Ekologija

Evropska komisija donela je odluku da se propisi koji štite prirodu ne menjaju, već da se bolje sprovode

Velika javna kampanja spasila evropsku prirodu!

Brisel – Evropska komisija na čelu sa predsednikom Junkerom potvrdila je u Briselu da se propisi koji štite evropsku prirodu – Direktiva o staništima i Direktiva o pticama – neće menjati niti slabiti, čime je završena dvogodišnja neizvesnost oko budućnosti tih propisa. Takođe pozvali su i na bolje sprovođenje spomenutih direktiva. [1]

Ovo je pobeda za rekordnih pola miliona ljudi koji su pozvali Komisiju da spasi i ojača propise tokom velike evropske kampanje „Krik za prirodu“. [2]

Spomenuti propisi temelj su zaštite evropske prirode [3], a štite više od 1.400 ugroženih vrsta i milion kvadratnih kilometara prirodnih staništa u Evropi. Podržavaju ih brojni stručnjaci i naučnici, kao i javnost, poslovni sektor, Evropski parlament i vlade evropskih zemalja. [4]

Nevladine organizacije koje brinu o zaštiti prirode pozdravljaju ovu odluku i naglašavaju da težak posao tek predstoji kako bi se postigla prava pobeda za evropsku prirodu. Neophodne su snažne odluke kako sprovesti i ojačati te zakone i pritom se dotaći glavnih uzročnika gubitka prirode, ponajviše sektora građevine i poljoprivrede. [5]

Ovaj jednoglasan odgovor da evropski propisi za zaštitu prirode odgovaraju svojoj svrsi da štite prirodu, a ujedno i dobrobit ljudi najbolja je vest koju smo mogli da čujemo tokom sednice Komisije! Sigurni smo se da će ova odluka dati dodatni impuls za bržu i kvalitetniju pripremu Srbije za primenu Direktive o staništima i Direktive o pticama u okviru procesa pristupanja EU.“ – istakao je Goran Sekulić, zadužen za javne politike WWF programa u Srbiji.

Andreas Baumuler iz WWF-ove kancelarije za evropske politike, ujedno i rukovodilac kampanje „Krik za prirodu“ na evropskom nivou, dodao je da ni najbolji zakon nije vredan papira na kojem je ispisan ako se ne sprovodi delotvorno.

Uz WWF, predvodnici velike kampanje u kojoj je učestvovalo više od 200 organizacija bili su Friends of the Earth Europe, BirdLife i EEB (The European Environmental Bureau).

Robi Blejk, Friends of the Earth Europe:

Evropska priroda je danas izbegla metak. Svi mi trebamo prirodu u našim životima, za zdravlje i blagostanje. Tako je odluka da zadržimo neke od najvažnijih i najpopularnijih evropskih propisa ključna za zaštitu prirode, a nikada nije ni trebala biti upitna. Ovo je poraz za one koji traže krah zaštite prirode.“

Ariel Bruner, Birdlife Europe:

Odluka Komisije da zaštiti prirodne propise pokazuje da je glas više od pola miliona građana bio glasan i jasan. Priroda je ključna vrednost našega društva i neophodna za naš opstanak. Ovo je takođe i pobeda za ideju saradnje u Evropi, jer priroda ne poznaje granice.“

Piter de Pus, European Environmental Bureau:

Ne samo da je očuvanje prirode hronično nedovoljno, nego i Zajednička poljoprivredna politika (Common Agricultural Policy, ZPP) nastavlja da degradira naš prirodnu sredinu nagrađivanjem najvećih farmi koje najviše zagađuju. Što duže traje reforma ZPP-a i njeno usklađivanje sa ciljevima zaštite životne sredine, teže i skuplje će se zaustaviti gubitak prirode. Komisija mora da pokrene ambiciozni remont ZPP-a i da započne da nagrađuje one poljoprivrednike koji štite evropski biljni i životinjski svet, od kojih u velikoj meri zavise prirodni resursi – voda i zemljište.“

Za dodatne informacije:

Za dodatne informacije: Tijana Stojanović, WWF osoba za kontakt sa javnošću, 011 30 33 753; 063 287 138; 069 10 30 260, tstojanovic@wwfadria.org

http://adria.panda.org/kampanje/neka_priroda_zivi/

[1] http://europa.eu/rapid/press-release_MEX-16-4308_en.htm

Preuzmite fotografije sa skupa ispred Evropske komisije: https://www.flickr.com/photos/foeeurope/albums/72157675811740352

[2] Kampanja „Krik za prirodu“ (#NatureAlert) pokrenuta je kao odgovor Europskoj komisiji na najavu revizije direktiva o staništima i o pticama. Predsjednik Žan Klod Junker dao je nalog Povereniku za životnu sredinu, Karmen Veli, 2014. godine da „sprovede detaljnu evaluaciju direktive o staništima i diretkive o pticama i proceni potencijal za spajanje direktiva u moderniji propis“, kao deo inicijative za bolje zakonodavstvo.

Koalicija više od 200 nevladinih organizacija u svim zemljama članicama EU okupila se i pozvala na zaštitu direktiva i njihovu bolju implementaciju.

Rezultat te saradnje je najveće javno savetovanje u istoriji EU. Neverovatnih 520.325 građana pozvalo je Evropsku komisiju na očuvanje i bolje sprovođenje direktiva – više od 94% od sveukupnog dosadašnjeg javnog savetovanja.

Više o #NatureAlert kampanji: http://awsassets.panda.org/downloads/20161129_dec7_naturealert_media_briefing_final.docx

http://www.naturealert.eu

[3] Direktiva o pticama i Direktiva o staništima doprinose postizanju obećanja EU da zaustavi pad biološke raznovrsnosti do 2020. godine. Temelj su najveće i najefikasnije mreže prirodnih područja u svetu Natura 2000, pokrivaju 18% kopnene teritorije EU, a oko 6% morskih područja.

One omogućavaju zaštitu ugroženih staništa i više od 1000 retkih i ugroženih vrsta, uključujući orla belorepana, risa i kudravog pelikana. Više od milijardu ljudi posjećuje područja Natura 2000, podržavajući tako oko osam miliona zaposlenih. http://bit.ly/2gCjmeP

[4] U decembru 2015. godine, Evropsko veće prepoznalo je važnost bolje implementacije ovih „ključnih“ zakona da bi se „održala zakonska sigurnost za sve učesnike“. http://bit.ly/2gCk2Rs

U februaru 2016. godine Evropski parlament potvrdio je da direktive ne treba revidirati.  http://bit.ly/2gC97HF

312 malih i srednjih poduzeća pozvalo je Komisiju da zadrži stabilne i delotvorne propise zaštite prirode. http://bit.ly/2gCe3fH

[5] Nevladine organizacije očekuju da će komesar Vela u proeće 2017. godine predložiti akcioni plan da se zaustavi gubitak biološke raznovrsnosti do 2020. godine.

O WWF-u:

WWF je jedna od najvećih, širom sveta priznatih, nezavisnih organizacija, koja se bavi zaštitom prirode i ima skoro 5 miliona pristalica i aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja. Misija WWF-a je da zaustavi uništavanje životne sredine i da stvori budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom putem očuvanja svetske biološke raznovrsnosti, održivog korišćenja prirodnih resursa i smanjenja zagađenja i preterane potrošnje. Više informacija na: wwf.rs

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.