Ekologija, Projekti

„Jačaj svest – životna sredina je prva vest!“

Udruženje novinara „Eko vest“ uz medijsku podršku Magazina EKOlista a u okviru projekta „Jačaj svest – životna sredina je prva vest!“, koji je podržalo Ministarstvo zaštite životne sredine, organizivalo je 8. novembra u Novom Sadu u Medija centru Vojvodine panel diskusiju Kako se baviti zelenom ekonomijom u Srbiji”.

Cilj panel diskusije bio je da se javnosti i građanima približi i ukaže na koncept zelene ekonomije, kao modela koji podrazumeva reciklažu i vraćanje u upotrebu svih materijala iz otpada u privredu i u energetske svrhe. Takođe, Udruženje novinara „Eko vest“ i Magazin EKOlist su želeli da ukažu da u trenutku kada su efekti klimatskih promena sve očigledniji i prisutniji, koncept zelene ekonomije mora imati sve veći značaj i primenu u društvu i zajednici.

Na panelu su se čuli odgovori na nekoliko važnih pitanja koja se tiču zelene ekonomije – od toga šta predstavlja koncept cirkularne ekonomije, kako ga razvijati kod nas, do toga koji su benefiti ove ekonomije. Predstavljeni su i primeri dobre prakse, kao i koliko i na koji način je ova tema prisutna u medijima.

„Značaj partnerstva nevladinog sektora u poslovima zaštite životne sredine je nesumnjiv, i zato smatramo da je potrebna veća otvorenost prema idejama i projektima organizacija civilnog društva“, rekao je Ivan Karić, državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine u svom uvodnom obraćanju na panelu Kako se baviti zelenom ekonomijom u Srbiji”.

Karić je istakao da je novoformirano Ministrastvo zaštite životne sredine izdvojio 20 miliona dinara za 64 projekta nevladinih organizacije i medije. Smatra da to nije dovoljno i da će ubuduće izdvajati više novca za te namene. Ovom prilikom, potencirao je Karić, i veliku ulogu medija u zaštiti životne sredine i najavio novi koncept saradnje – dane otvorenih vrata za NVO i medije.

Procene su da se uvođenjem cirkularne ekonomije može otvoriti 30.000 novih radnih mesta i povećati konkurentnost privrede čime bi Srbija postala regionalni lider u razvoju i investicijama“, izjavio je master analitičar životne sredine Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju i naglasio da će Republici Srbiji u narednim decenijama biti potrebno oko 15 milijardi evra investicija u zelenu ekonomiju i zato je neophodno što pre primeniti ovaj koncept u delo.

Za nas Cirkularan ekonomija počinje sa dizajnom proizvoda koji je izuzetno bitan jer samo oni proizvodi koji su napravljeni tako da nakon njihovog iskorišćenja oni predstavljaju sirovinu koju je jednostavno reciklirati i vratiti u ciklus imaju odlike cirkularne ekonomije. Takođe, vrlo značajan segment u životnom ciklusu proizvoda predstavlja i način na koji se crpe sirovine za njihovu proizvodnju koji je neophopdno da bude održiv., izjavila je menadžerka Jelena Kiš iz Recan Fondacije za sakupljanje i reciklažu limenki.

Master inženjer zaštite životne sredine Igor Jezdimirović, predsednik Saveza ekoloških udruženja “Zelena lista Srbije” naglasio je da su bogatstvo i dostupnost plodnog zemljišta, čistih vodotokova i bogat biodiverzitet u kombinaciji sa upornošću i snalažljivošču bili i ostali ključ opstanka ljudi u Srbiji. Zato je potrebno više nego ikada stvoriti preduslove za razvoj cirkularne ekonomije, jer ona ne predstavlja samo uštedu u koriščenju prirodnih resursa već i način očuvanja i zaštite naše životne sredine i zdravlja.


“Ako govorimo koliko je zelena ekonomija zastupljena kao tema u medijima, na prvi pogled, može se videti da nije dovoljno, jer po analizi tekstova u štampanim medijima objavljeno je tek tridesetak tekstova u poslednje tri godine koji pominju termin zelena ekonomija. Ako uzmemo u širom kontestu priču o zelenoj ili cirkularnoj ekonomiji, reciklaža je vodeći instrument na putu ka cirkularnoj ekonomiji koja podrazumeva korišćenje obnovljivih izvora energije i energetsku efikasnost, onda možemo reći da su te teme prisutne u medijima. Ako dublje analiziramo teme iz oblasti zaštite životne sredine nisu dovoljno zastupljene u medijima i trebalo bi više animirati novinare i medije da se bave ovim temema“, kazala je novinarka i urednica emisije “Pod staklenim zvonom” Radio Novog Sada, Dragana Ratković.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.