Ekologija

Sastanak radne grupe Nacionalnog konventa EU za poglavlje životne sredine u Vrbasu

Ekološki pokret Vrbasa u hotelu Bačka u Vrbasu, pružio je tehničku podršku Centaru za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) iz Subotica i Evropskom pokretu u organizaciji sastanka radne grupe Nacionalnog konventa EU za otvaranje poglavlja 27 – životna sredina. Tema sastanka bila je “Primena ekološkog zakonodavstva na lokalnom nivou – problemi i preporuke”.

Osim članova radne grupe Nacionalnog konventa, tj. predstavnika desetak organizacija iz cele Srbije, sastanku su prisustvovali naši civilni partneri, ekološki pokreti Srbobrana, Odžaka i Beočina, kao i aktivni građani iz Vrbasa, Srbobrana i Kule, đaci i profesori iz Gimnazije “Žarko Zrenjanin” iz Vrbasa i srednje medicinske škole “Kuzma i Damjan” iz Vrbasa. Zatim, Aleksandra Vikičević, urednica emisije Radio Bg2 “Čekajući vetar” i Jadranka Marčok, urednica ekološkog magazina “Eko list”. JKP “Komunalac” iz Vrbasa i veterinarska inspekcija, jedini su od javne uprave i nadzora imali svoje predstavnike. Pružena ruka saradnje od onih kojima je ovo bilo najpotrebnije, još jednom je izmaknuta!

Uvodničar skupa bio je Sreten Đorđević, jedini specijalizovani advokat za ekološke sporove u Srbiji. Ispred diskusije učesnici su pogledali kratki video prikaz “Misli – delaj -utiči” od autora iz Ekološkog centra Stanište iz Vršca i Centra za evropske politike (CEP) iz Beograda.

U Fokusu debate bio je predlog za izmenu Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu a potom i spremnost i kapacitet civilnih organizacija da većom primenom ekološke regulative, dođu do kvalitetnijih rezultata na terenu. Iskazana je velika potreba za angažovanjem stručnih lica, pre svega pravnih eksperata u odbrani ugroženog javnog interesa u oblasti životne sredine. Civilne organizacije su razjedinjene i ne prepoznaju se kao potencijalni partneri u javnom sektoru, niti im predstavljaju ozbiljniju pretnju ako same institucije u svom nemaru proizvode štetne uticaje po taj javni interes.

Iskustvo g. Đorđevića otkriva loše a negde i katastrofalno poznavanje ekoloških propisa i procedura u nadležnim odeljenjima lokalnih uprava. Ekološka udruženja su još u gorem stanju, što ostavlja veliki prostor raznim mešetarima, uzurpatorima, zagađivačima i profiterima da rade šta hoće sa prirodnim resursima! U ministarstvima pak postoje izuzetni eksperti i dovoljno znanje da zaštiti javni interes a ako se to ne dešava, evidentno je u pitanju lobiranje investitora, korupcija ili viša politička direktiva sa često nevidljivim interesima!

Negativna iskustva građana iz Srbobrana sa štetnim uticajem NIS-ovih naftnih buštotina, podsetilo je g. Đorđevića na nemogućnost kolektivnih tužbi u zaštitu zdravljae ljudi. I pored toga što je to svojevremeno omogućeno Izmenama Zakona o parničnom postupku (ZPP). Ustavni sud je procenio da te odredbe nisu primenjive u praksi te su poništene! Srbija je jedna od retkih zemalja u svetu koja nema mogućnost kolektivne tužbe! Time su umnogome obesmišljene izrade studija štetnih uticaja na ljude kad ih teško možete upotrebiti u dokaznom postupku! Sredinom ove godine najavljeno je ponovno ubacivanje kolektivne tužbe u ZPP, ali nam je nepoznato dokle je zakonodavac dogurao! Ova mogućnost naročito bi koristila milionima potrošača ugroženih od smeća koje se nalazi na rafovima marketa a prodaje se kao hrana!

Pomenuta je i sramna uloga Zavoda za zaštitu prirode koji se nigde ne oglašava u zaštitu prirodnog dobra pod naletom pohlepnih MNE investitora, već su im čak u više mahova zažmurili pri izdavanju uslova na zaštićenim prirodnim područjima, ekološko-ribarskim zonama ili zaštićenim prirodnim staništima.

Nedoslednost u regulativi vidi se kroz postojanje kvota na dodelu Fid-in tarifa za postavljanje foto panela i time ograničavanje njihovog širenja i razvoja, dok te kvote ne postoje za izgradnju MNE, iako se takođe radi o obnovljivom prirodnom resursu! “Tuci profit dok mi držimo kišobran” a “zna se ko je kišobran platio”!

Svi ti gnevni ekološki borci i ugroženi građani po Srbiji mogli su s mnogo većim šansama sprečiti gradnju objekata sa štetnim uticajem, da su znali za postojanje Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, čija primena omogućava preventivno delovanje u ranoj fazi odlučivanja, i kroz javne uvide, žalbe i predstavke, sprečavanje izdavanja dozvole ili barem vraćanje na prvostepeno odlučivanje, pa dok se investitoru ne smuči život! Nekada i birokratija može da pripomogne svojom sporošću!

Zaključujemo da smo još uvek na samom početku, s jednim advokatom a bez pravne države i neka nam je Bog upomoć!

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.