Rešenje za višedesecijski problem sa odlaganjem otpada su „pametne kese”, smatraju mladi Subotičani, pobednici prvog „Klimatona” u ovom gradu na severu Bačke. U pobedničkoj ekipi su Anđelka Matković, Aleksandar Milović, Marko Bulatović i Vojislav Macaš, učenici subotičke Gimnazije „Svetozar Marković” i njihov vršnjak iz subotičke Ekonomske škole „Bosa Milićević”, a ekipa je nosila naziv „Gimnazijalci”.
Oko stotinu Subotičana, među kojima su bili volonteri i radnici JKP „Čistoća i zelenilo” učestvovali su u čišćenju jedne od najvećih divljih deponija u Subotici koja se nalazi u naselju Prozivka iza salona „Vitorog”. Reč je akciji „Nedelja za čistiju Vojvodinu” koja se održava od 24. do 27. juna, a realizuje je Pokrajinski sekretarijat za
Lajoš Vermeš je 1891. godine izgradio na Paliću biciklističku stazu, prvu takve vrste na našim prostorima i od tada Subotica se smatra gradom bicikla, koje je i dan danas ostao omiljeno prevozno sredstvo kod Subotičana i Subotičanki. Ravnica, široke ulice, izgrađene biciklističke staze govore o popularnosti ovog ekološkog prevoznog sredstva u gradu, nazvanim „Panonska dama”.
Srbija brigu o svojim građanima vodi i kroz brigu o prirodi i resursima, a nema boljeg načina da se očuvaju resursi nego da politiku životne sredine, cirkularne ekonomije i održivog razvoja ugradimo u svaku sektorsku politiku, što će u Srbiji započeti usvajanjem zakona o klimatskim promenama, rekao je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan na
Močvarna staništa su od vitalnog značaja za opstanak svih živih bića, pa tako i čoveka. Budući da su pravi centri biodiverziteta, močvare zasigurno važe za jedne od najproduktivnijih ekosistema naše planete, koji obezbeđuju vodu i od čije produktivnosti zavisi opstanak skoro svih biljnih i životinjskih vrsta. Bitan su faktor u održavanju ekološke stabilnosti i regulisanju
Istraživačka ekspedicija Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije trenutno boravi i prikuplja podatke u Parku prirode „Golija”. Biser prirode kakav je Golija dom je za brojne ugrožene vrste biljnog i životinjskog sveta, ali za dve vrste sova ova planina je jedno od poslednjih utočišta. Naime, radi se gaćastoj kukumavci i maloj sovi, najređim sovama
Golija je najviša planina jugozapadne Srbije, pruža se u dužini od 32 km u obliku položenog latiničnog slova „s”. Najviši vrh je Jankov kamen (1.833 m). Područje same Golije ograničeno je dolinom Ibra na istoku, Raške i Ljudske reke na jugu, Moravice na zapadu i srednjim delom doline Studenice na severu i severoistoku. Vlada Republike
Đerdap je prvo područje u Srbiji nominovano za pristupanje UNESCO Globalnoj mreži geoparkova. Geopark „Đerdap” u osnivanju nalazi se u severoistočnoj Srbiji, a Dunav je ujedno i prirodna i administrativna granica između Srbije i Rumunije. Pokriva teritoriju od 1.330 kvadratnih kilometara, uključujući i područje Nacionalnog parka „Đerdap”, prevazilazeći gotovo dvostruko njegovu teritoriju. Obuhvata priobalni pojas
Izašao je peti broj magazina eEkolist. „Iskren prijatelj prirodi i čoveku” je besplatan elektronski magazin koji izlazi u PDF formatu i do svojih čitalaca stiže putem e-maila. Prijavite se na mailing listu putem e-maila: redakcija@ekolist.org i mi ćemo vam poslati svaki novi broj. Takođe, magazin možete čitati i online na servisu:
Subotica ima veliki potencijal za obnovljive izvore energije. U narednoj deceniji može se očekivati da će biti sve više površina koje će stvarati solarnu energiju u gradu. Subotica spada u sunčane regione u Evropi, gde može da se dobije najviše solarne energije. Vojvodina ima uslove da 25 odsto vlastitih energetskih potreba zadovolji bioetanolom, koji se
U okviru akcije „Zasadi drvo”, 17. novembra, sa početkom u 11 sati, biće posađeno 50.000 sadnica u 17 gazdinstava JP „Srbijašume” biće posađeno ukupno 50.000 sadnica. U sadnji učestvuje 1.000 volontera koji će uz pomoć radnika JP „Srbijašume” posaditi ove sadnice na ukupno 31 lokaciji širom Srbije. Ovo je finale akcije „Zasadi drvo” kojom se
Zlatibor je stavljen pod zaštitu da bi se očuvali geomorfološki i hidrološki fenomeni izrazito diseciranih terena, sa markantnim dolinama kanjonskog i klisurastog tipa, očuvanim ekosistemima – posebno raznovrsnom i specifičnom vegetacijom kamenjara i stena serpentinskih klisura, borovih šuma, retkih i ugroženih životinjskih vrsta, kao i izuzetno značajnog i dobro očuvanog spomeničkog i etno nasleđa. Park
Po lepoti i raznovrsnosti pejsaža, kao i očuvanosti izvornih, prirodnih i kulturnih vrednosti, jedna je od najprivlačnijih planina u Srbiji, zbog čega je stavljena pod zaštitu kao Park prirode „Golija”, površine 75.183 ha (2001. godine.) Golija je najviša planina jugozapadne Srbije, pruža se u dužini od 32 km u obliku položenog latiničnog slova „s”. Najviši