Ekologija

INTERVJU Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije

Pošumljavanje će dobiti zamajac

Razgovarali smo s Goranom Trivanom, ministrom zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije…

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan, prilikom preuzimanja dužnosti od bivšeg ministra, najavio je da će biti preispitani predlozi i nacrti zakona za zaštitu životne sredine.

– Ima dosta zakona koje bi valjalo preispitati, ali pre svega hoću sa stručnim ljudima koji ozbiljno rade svoj posao da utvrdim stvarno stanje. Dakle, svakako ćemo sve predloge i nacrte zakona preispitati, i to ne zbog pukog preispitivanja, nego da bismo sagledali dokle se stiglo, a i zato što su neki zakoni ispunili svoju funkciju, pa ih je aktuelno stanje odavno prevazišlo. Imam ideje šta treba da se radi, ali sve u svoje vreme – istakao je ministar Trivan.

Kazali ste da će glavne oblasti delovanja novoformiranog ministarstva biti rad na rešavanju pitanja otpada, otpadnih voda, remedijacije zemljišta, pošumljavanja i preventive bujičnih poplava i erozije. Kako će to biti sprovedeno – kroz posebne projekte, kampanje ili kontinuirane akcije?

– Osim bavljenja zakonodavnim delatnostima, bavićemo se i konkretnim aktivnostima. Ministarstvo stvara i kreira zakonski okvir za sve ono što se dešava u životnoj sredini, ali ono mora biti pokretač i učesnik u akcijama – od saradnje sa nevladinim organizacijama u različitim aktivnostima, do spomenutog pošumljavanja koje će dobiti jedan ozbiljan zamaljac i vrlo značajnu ulogu, jer je očigledno nije dovoljno da se njime bave samo oni kojima je to delatnost. Pošumljavanje mora da dobije onaj pravi ekološki aspekt koji je oduvek trebalo da ima. Siguran sam, kada uključimo svu pamet koju imamo u oblasti pošumljavanja, da će to dati vrhunske rezultate. Srbija je u trci sama sa sobom i mi hoćemo, zajedno sa svima koji se bave životnom sredinom, da učinimo napredak i postignemo rezultate. Pravljenje zakonskog okvira, sprovođenje politika, primena evropskih standarda su od izuzetne važnosti, ali to nas ne sprečava da istovremeno pošumljavamo ovu našu lepu Srbiju. Od nas se očekuje da nađemo sredstva i mobilišemo društvo i da to radimo onda kada je za to vreme i da sadimo ono što treba tamo gde treba. Tako ćemo doći do više stotina hektara pošumljenih površina koje su, ne zaboravite, i najbolja i najjeftinija zaštita od klimatskih promena.

Istakli ste da je najvažniji instrument sprovođenja politike u oblasti životne sredine inspekcija. Šta ćete preduzeti da je što bolje reformišete i unapredite kako bi postala efikasnija?

– Stalno ću da ponavljam da je inspekcija najvažniji instrument sprovođenja politike u oblasti životne sredine. Zakonski okvir koji reguliše rad inspekcije nije najbolje rešen i to je jedan od zakona koji će morati da bude menjan. Sa druge strane, lokalnoj samoupravi mora imati određena ovlašćenja, jer se iz jednog centra ne mogu valjano i kako treba raditi toliki inspekcijski poslovi. Lokalna samouprava mora biti ozbiljno osposobljena za određene nivoe inspekcijskog nadzora. Dok ne stvorimo te uslove, kao ministar ću, u skladu sa ovlašćenjima koja imam, opredeliti određena sredstva za inspekciju, a pokušaćemo u Vladi Republike Srbije da se izborimo za zapošljavanje novog kvalitetnog kadra. Radićemo na podizanju kapaciteta, nivoa opremljenosti i obučenosti zaposlenih. Da se razumemo, naša inspekcije uopšte nije loša, ali mora da bude mnogo bolja i to kažem s punom odgovornošću i osećajem za takt. Inspekcijski posao uopšte nije lak. Znam to odlično i znam da inspektori imaju posla sa preduzećima koja imaju mnogo objektivnih problema koje ne mogu da reše. To je razlog više da inspekcija primeni ono što u zakonima već piše, da se preventivno i obrazovno radi. Da prvi odlasci inspekcije budu informativne prirode, dakle, da se kontrolisani subjekti obaveste o obavezama i tada jasno utvrde rokovi za primenu. Posle, kao drugi korak, sledi kontrola dogovorenog, pa tek onda kazna i represija. Siguran sam da ćemo ovako postići mnogo bolje rezultate i da nikad više neće biti kako je do sad bilo.

