Trenutne niske temperature vazduha ne pogoduju divljim životinjama. Dodatno otežavajuća okolnost predstavlja pojava leda, koja u dužem vremenskom periodu može da bude i ugrožavajući faktor za labudove i druge vrste ptica, u smislu njihovog otežanog dolaska do hrane. Iako labudovi redovno prezimljavaju u Srbiji, vremenski uslovi ovih dana nepovoljni su pre svega za slabije i bolesne jedinke. Aktuelna situacija je ozbiljna a i otežavajuća, budući da je poslednjih meseci kod pojedinih primeraka labudova u Srbiji registrovan ptičji grip.

Zbog nepovoljnih vremenskih uslova koji su doveli do pojave leda na rekama, Zavod je prethodnih dana dobio informacije o lokacijama gde se nalaze labudovi a traženi su i saveti šta činiti i kako pomoći pticama u ovakvim slučajevima.

Imajući u vidu da je javnost zabrinuta za sudbinu labudova i drugih divljih ptica u ovim vremenskim uslovima, Zavod preporučuje da:

– ptice ne treba uznemiravati i rasterivati sa lokacija gde se nalaze, kako bi što više ostale u grupi tj. jatu;

– je hranjenje ptica, pa time i labudova, poželjna mera, s tim da prilikom hranjenja ne treba dolaziti u kontakt sa pticama i ulaziti u prostor gde se ptice kreću;

– prilikom hranjenja ptica nikako se ne sme koristiti hleb, budući da su so i kvasac pogubni za ptice, kao i za njihova staništa, jer se razgradnjom kvasca i soli narušava vodeni ekosistem. Generalno, ptice treba hraniti isključivo zrnastom hranom tj. pšenicom i kukuruzom, a ptice iz reda pevačica i suncokretom;

– na osnovu informacija dobijenih putem medija da su se građani individualno organizovali u spašavanju ptica, mišljenja smo da građani treba da budu obazrivi, imajući u vidu pojavu ptičjeg gripa u populaciji labudova u Srbiji. U tom smislu se ne preporučuje građanima da samoinicijativno zbrinjavaju i dolaze u direktan kontakt sa divljim pticama, naročito na vodenim staništima;

– je u slučaju da se naiđe na povređenu ili na bilo koji način ugroženu pticu, neophodno obavestiti najbližu veterinarsku organizaciju, a pticu ne dirati do dolaska nadležne veterinarske službe.

Labudovi, među kojima je i labud grbac, kao najrasprostranjenija vrsta kod nas, adaptirani su na boravak u ledenim vodama, budući da su im prirodna staništa severni krajevi centralne i severne Evrope. Mehanizmi kojima se labudovi u najvećoj meri brane od niskih temperatura su ležanje ili sedenje na ledu i snegu, nogu povijenih u perje, kako bi održali optimalnu telesnu temperaturu. To može da izgleda kao da su ptice zarobljenje u ledu, a zapravo to nije slučaj.

Na poziv građana, izlaskom na teren 09.01.2017. u popodnevnim satima, konstatovali smo da prisutni labudovi na Zemunskom keju nisu zarobljeni u ledu. Uočeno je da jedna grupa od 11 labudova boravi uz rub keja, gde ih posetioci hrane. Veći broj labudova je dalje od keja, na ivici leda i otvorene vode i u tom delu se i kreću. Pored labudova uz rub keja nalazi se i veliki broj običnih galebova i patki gluvara. Što se tiče informacija da je prethodnih dana došlo do uginića ptica, Zavod ne poseduje zvanične podatke o uginuću labudova u Beogradu od strane nadležnih veterinarskih institucija.

Više informacija o postupanju u kontaktu sa pticama u situaciji pojave avijarne influence (ptičjeg gripa) nalazi se na sajtu Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine (http://www.vet.minpolj.gov.rs/sr/avijarna-influenca).

Preporuke o načinu postupanja sa životinjama u uslovima ekstremno niskih temperatura objavljene su takođe na sajtu Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine:

(http://www.vet.minpolj.gov.rs/zdravstvena%20zastita/dobrobit/Postupanje%20sa%20zivotinjama%20u%20ekstremnim%20vremenskim%20uslovima.pdf).
kao i Instrukcije korisnicima lovišta o sprovođenju mera za zaštitu divljači ugroženih nepovoljnim vremenskim prilikama na teritoriji Republike Srbije:

(http://www.upravazasume.gov.rs/wp-content/uploads/2017/01/Instrukcija-korisnicima-lovista-2017..pdf).