Ekologija

Prostorno i klimatsko planiranje – izazovi i metodologije

3Edukativni skup “Prostorno i klimatsko planiranje – izazovi i metodologije za izračunavanje uticaja klimatskih promena i planiranje razvoja na lokalu”  održan je 3. decembra u Kući ljudskih prava i demokratije.
– Cilj radionice je da predstavimo teme i da zajednicki formulišemo predloge, moguće promene u postojećem okviru politika za borbu protiv klimatskih promena, moguće akcije na lokalnom nivou, da damo preporuke za pristup prostornom planiranju, preporuke- doprinos za izmene Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu;  i preporuke- doprinos za izmene nacrta Zakona o klimatskim promenama, rekla je Nataša Đereg, koordinatorka Radne grupe Nacionalnog Konventa o EU za Poglavlje 27 – životna sredina i klimatske promene.
Na skupu su govoriti Zvezdan Kalmar, predstavnik Centra za ekologiju i održivi razvoj – CEKOR, Stevan Vujasinović, predstavnik Mreže za klimatske akcije Evrope (CAN Europe), Prof dr Dragoljub Todić, Prof dr Ratko Kadović sa Šumarskog fakulteta i Pera Marković iz CEKOR-a.
Prof dr Dragoljub Todić izneo je institucionalni i pravni okvir za borbu protiv klimatskih promena u Evropskoj Uniji i Srbiji.
Mesto koje međunarodni ugovori imaju u pravnom sistemu Evropske unije (EU) određeno je relevantnim odredbama Lisabonskog ugovora iz 2007. godine.
– Članom 216. Ugovora o funkcionisanju EU predviđeno je da „Unija može zaključiti sporazum s jednom ili više trećih zemalja ili međunarodnih organizacija ako tako predviđaju Ugovori ili ako je sklapanje sporazuma potrebno radi postizanja ciljeva Ugovora, u okviru politika Unije, ili ako je to predviđeno nekim pravno obavezujućim aktom Unije ili bi moglo uticati na zajednička pravila ili promeniti njihovo područje primene.“, kaže prof dr Dragoljub Todić i dodaje da se na pitanje međunarodne saradnje u oblasti životne sredine odnose se odredbe člana 191. stav 4. gde je propisano da u okviru svojih odgovarajućih nadležnosti, Unija i države članice sarađuju sa trećim zemljama i nadležnim međunarodnim organizacijama s tim što modaliteti saradnje mogu biti predmet sporazuma između Unije i trećih zainteresovanih strana.
Todić je rekao da je Evropski savet usvoio obavezu povećanja udela obnovljive energije za najmanje 27 odsto u ukupnoj potrošnji energije na nivou Evropske unije do 2030. godine, što ima ključnu ulogu u tranziciji ka uspostavljanju kompetitivnijeg, bezbednog i održivog energetskog sistema.
Pera Marković je govorio o nadležnostima, obavezama i mogućim akcijama na lokalnom nivou za borbu protiv klimatskih promena. On je objasnio da klimatske promene spadaju u širu oblast životne sredine, kao i da su osnovne obaveze lokalne samouprave u pogledu zaštite životne sredine uređene sa dva zakona: Zakon o lokalnoj samoupravi, iz 2007. i Zakon o zaštiti životne sredine, iz 2004. godine.
Ova dva zakona imaju položaj opštih propisa spram drugih propisa kojima se uređuje lokalna samouprava.
– Za klimatske promene je od značaja i Zakon o zaštiti vazduha iz 2009. godine.
Svakako da je nezaobilazan i nacrt Zakona o klimatskim promenama iz ove godine, rekao je Marković.
Sastanak je organizovala Radna grupa Konventa za Poglavlje 27 – oblast zaštita životne sredine i klimatske promene.
Milisav Pajević

Borba protiv klimatskih promena- prilika za razvoj lokalne i navionalne ekonomije’  je finansiran od strane Ministarstva  zaštite životne sredine.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.