Izjavili ste da je privreda glavni nosilac i investitor u oblasti zaštite životne sredine, ali istovremeno i njen najveći zagađivač. S obzirom na situaciju u privredi Srbije, možete li se očekivati odgovornost od iste kada je u pitanju zaštita životne sredine?

– Ako neko treba da ulaže u zaštitu životne sredine, onda je to privreda. Propisi u oblasti zaštite životne sredine moraju da se poštuju i to privreda mora da shvati i razume. Ne može mi niko objasniti da je moguće obezbediti novac za ulaganje u proizvodne pogone i opremu, a da se ne nađe onaj minimum za primenu standarda za zaštitu životne sredine. Hoćemo li da ubijemo sav biljni i životinjski svet u rekama u Srbiji? Hoćemo li ljudima da zagađujemo vazduh, zemljište i vodu? E, pa neće moći! Ili onda ovo ministarstvo nema nikakvog smisla. Dok sam ja na njegovom čelu, to će biti malo drugačije. Na ovaj način poručujemo privredi da ćemo je razumeti, ali da od nje očekujemo da uloži maksimum napora da bi životna sredina bila dovedena u red. Vrlo brzo će doći vreme kada nećete moći da prodate nikakav proizvod ni u zemlji, ni van zemlje, ako nemate ispunjene ekološke uslove. Kao primer ću navesti jedan broj inostranih firmi sa čijim čelnicima sam razgovarao, a koji u minulom periodu nisu hteli da dođu u Beograd i Srbiju zbog toga što nismo ispunili dobar deo ekoloških standarda. Dakle, njihova poslovna politika im ne dozvoljava da posluju u okruženju gde se ne poštoju ekološki standardi koje oni imaju u svojim poslovnim strategijama. Oni tvrde da u takvoj sredini ne mogu proizvesti ekološki proizvod i imaju bojazan da on zbog toga neće imati dobru prodaju na tržištu. Ovo je najbolji primer koji pokazuje koliko je državi od koristi da primeni ekološke standarde i omogući dolazak inostranih investitora. Naravno da je ekonomija meni važna, ali mi je manje bitna od životne sredine, to je jasno kao dan i ne mora da se krije. Zato moramo da stvorimo one ekološke uslove koje nemamo, a postojeće samo da prilagodimo nameni.

Prema ocenama Evropske komisije, u domaće zakonodavstvo Republika Srbija je prenela više od 98 odsto EU direktiva, više nego ijedna zemlja Zapadnog Balkana. U kom roku ćemo ispregovarati primenu evropskih ekoloških standarda? Šta nam sad predstoji?

