Projekat „LIFE RESTORE for MDD“, koji sufinansira EU, počeo je sa realizacijom od 1. oktobra 2023. godine. Radi se o međunarodnom projektu za obnovu UNESCO-ovog rezervata biosfere u pet zemalja Mura-Drava-Dunav za dobrobit prirode i ljudi.
Novi projekat „LIFE RESTORE for MDD“ koji sufinansira EU, zvanično je pokrenuo napore na obnovi duž reka Mure, Drave i Dunava odnosno područja koje se nalaze u okviru rezervata biosphere u Austriji, Sloveniji, Hrvatskoj, Mađarskoj i Srbiji, prvom rezervatu biosfere biosfere u pet zemalja na svetu.
Po prvi put, 17 institucija iz pet država, uključujući institucije i organizacije iz oblasti zaštite prirode, voda, šuma i regionalnog razvoja, kao i univerziteti i nevladine organizacije koje predvodi WWF Austrija, radiće zajedno na obnavljanju rečnog ekosistema i njegovih jedinstvenih poplavnih šuma duž tri reke, koje se često nazivaju „Evropskim Amazonom“.
U narednih pet godina, sa 20 miliona evra, projekat planira obnovu 29 lokacija duž reka, sa ciljem uspostavljanja 2.472 hektara šuma u poplavnoj ravnici, kao i ponovnog povezivanja 54.230 metara rukavaca reka i pronos 966.000 m³ sedimenata čime će se stvoriti novi šljunčani i peščani sprudovi. Ove aktivnosti, ne samo da će obezbediti vredna staništa za retke vrste riba i ptica, već će i ponovo uspostaviti zdravije poplavne šume i poboljšati njihovu otpornost na sušu.
Ovaj inovativni LIFE projekat služi kao primer međunarodne saradnje i zajedničkih napora na restauraciji, kako bi se oživeo UNESCO-ov rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav u pet zemalja, To je najveći projekat restauracije ikada sproveden u regionu i samim tim značajan korak ka zaštiti naše životne sredine.
Reke Mura-Drava-Dunav, koje se odlikuju svojim prostranim poplavnim šumama – najvećim u celom slivu reke Dunav – predstavljaju utočište za najkoncentrisaniju populaciju kontinentalne Evrope gnezdećih parova orlova belorepana i ugrožene crne rode. Složeni ekosistemi ovih reka, sa šljunčanim i peščanim sprudovima, ostrvima, mrtvicama i bujnim vlažnim livadama, podržavaju neverovatan spektar biodiverziteta. One takođe služe kao ključna stanica za preko 250.000 ptica selica godišnje. Osim toga, dobro očuvane poplavne ravnice igraju ključnu ulogu u obezbeđivanju čiste vode za piće i zaštiti lokalne zajednice od rastuće opasnosti od poplava, naročito u kontekstu klimatskih promena. Nažalost, istorijsko loše upravljanje rečnim tokovima, neadekvatno korišćenje poplavnih šuma i širenje invazivnih vrsta predstavljaju stalnu pretnju ovim ključnim ekosistemima ali i lokalnim zajednicama koje uz njih žive.
Projekat “LIFE RESTORE for MDD” predstavlja važan doprinos Evropskom zelenom dogovoru (European Green Deal), kao i doprinos implementaciji Strategije EU o biodiverzitetu 2030 i predloženog Zakona EU o obnovi prirode. To je takođe međunarodna demonstracija kako pet zemalja može da radi zajedno na obnavljanju ključnih ekosistema za dobrobit prirode i ljudi.
Suočeni sa klimatskom krizom i ogromnim izumiranjem vrsta, postavlja se pitanje opstanka i obnove degradiranih rečnih ekosistema za dobrobit ljudi i prirode. Zdrava slatkovodna staništa igraju značajnu ulogu u prilagođavanju klimatskim promenama i njihova obnova će pomoći regionu da se pripremi za klimatske promene – najveći izazov sa kojim se čovečanstvo ikada suočilo.
Sa 930.000 hektara koji se protežu duž preko 700 kilometara reka Mure, Drave i Dunava, rezervat biosfere koji je proglašen od strane UNESCO-a već je označio značajan skok u prekograničnom očuvanju prirode. Nadovezujući se na ovo dostignuće, projekat „LIFE RESTORE for MDD“ ima za cilj da ovu posvećenost podigne na viši nivo, postavljajući presedan u tome kako velike inicijative za obnovu mogu efikasno da se suprotstave globalnim izazovima kao što su degradacija staništa, klimatske promene i pad u biodiverzitet.
Projekat se u Srbiji sprovodi na teritoriji SRP “Gornje Podunavlje” čiji je upravljač JP “Vojvodinašume”.
