Projekti

Tropske šume za 20 godina mogu da se obnove same

Tropske šume mogu se oporaviti iznenađujućom brzinom, sugeri še nova studija objavljena u časopisu „Science”. Međunarodna grupa istraživača otkrila je da tropske šume imaju potencijal da gotovo u potpunosti izrastu ako ih ljudi ostave netaknute oko 20 godina. To je zbog višedimenzionalnog mehanizma u kojem stara šumska flora i fauna pomažu rastu nove generacije šuma – prirodni proces poznat kao „sekundarna sukcesija”.
Iako ova otkrića zvuče sasvim logično i čini se da ne zahtevaju neka specijalna istraživanja, upravo podaci do kojih su naučnici došli sugerišu da ovaj pristup može da ima važnu ulogu u ublažavanju klimatskih promena i pruži korisne savete o tome kako dalje postupati. Oni takođe potvrđuju da još nije kasno da se poništi šteta koju je u poslednjih nekoliko decenija čovečanstvo nanelo životnoj sredini i doprinelo katastrofalnim klimatskim promenama.
„To su dobre vesti, jer je potvrđeno da je 20 godina realno vreme u kojem može doći do značajnih promena u životnoj sredini. To je relativno kratak period u životu, u okviru kojeg i kreatori politike mogu videti rezultate svog rada”, rekao je Lourens Poorter, profesor funkcionalne ekologije na Univerzitet Wageningen u Holandiji i glavni autor rada.

Prirodna regeneracija
Ova ideja prirodne regeneracije često se zanemaruje u korist plantaža drveća, ali prema Poorteru, upravo ona daje bolje rezultate. „U poređenju sa sadnjom novog drveća, ima mnogo bolje rezultate u smislu biodiverziteta, ublažavanja klimatskih promena i obnavljanja hranljivih materija u tlu.
Poruka je da ne moramo nužno da sadimo više drveća kada priroda to radi sama i to radi daleko bolje”, rekao je Poorter.
Za ovu studiju, više od 90 istraživača iz celog sveta okupilo se kako
bi analizirali kako se tačno odvija ponovni rast tropskih šuma. Istraživali su podatke o obnovi šuma sa tri kontinenta, 77 lokacija i 2.275 parcela u Americi i zapadnoj Africi. Sagledavali su 12 specifičnih kriterijuma, kao što su tlo, funkcionisanje biljaka, struktura ekosistema i biodiverzitet i još mnogo toga. Zatim su, na osnovu ovih podataka izradili modele, kojima su tehnikom zvanom hronosekvenciranje „ubrzali” vremenski tok. U suprotnom, bilo bi potrebno više od 100 godina da u stvarnom svetu sagledaju dugoročne trendove oporavka šuma.
Istraživači su se naročito fokusirali na to šta se događa sa zemljištem tropskih šuma koje je korišćeno za poljoprivredu ili uzgoj stoke, a zatim napušteno posle nekoliko sezona.
Zaključili su da ostaci starih šuma – koji uključuju delimično plodno tlo, bilo kakve ostatke drveća, semenke i panjeve koji bi mogli ponovo da izniknu – stvaraju hranljiv, umrežen ekosistem neophodan da bi počela da raste nova šuma.
Istraživači su otkrili da različitim činiocima treba manje ili više vremena da se oporave do nivoa na kojem bi se razvila nova šuma. Tlu je potrebno u proseku deset godina da se oporavi do ranijeg nivoa, biljnom i životinjskom biodiverzitetu treba oko 60 godina, a za celokupnu biomasu je neophodno ukupno 120 godina, zaključili su naučnici.
Kada se svi činioci uzmu u obzir, tropska šuma može da dostigne oko 78 odsto od prethodnog nivoa rasta u samo 20 godina.
„To je neverovatno brzo, iznenađujuće brzo”, kaže Porter i naglašava da će ova otkrića biti od ključnog značaja za borbu protiv klimatskih promena u budućnosti.
Prema njegovim rečima, veoma je važno da se uvidi značaj sekundarnih šuma i da one, u područjima u kojima je to moguće, budu puštene da ponovo izrastu prirodnim putem. On ističe i da je najveći broj obećanja datih o sadnji drveća u cilju obnove šuma širom sveta zapravo nerealističan. Pošumljevanje je veoma skupo, jer pored sadnica zahteva i angažovanje velikog broja ljudi.
To, opet, povlači povećane potrebe za transportom, kao i dodatno angažovanje lokalnih zahednica.
Ovi problemi najbolje su se očitovali na projektu za podizanje „Zelenog zida” u Sahari koji je „zapeo” zbog finansiranja. Naime, napori da se izgradi velika odbrambena linija protiv širenja pustinje, inicijativa je iza koje stoji 11 zemalja s južnog ruba Sahare. Pokrenuta je 2005. godine, ali od početka ima problema s dotokom novca. Međutim, 2021. mogla bi biti godina promene, budući da su donatori u februaru za taj masovan program pošumljavanja obećali 19 milijardi dolara, a američki milijarder Jeff Bezos rekao je da će njegova fondacija dodati još milijardu.
„Najčešće, čak između 30 i 50 odsto tog drveća ne preživi, a ostanu samo nekoliko vrsta koje ne mogu da podrže prirodni biodiverzitet šuma”, ukazuje Porter.
„Naravno da uvek treba zauzeti pristup u skaldu sa svakim posebnim slučajem i da sve zavisi od lokalnih uslova i potreba ljudi koji žive na toj lokaciji, ali trebalo bi koristiti prirodnu regeneraciju kad god i gde god je to moguće, a ako nije, tek onda se okrenuti aktivnoj sadnji novog drveća”, zaključuje on.

