U sklopu svojih strateških napora da značaj problema klimatskih promena što više približi javnosti UNEKOOP je u partnerstvu sa Mrežom za ruralni razvoj Srbije, Fakultetom za primenjenu ekologiju „FUTURA” i Udruženjem cementne industrije Srbije (CIS) organizovao okrugli sto „Zelena gradnja kao šansa za dekarbonizaciju sektora građevine”. Neposredni povod za izbor ove teme leži u činjenicama
Seminar o zelenoj ekonomiji „B-O-R – Bolje Oranizovani Resursi za zelenu ekonomiju” održan je 5. i 6. oktobra u Boru, u organizaciji Društva mladih istraživača. Seminar je bio namenjen članovima konzorcijuma „Zelena lista”, koji je bogatiji za još jednog člana, Udruženje ,,Village” iz Bora. U prostorijama Doma omladine Bor održana su predavanja na temu: „BOR
Kada govorimo o „zelenim” temama jedna od glavnih stavki je „zelena ekonomija”. Na prvi pogled jasno je šta ovaj termin znači, ali slika je mnogo šira, budući da je UNEP definisao „zelenu ekonomiju” kao „ekonomiju čiji rezultati dovode do poboljšanja ljudskog blagostanja i socijalne jednakosti, dok značajno smanjuje rizike po životnu sredinu”. Šta to konkretno
Zelena ekonomija rezultat je nastojanja da ekonomija postane ekološki odgovornija i pritom stvara ravnomeran i pozitivan uticaj na ekonomiju, društvo i životnu sredinu. Iako preovlađavaju shvatanja da pojam zelene ekonomije svaka država treba da odredi samostalno i prilagodi ga sopstvenoj stvarnosti, ima dosta pokušaja da se ovaj koncept jedinstveno definiše. Prema definiciji UNEP-a (United Nations
Kada se govori o “zelenim” temama jedna od glavnih stavki je “zelena ekonomija”. Na prvi pogled jasno je šta ovaj termin znači, ali slika je mnogo šira. UNEP je definisao “zelenu ekonomiju” kao ekonomiju čiji rezultati dovode do poboljšanja ljudskog blagostanja isocijalne jednakosti, dok značajno smanjuje rizike po životnu sredinu. Redakcija Ekolista sprovodi projekat „Zelena
Rešenje za višedesecijski problem sa odlaganjem otpada su „pametne kese”, smatraju mladi Subotičani, pobednici prvog „Klimatona” u ovom gradu na severu Bačke. U pobedničkoj ekipi su Anđelka Matković, Aleksandar Milović, Marko Bulatović i Vojislav Macaš, učenici subotičke Gimnazije „Svetozar Marković” i njihov vršnjak iz subotičke Ekonomske škole „Bosa Milićević”, a ekipa je nosila naziv „Gimnazijalci”.
Oko stotinu Subotičana, među kojima su bili volonteri i radnici JKP „Čistoća i zelenilo” učestvovali su u čišćenju jedne od najvećih divljih deponija u Subotici koja se nalazi u naselju Prozivka iza salona „Vitorog”. Reč je akciji „Nedelja za čistiju Vojvodinu” koja se održava od 24. do 27. juna, a realizuje je Pokrajinski sekretarijat za
Lajoš Vermeš je 1891. godine izgradio na Paliću biciklističku stazu, prvu takve vrste na našim prostorima i od tada Subotica se smatra gradom bicikla, koje je i dan danas ostao omiljeno prevozno sredstvo kod Subotičana i Subotičanki. Ravnica, široke ulice, izgrađene biciklističke staze govore o popularnosti ovog ekološkog prevoznog sredstva u gradu, nazvanim „Panonska dama”.
Srbija brigu o svojim građanima vodi i kroz brigu o prirodi i resursima, a nema boljeg načina da se očuvaju resursi nego da politiku životne sredine, cirkularne ekonomije i održivog razvoja ugradimo u svaku sektorsku politiku, što će u Srbiji započeti usvajanjem zakona o klimatskim promenama, rekao je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan na
Močvarna staništa su od vitalnog značaja za opstanak svih živih bića, pa tako i čoveka. Budući da su pravi centri biodiverziteta, močvare zasigurno važe za jedne od najproduktivnijih ekosistema naše planete, koji obezbeđuju vodu i od čije produktivnosti zavisi opstanak skoro svih biljnih i životinjskih vrsta. Bitan su faktor u održavanju ekološke stabilnosti i regulisanju
Istraživačka ekspedicija Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije trenutno boravi i prikuplja podatke u Parku prirode „Golija”. Biser prirode kakav je Golija dom je za brojne ugrožene vrste biljnog i životinjskog sveta, ali za dve vrste sova ova planina je jedno od poslednjih utočišta. Naime, radi se gaćastoj kukumavci i maloj sovi, najređim sovama
Golija je najviša planina jugozapadne Srbije, pruža se u dužini od 32 km u obliku položenog latiničnog slova „s”. Najviši vrh je Jankov kamen (1.833 m). Područje same Golije ograničeno je dolinom Ibra na istoku, Raške i Ljudske reke na jugu, Moravice na zapadu i srednjim delom doline Studenice na severu i severoistoku. Vlada Republike
Đerdap je prvo područje u Srbiji nominovano za pristupanje UNESCO Globalnoj mreži geoparkova. Geopark „Đerdap” u osnivanju nalazi se u severoistočnoj Srbiji, a Dunav je ujedno i prirodna i administrativna granica između Srbije i Rumunije. Pokriva teritoriju od 1.330 kvadratnih kilometara, uključujući i područje Nacionalnog parka „Đerdap”, prevazilazeći gotovo dvostruko njegovu teritoriju. Obuhvata priobalni pojas