Uloga JP „Vojvodinašume“ na projektu:
Područje Monoštorskog rita je, izgradnjom dunavskog nasipa i kanala Dunav-Tisa-Dunav (Prigrevica-Bezdan), od 1965. godine izvan uticaja plavljenja reke Dunav. U cilju poboljšanja stanja staništa ukazala se potreba za prilagođavanjem režima podzemnih i površinskih voda i vodno-vazdušnog režima zemljišta potrebama biljnog i životinjskog sveta karakterističnog za ritove. U tu svrhu je pre tridesetak godina izrađena tehnička dokumentacija za aktivnosti revitalizacije područja Monoštorskog rita, pri čemu je ceo prostor podeljen na dve prostorne celine: „Šmaguc-Kalandoš“ (severni deo Monoštorskog rita) i „Siga –Kazuk“ (južni deo Monoštorskog rita). U sadašnjim uslovima, upuštanje vode u Monoštorski rit obezbeđeno je preko upusno-ispusne ustave „Staro selo“ koja se nalazi na dunavskom nasipu prve odbrambene linije (km 41+855). Pri odgovarajućem vodostaju Dunava (220 cm na hidrološkoj stanici Bezdan) preko navedene ustave vrši se upuštanje vode u stari tok Dunava, tzv. Stari Dunavac. Sistem dopremanja vode je sledeći: voda se Starim Dunavcem dalje transportuje do kanala „Sever“ za snabdevanje vodom severnog dela rita i kanala „Jug“ za snabdevanje vodom južnog dela rita. Kanal „Sever“ je samo započet, dok je kanal „Jug“ u potpunosti izgrađen, zajedno sa razdelno/separacionom ustavom „Jug“ na početku kanala i dvonamenskim kanalima nižeg reda i pratećim objektima. Ideja je da kada se izvrši „punjenje“ južnog dela Monoštorskog rita, separaciona ustava se zatvara, i voda se usmerava u severni deo. Nepostojanje severnog dela sistema, kao i nefunkcionalnost postojeće razdelne/separacione ustave razlozi su što se punjenje Monoštorskog rita u praksi nikada nije desilo i upravo se kroz ovaj projekat želi napraviti ono što nije dovršeno pre više od 30 godina. Pored obnove vodnog režima, na projektu će se uraditi i konverzija plantažnih zasada u autohtone šume ako i unapređenje rasadničke proizvodnje autohtonih vrsta sadnica. JP “Vojvodinašume” za realizaciju projektnih aktivnosti ima na raspolaganju nešto manje od 2 miliona evra. Obaveza svih partnera je i obezbeđenje 33% sopstvenog učešća/finansiranja.
Ostale informacije o projektu:
Projekat „LIFE RESTORE for MDD“ je inicijativa saradnje između Austrije, Slovenije, Hrvatske, Mađarske i Srbije, sa fokusom na očuvanje i obnovu poplavnih šuma duž reka Mura-Drava-Dunav. Sufinansiran kroz LIFE program Evropske unije, projekat je započeo 1. oktobra 2023. i planirano je da se završi 30. septembra 2028. Sa ukupnim budžetom od 20.024.000 evra, projekat predstavlja partnerstvo 17 organizacija. Njegov primarni cilj je sprečavanje degradacije staništa i osiguranje dugoročnog opstanka kritičnih ekosistema u UNESCO-vom rezervatu biosfere Mura-Drava u pet zemalja koji pokriva 17 Natura 2000 područja i drugih zaštićenih područja koja se prostiru na ukupno 210.000 hektara.
Da bi realizovao svoje ciljeve, projekat je napravio detaljnu mapu puta koja se sastoji od 29 ciljanih mera, kao što su ponovno povezivanje rukavaca reke, proširenje rečnih korita i transformacija plantaža topola u prirodnije priobalne šume. Ove aktivnosti obnove će biti podržane sveobuhvatnim komunikacijskim naporima, obrazovanjem o životnoj sredini i stalnim praćenjem stanja.
Projektni partneri:
– WWF Austria (vodeći partner)
– Zavod za zaštitu prirode Republike Slovenije
– Nacionalni park Dunav-Drava
– WWF Mađarska
– Zavod za vode Slovenije
– Nevladina organizacija za zaštitu prirode i životnu sredinu Zeleni Osijek
– Hrvatske Vode
– Fakultet agrotehničkih nauka Osijek
– Kancelarija Vlade Stirije
– Javna ustanova za upravljanje zaštićenim delovima prirode i ekološkom mrežom Virovitičko-podravske županije
– Javno preduzeće “Vojvodinašume” Petrovaradin
– Slovenačke državne šume, d.o.o.
– Regionalni menadžment Štajerske Jugoistočna Štajerska
– Javna ustanova za upravljanje zaštićenim dijelovima prirode Varaždinske županije
– Međimurska priroda – Javna ustanova za zaštitu prirode
– Nacionalni park Balaton-felvidéki
Savetodavno telo projekta:
Upravni odbor Rezervata biosfere pet zemalja Mura-Drava-Dunav predstavljen je od strane odgovarajućih ministarstava životne sredine pet zemalja (TBR MDD Upravni odbor).
Rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav
UNESCO-ov rezervat biosfere u pet zemalja Mura-Drava-Dunav je prvi svetski transnacionalni rezervat biosfere priznat od strane UNESCO-a, koji obuhvata pet evropskih zemalja: Austriju, Sloveniju, Hrvatsku, Mađarsku i Srbiju. Pokrivajući impresivnih 930.000 hektara, ovo zaštićeno područje prostire se na 700 kilometara duž reka Mure, Drave i Dunava. Ova rečna zaštitna zona, koja se često naziva i „Evropski Amazon“, spada među najprostranije u Evropi. U centralnoj zoni rezervata je 280.000 hektara zaštićenih rečnih pejzaža. Okolna tranziciona zona, ukupne površine oko 650.000 hektara, nudi mogućnosti za održivu poljoprivredu, šumarstvo i eko-turizam. Područje je poznato po svom bogatom biodiverzitetu, a može se pohvaliti najvećom populacijom orlova belorepana u Evropi, sa preko 150 gnezdećih parova, i služi kao utočište za više od četvrt miliona vodenih ptica selica. Osnivanje ovog rezervata biosfere predstavlja monumentalni zajednički napor u očuvanju Evrope, nastojeći da uravnoteži zaštitu životne sredine sa održivim regionalnim rastom i razvojem.
Projekat je sufinansiran od strane Evropske unije. Izneti stavovi i mišljenja su autorova i ne odražavaju nužno stavove Evropske unije ili CINEA-e. Za njih se ne može smatrati odgovornim ni Evropska unija ni organ koji dodeljuje sredstva.