Šume se obnavljaju, ali…
Širom sveta su tokom proteklih 20 godina ponovo porasle šume na ukupnoj površini veličine Francuske, pokazujući da u nekim područjima prirodna regeneracija daje rezultate. To je, ipak, sedam puta manje od oblasti u kojima je posečeno drveće.
Od 2000. godine je obnovljeno gotovo 59 miliona hektara šume, sa potencijalom da upije 5,9 gigatona ugljen-dioksida, što je više nego što cele SAD emituju za godinu dana, pokazuje nova studija. Dvogodišnja studija, u kojoj su korišćeni satelitski snimci i terenska istraživanja u više desetina zemalja, identifikovala je oblasti u kojima su obnovljene šume, prenosi Gardijan.
U Atlantskoj šumi u Brazilu drveće je ponovo poraslo na površini veličine Holandije zahvaljujući radovima na očuvanju i promenjenim industrijskim praksama. U mongolskim tajgama šuma se obnovila na 1,2 miliona hektara za dve decenije, što je rezultat napora konzervatora i mongolske vlade.
Šume su se regenerisale i u delovima centralne Afrike i Kanade, pokazuje studija Svetske fondacije za prirodu (WWF), sprovedena u okviru projekta Hiljadu milijardi drveća.
Istraživači ipak upozoravaju da se nestajanje šuma odvija „zastrašujućom brzinom” i da je krčenje šuma mnogo brže nego njihova regeneracija. Tokom dve decenije izgubljeno je 386 miliona hektara šuma širom sveta, što je oko sedam puta više nego što je ponovo poraslo. Prema procenama ranijih studija svake godine nestane šuma veličine Velike Britanije, što predstavlja ogromnu pretnju divljim životinjama i ugrožava borbu protiv klimatskih promena.
Krčenje šuma se posebno povećalo prošle godine, najviše u kišnim šumama u tropskim predelima. Drveće se ubrzano seče i pali u Amazoniji, gde je samo ove godine nestalo 174.000 hektara šume. Predsednik Brazila Žair Bolsonaro se zbog toga našao pod rastućim pritiskom međunarodne zajednice.
„Nauka je jasna – ako želimo da izbegnemo opasne klimatske promene i preokrenemo gubitak prirode, moramo da zaustavimo krčenje i obnovimo prirodne šume”, izjavio je direktor za prirodna rešenja u WWF Vilijam Boldvin-Kantelo.
Istakavši da je regeneracija prirodnih šuma često jefitinija i bolja za biodiverzitet od aktivno sađenih šuma, Boldvin-Kastelo je rekao da ovo istraživanje pokazuje gde i zašto se obnavljaju i kako se mogu napraviti isti uslovi negde drugde.
„Ali ne možemo uzeti ovu regeneraciju zdravo za gotovo – krčenje i dalje uzima milione hektara svake godine, mnogo više nego što se obnovi”, upozorio je Boldvin-Kastelo.
izvor: The Guardian, WWF
Photo by gryffyn m on Unsplash


Projekat „Informisanjem i ozelenjavanjem protiv klimatskih promena” je finansijski podržan od strane Ministarstva zaštite životne sredine.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.