– Procenti i rokovi su manje važni. Neka smo primenili samo jedan odsto od standarda razvijenog sveta, mi smo na dobitku. Najvažnije je pitanje primene standarda. Čak ni sve zemlje članice Evropske unije nisu primenile sve standarde, a neke su se obavezale na ono što nisu mogle da ispune u rokovima koje su same sebi zadale i zbog toga plaćaju penale. Sve zemlje su pregovarale o rokovima za primenu standrada i većina je u nekoj vrsti tranzicije, tako da tu ne treba da budemo nervozni. Mi treba da žurimo u samoj Srbiji sa podizanjem i primenom ekoloških standarda. Niti smemo, niti treba da žurimo sa otvaranjem Poglavlja 27, pregovaranjem, a posebno primenom tog poglavlja. To će se naravno desiti jednog dana i ovo nije moje mračenje da mi ne treba to da radimo. Važno je da budemo osposobljeni za taj proces, a da biste bili – morate najdetaljnije moguće da znate stanje životne sredine u Srbiji. Moj tim želi da uđe u svaku poricu. Neko će reći da je stanje poznato, a ja kažem – hajde da proverimo, ne košta nas ništa da to uradimo. Nećemo izgubiti mnogo vremena, a možemo samo time da dobijemo, jer ćemo imati detaljan uvid u postojeće stanje. Nećemo žuriti sa otvaranjem poglavlja. Proces brzog pregovaranja donosi vam i brze rokove, a za nas je jako važno da ti rokovi budu što duži. Nemamo ni materijalne, ni tehničke mogućnosti da standarde primenimo odmah ili u kratkim rokovima. Potrebni su ozbiljni i dugački rokovi, temeljan i naporan rad na pisanju projekata, traženju investitora… Sve je povezano. Otvorićemo mi poglavlje, svakako. Sa Ministarstvom za evropske integracije ćemo sarađivati, dogovaraćemo se o pregovaranju i taj proces ćemo možda da počnemo iduće godine.

Foto: Željko Jovanović

Možemo li se nadati da će pod Vašim rukovodstvom budžetski Zeleni fond Republike Srbije funkcionisati transparentnije i efikasnije sa jasnim opredeljenjem da prikupljena sredstva idu isključivo i samo za ekološke projekte i akcije?

– Budžetski Zeleni fond Republike Srbije do nedavno praktično nije ni postojao, jer je bio nesrećno ukinut. Imate jednu pauzu od nekoliko godina kad fond nismo imali i, zapravo, ta loša odluka je zakočila razvoj i unapređenje životne sredine u Srbiji. Odluke o formiranju budžetskog Zelenog fonda i uspostavljanju posebnog ministarstva za oblast životne sredine od kapitalnog su značaja i otvoriće ventil koji je bio zatvoren do sada. Uz jačanje inspekcije, budžetski Zeleni fond je najvažniji instrument primene politike zaštite životne sredine u Republici Srbiji. Forma fonda nije bitna, najvažnije je da tu nema nikakvih tajni, da sve bude vidljivo i da javnost bude naš najveći saveznik u sprovođenju politike. Bužetski Zeleni fond ne postoji samo zbog toga da bi se punio na indirektne načine. Evropska unija kaže da je bužetski Zeleni fond osnovan da bi se punio direktno i mi ćemo morati da idemo u tom pravcu. Kad je količina novca u pitanju, očekujem mnogo veće razumevanje u državi kako bi se obezbeđivalo više para za zaštitu životne sredine. Od oko pet milijardi dinara, koliko je bilo opredeljeno za životnu sredinu u ovoj godini, očekujem mnogo više za narednu. A novac iz fonda moramo koristiti vrlo praktično, isključivo za zaštitu životne sredine i zna se vrlo dobro kako se to radi. Postoje kapitalni projekti čiji se efekti ne vide odmah, kao i projekti ekološkog obrazovanja čiji se rezultati dugoročno očekuju, ali imamo one programe gde se efekti rada vide odmah. Novca mora da ima, a javnost mora da zna gde i za šta se troši.

Da li će zaštita prirodnih područja Srbije biti u vrhu tema kojima će se baviti ministarstvo na čijem ste čelu?

– Mora biti i biće više zaštićenih prirodnih područja u različitim nivoima zaštite u Srbiji. Već uveliko radimo na tome. Naša zemlja ima puno toga što treba da zaštiti. Poznato je da, kad je biodiverzitet u pitanju, spadamo među najvažnija i u svetu poznata područja. Na nama je da to čuvamo i sačuvamo od antropogenih i klimatskih uticaja. Uporedo s tim ćemo se pozabaviti i načinom upravljanja zaštićenim područjima. Videćemo sa upravljačima kako su upravljali i šta su uradili. Spremni smo da više sredstava izdvajamo za upravljanje jer je to potreba, ali moramo uspostaviti veću kontrolu trošenja tih sredstava, a upravljači moraju da pokažu rezultate.

