jedan od najvećih ekoloških problema kod nas jeste prečišćavanje otpadnih voda za čije rešavanje će trebati i najviše novca. Srbija se nalazi na samom dnu lestvice zemalja po prečišćavanju otpadnih voda. Prečišćava se manje od deset odsto, a ostale otpadne vode završe u našim vodotocima. Zagađuju se površinske i podzemne vode, uništava se živi svet,
Godine 1992. u Rio de Žaneiru na „Samitu o Zemlji” usvojena je značajna deklaracija koja institucionalizuje koncept održivog (usklađenog) razvoja koji neće biti na štetu očuvanja biološke, geološke i predeone raznovrsnosti. Na konferenciji je doneta čuvena „Agenda 21” koja predstavlja program aktivnosti u 21. veku radi sprečavanja daljeg uništavanja životne sredine. Takođe, tada je doneta
Proces postepenog izumiranja jednih i nastajanje drugih vrsta predstavlja normalan evolutivni proces. Međutim, brzina izumiranja mnogih vrsta se poslednjih godina drastično ubrzala i stručnjaci veruju da se sada odvija najveći proces izumiranja vrsta od nestanka dinosaurusa pre 65 miliona godina. Različite procene stepena ugroženosti i brzine iščezavanja organskih vrsta dobijaju svakim danom sve dramatičnije razmere.
U poslednjih godina evidentno je poboljšanje promocije, popularizacije i zaštite, a pogotovo mera aktivne zaštite na revitalizaciji staništa, što se prevashodno ostvaruje kroz finansijska sredstva Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine uz stručnu pomoć Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i rada upravljača zaštićenih područja. Čišćenje livada, izmuljivanje bara, suzbijanje invazivnih vrsta, revitalizacija
Sistem očuvanja prirode – režimi zaštite, uspostavljanje zaštićenih područja, upravljanje i kontrola – utvrđen je Zakonom o zaštiti prirode i aktima nadležnih organa o zaštiti pojedinih prirodnih dobara. Registar zaštićenih prirodnih dobara vode Zavod za zaštitu prirode Srbije i Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, koji sprovode postupak revizije i kategorizacije svih prirodnih dobara i pripremaju
Vojvodina se odlikuje izuzetno bogatom prirodnom i kulturnom baštinom. Кrase je jedninstvene prostorne celine izrazitog geološkog nasleđa, iskonskih predela, očuvanih prirodnih staništa, počevši od onih travnih, slatinastih, pustara i peščara, vlažnih livada, močvara, bara i ritova, pa sve do prostranih autohtonih poplavnih šuma, vodenih tokova i jezera. Takva staništa pružaju utočište bogatom biodiverzitetu, velikom broju