Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan danas je u Novom Sadu, na svečanosti obeležavanja „200 godina pošumljavanja Deliblatske peščare“ rekao da šume imaju preko 300 funkcija, ali najvažnija je što prouizvode kiseonik koji znači život i da je zato važno pošumljavanje kako bi u borbi sa klimatskim promenama obezbedili opstanak i zdravu životnu sredinu budućim generacijama i Srbiji.
Ministar Trivan je, čestitajući dva veka pošumljavanja Deliblatske peščare, ukazao da je to značajan jubilej i za Vojvodinu i za Srbiji i podsetio da je Deliblatska peščara možda najbolja paradigma nemerljive štete koju smo kao civilizacija činili životnoj sredini, nebrigom, nepostojanjem svesti i odgovornosti za životnu sredinu uništavanjem šuma i prirode i borbe da prevladaju šume a ne pesak. „Eolska erozija je sama po sebi najdevastirajući proces na čitavoj planeti i zato je pošumljavanje gotovo jedino, ali svakako najbolje, najefikasnije i najjeftinije rešenje, a šume su naš resurs u borbi protiv klimatskih promena, erozije i poplava“, rekao je ministar.
Trivan je naveo da se na konkurs za pošumljavanje koje je Ministarstvo prvi put objavilo javilo samo 14 lokalnih samouprava, da je 12 imalo valjanu projektno-tehničku dokumentaciju i pozvao institute i fakultete da pomognu opštinama u tom poslu kako bi u narednoj godini mogle da sa pripremljenim projektima dobiju sredstva za pošumljavanje kao i za druge investicije u bolju životnu sredinu koja je merilo i boljeg života građana i civilizovanosti svake sredine.
Skupu su se obratili i o značaju Deliblatske peščare i pošumljavanja govorili predstavnici J.P. „Vojvodinašume“, pokrajinskog Sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, pokrajinskog Sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, Uprave za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Deliblatska peščara predstavlja geomorfološki i biogeografski fenomen ne samo Panonske nizije, već i čitave Evrope, kao i značajan genetski resurs naše zemlje. Prvo pošumljavanje je započeto 1818. godine za vreme Marije Terezije. Peščara danas predstavlja poslednju i najveću oazu peščarske, stepske, šumske i močvarne vegetacije Panonske nizije, kao jedan od najvećih centara biodiverziteta u Evropi i područje od izvanredne, univerzalne vrednosti za zaštitu prirode i nauku,
Svečanost obeležavanja ovog značajnog jubileja bila je i prilika da se uruče zahvalnice institucijama i partnerima koji su dali doprinos razvoju Deliblatske peščare koju je dobilo i Ministarstvo zaštite životne sredine.