Ekologija

Povodom obeležavanja Svetskog dana voda

Beograd, 21.03.2018.Omogućiti pristup svežoj pijaćoj vodi i obezbediti osnovne sanitarne uslove za sve, je globalni zadatak i izazov kojeg su definisale UN. To je istovremeno i razlog što je Generalna skupština UN 1992. godine donela rezoluciju po kojoj se 22. mart svake godine obeležava kao Svetski dan vode.

Na svetskom nivou, ove godine Dan voda se obeležava pod sloganiom „Odgovr je u prirodi“ u cilju ukazovanja na povratak rešenjima koje je priorda ponudila i ima za smanjenje poplava, suša i zagađenja voda.

U cilju ukazovanja javnosti na stanje i potrebu zapštite voda i vodnih pojava Zavod za zaštitu prirode Srbije učestuvje u Javnoj tribin „Trenutno stanje akvatičnih ekosistema širom planete i u Srbiji“, 22 marta sa početkom u 18:00 časova u Javnom akvatorijumu i torpikarijumu (Milenka Vesnića 3. Beograd), u organizaciji Cetra za razvoj ideja.

Tribna će biti interaktivna i realizovana kroz pitanja moderatora i učensika. U tribini će učestovovati predstavnici Zavoda za zaštitu prirode Srbije dr Nenad Sekulić, načelnik odeljenja za biodivezitet,. ekološke mreže i održivi razvoj i dr Rastko Ajtić, herpetolog.Po završetku tribine biće organizovan obilazak akvatorijuma i tropikarijuma.

Stručni saradnici Zavoda, povodom obeležavanja Dana voda učeastvovaće i u satanaku na temu „Održivi turizam u Specijalnom rezervatu prirode „Uvac“, koji će biti održan 22.marta sa početkom u 12:00 časova u Domu kulture u Novoj Varoši, u organizaciji upravljača Rezervat „Uvac“ d.o.o

Cilj sastanka je informisanje javnosti i zainteresovanih pružaoca usluga iz oblasti turizma, o uslovima merama i ograničenjima naročito prevoza putnika sopstvenim čamcima po jezerima u okviru SRP „Uvac“, regulisanih Planom upravljanja posetiocima i Pravilnikom o untrašnjem redu i čuvarskoj službi.

Sa aspekta zaštite vode kao prirodnog resursa, posebna pažnja se u Srbiji pridaje zaštiti vodenih tokova i obalnog područja, vlažnih i zabarenih površina, zaslanjenih terena, prirodnih jezera i bara. U okviru zaštite ovih prirodnih resursa, neophodna je i kontrola eksploatacije mineralnih sirovina, biljnog i životinjskog sveta i njihovog korišćenja kao turističkkih atrakcija.

Vodno prirodno nasleđe u Srbiji se štiti u okviru sistema zaštićenih područja 70 godina.

***

VODE SRBIJE

Na teritoriji Srbije postoji više hiljada vodotoka čija ukupna dužina iznosi 65 980 km, ili prosečno 747 m/km2. Gustina rečne mreže je veoma neujednačena i iznosi od 120 m/km2 do 3 500 m/km2. Padavine, kao jedan od najznačajnijih faktora vodnih resursa, veoma su neravnomerno raspoređene, kako po prostoru tako i po vremenu. Imajući u vidu da podsticaj i količinu voda, može se konstatovati da Srbija ne raspolaže značajnim količinama sopstvenih voda što je ubraja u siromašnija područja Evrope sa količinom od 1840 m3 domaćih voda po stanovniku godišnje. Međutim, Srbija koristi još i tranzitne ili prolazne vode Dunava i njegovih pritoka koje prosečno iznose 5 850 m3/s ili oko 185 000 km3 godišnje.

Površinske vode imaju brojne pojave, predele i prostore koji su zaštićeni i posebno atraktivni sa naučnog, obrazovno-vaspitnog, ekološkog, estetskog i socio-kulturnog poimanja.

Voda i vodne pojave (izvori i vrela, vodopadi i slapovi, ponornice, jezera, bare, ritovi, mrtvaje, potajnice, tresave, hidrografske tačke, vodni rezervati) predstavljaju trajno nasleđe jer se neprestano obogaćuju kruženjem u prirodi, oplemenjujući životni prostor ljudi daju im smisao postojanja i istrajavanja, zbog čega i zaštita hidrološkog nasleđa predstavlja zajedničku brigu svih nas.

Osnovni resurs za snabdevanje stanovništva i industrije vodom u Srbiji su podzemne vode koje u ukupnom vodosnabdevanju učestvuju sa preko 90%. Međutim, nisu u dovoljnoj meri iskorištene i uglavnom se neracionalno troše. U krajevima koji oskudevaju upotrebljivim podzemnim vodama sve više se koriste rečne vode, odnosno voda iz veštačkih jezera – akumulacija.

Voda pokriva 71% Zemljine površine, međutim, pijaća voda čini samo 2,5% svih vodnih resursa koji se konstantno smanjuju zbog zagađenja i lošeg gazdovanja. Iako se dugo verovalo da je voda neiscrpan resurs zbog njene obnovljivosti, kriza vode postaje svetski problem i realnost. I dok se potrebe za vodom povećavaju, zalihe se smanjuju. Preko dva miliona tona otpada svakog dana se baci u potoke, reke i jezera. Ukoliko se trend nastavi, do 2025. potrebe za svežom vodom premašiće sadašnje raspoložive resurse.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.