Hoćete li uspostaviti bolju i koordinisanu saradnju sa svim relevantnim činiocima koji deluju na zaštiti životne sredine – počev od Narodne skupštine, preko lokalnih samouprava, Privredne komore Srbije, nadležnih institucija, biznis, nevladinog i akademskog sektora, do medija?

– Učinićemo sve da ih umrežimo. Posle dugo vremena došao je red da se neko i tim pozabavi. Za početak je velika stvar što imamo zasebno ministarstvo i već smo počeli na tome da radimo. Inače, u Srbiji niko nikom nije branio poslednjih 20 godina da se bavi životnom sredinom, a to što većina nije radila svoj posao, to je sad drugo pitanje. Napretka u životnoj sredini nema bez saradnje i sarađivaćemo sa svima, od predsednika Republike do poslednjeg građanina bukvalno. Konačno i napokon u poslednji čas je doneta odluka da se formira ministarstvo. Time je i definitivno životna sredina izašla u prvi plan političke agende naše zemlje. Vrata su otvorena i sad moramo da radimo i sa republičkim institucijama i sa lokalnim samoupravama. Glavne prepreke očekujem u realizaciji politike životne sredine, ali mi imamo spreman plan na nivou države. Do kraja godine organizovaćemo skup sa svim lokalnim samoupravama i poboljšaćemo komunikaciju s njima. Ministarstvo mora da pomogne lokalnim samoupravama da shvate i razumeju životnu sredinu, značaj primene ekoloških standarda, odluke koje treba da donesu, da primenjuju propise, da pišu i realizuju projekte…

Nedavno ste bili u SAD. Koji su efekti te posete i na koji način ćemo obezbediti novčana sredstva za primenu ekoloških standarda?

– Poseta Vašingtonu i Merilendu bila je izuzetno uspešna. Investitori iz SAD su više nego spremni da investiraju kod nas, posebno oni iz države Merilend, jedne od najrazvijenijih u SAD. Nama je samo za preradu otpadnih voda neophodno više od pet milijardi evra ulaganja. Da bi ulagali u oblasti životne sredine, za inostrane investitore jako je važno da je država garant i partner dugoročno. Procene su da Srbija u životnu sredinu i popravljanje stanja životne sredine treba da uloži oko 15 milijardi evra. Ključno pitanje je gde da nađemo toliki novac i na koji rok. To nije uopšte moguće za godinu dana, pa čak ni za 10 ili 15 godina. Ali, na period od 25 do 30 godina taj novac se može obezbediti. Deo novca uložiće država Srbija, deo će biti iz bankarskih kredita, deo iz ulaganja investitora, a deo iz fondova Evropske unije – s tim što para od EU nema ako nema našeg sopstvenog učešća. Zato je veoma važna priča o bužetskom Zelenom fondu i takozvanom zelenom novcu. U našem je interesu da zelenog novca imamo što više. Istovremeno, moramo da putujemo svuda po svetu i nalazimo investitore koji su spremni da ulažu. To je priča o privatno-javnim partnerstvima koja dobro funkcioniše u mnogim državama i to je model koji treba da primenimo. Mi dobijamo zdravu životnu sredinu, zelena radna mesta, razvoj zelene ekonomije, a investitori posao i novac.

Koja je Vaša poruka čitaocima Magazina EKOlist?

– EKOlist pratim i čitam od početka i prisutan sam u istom, na čemu se zahvaljujem. Vama i vašim čitaocima čestitam deset godina rada. Vaš odnos i posvećenost prema životnoj sredini je iskrena zelena priča koja traje. Zato su za mene veoma važni ljudi koji čitaju vaš list i brinu o prirodi i životnoj sredini. EKOlist iz broja u broj pokazuje da imamo jednu od najlepših zemalja na svetu, omogućava da se zeleni glas čuje i da se zelena reč kaže. Vi ste neophodan začin u ovoj našoj priči koju radimo za dobrobit svih građana Srbije.

Milisav Pajević

2 thoughts on “INTERVJU Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije”

  1. Odličan INTERVJU I odlični planovi Gorana Trivana, ministra zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije, stručno, kvalitetno,bravo za ministra!

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *