Vlada Srbije je prepoznala da troškovi energetske tranzicije treba pravedno da se raspodele kako bi se zaštitile najranjivije kategorije stanovništva, i da je to proces u kojem moraju da učestvuju svi akteri u društvu, poruka je sa današnjeg panela „Pravedna tranzicija – energetsko siromaštvo i društvena pitanja”. Energetska tranzicija podrazumeva prelazak za korišćenja proizvodnje energije iz neobnovljivih fosilnih goriva na obnovljive izvore energije.

Panel je održan na 12. Međunarodnom dani energetike i investicija na Novosadskom sajmu u organizaciji Novosadskog sajma, Grada Novog Sada i Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, u partnerstvu sa Agencijom za razvoj Sjedinjenih Američkih država (USAID) i njenim projektom „Bolja energija“.

Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN u Srbiji navela je na otvaranju panela da je tema pravedne energetske tranzicije izuzetno važna za Srbiju zbog oslonjenosti zemlje na fosilna goriva, a da će 30.000 radnika zaposlenih u energetskom sektoru i petina populacije koja spada u najsiromašnije najverovatnije trpeti negativne posledice takve tranzicije.

Prema procenama tela UN, energetska tranzicija u Srbiji može da se obavi za 12 do 15 godina, ako se primeni sistemski pristup i ako se uključe sva relevantna ministarstva, ne samo ministarstvo energetike ili životne sredine. Dodaje i da će komunikacija sa građanima i medijima biti ključna za uspeh zelene tranzicije, a da otpor promenama mora da se prouči i kroz analizu podsticaja koji se izdvajaju za ovaj proces.

Jovana Joksimović iz Ministarstva rudarstva i energetike rekla je da je u finalnoj fazi izrada Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana, da se paraleno radi na Strategiji razvoja energetike koja će dati pravac kretanja do 2040. godine sa projekcijama do 2050. Joksimović je rekla da je formirana međusektorska radna grupa za pravednu tranziciju koju čine predstavnici vladinih institucija, sindikata, NVO, kompanija i naučnih institucija koje se bave pravednom energetskom tranzicijom, a koja će izaći sa akcionim planom, a konkretne mere biće prikazane početkom sledeće godine. Plan je da se radi sa regionima uglja i da se već razmišlja o tome koje će mere pravedne energetske tranzicije biti primenjene do 2050. Ona je pozvala sve zainteresovane strane da ukažu na to šta treba unaprediti u energetskom sektoru.

Biljana Grbić iz Energetske zajednice je navela da ova međunarodna organizacija koja promoviše panevropsko energetsko tržište ima nekoliko incijativa vezanih za pravednu energetsku tranziciju.

Energetsko siromaštvo je tek nedavno uvedeno u direktive EU o energetskoj efikasnosti i definisano je kao nemogućnost pristupa energetskim uslugama kao što su grejanje i hlađenje zbog nedovoljnih prihoda ili energetski neefikasnih zgrada, objasnila je ona.

Kako je rekla, energetsko siromaštvo se adresira kombinacijom kratkoročnih mera kao što je umanjenje računa za struju, i dugoročnih mera tako što se iz budžeta za energetski ugroženog kupca izdvoji deo novca za energetsku efikasnost i renoviranje zgrada.

Energetsko siromaštvo pogađa skoro tri miliona domaćinstava u regionu Zapadnog Balkana, naglasila je Jasminka Young iz RES fondacije. Do broja od tri miliona, RES fondacija je došla preko podataka o grejanju, jer se domaćinstva većinski greju na biomasu, a za to koriste neefikasne uređaje. Ona je poručila i da ne postoji okvir za domaćinstva koja ne mogu da kofinansiraju bilo koje mere vezanu za energetsku tranziciju, bilo da je reč o izolaciji, zameni uređaja, postavljanju panela.

Violeta Pavlović, predstavnica Grada Valjeva rekla je da je Grad Valjevo 2021. godine prihvatio poziv Ministarstva rudarstva i energetike i prijavio se za sufinansiranje mera energetske sanacije porodičih kuća, stambenih zgrada i stanova kroz subvencije građanima, te da od tada Valjevo odvaja značajna sredstva za te namene.

U ovom projektu su renovirali četiri stambene zgrade, odnosno postavili izolaciju sa fasadama, u saradnji sa Ministarstvom, USAID-ovim projektom „Bolja energija”.

„Prvi benefit ovog projekta, ono što smo postigli sa sanacijom ovih zgrada, jeste da su manji računi za električnu energiju u stanovima koji za grejanje koriste električnu energiju. Upoređivali smo potrošnju za mesec januar i feburar 2022. godine kada nismo imali izolaciju u poređenju sa istim mesecima 2023. godine kad smo imali izolaciju i računi su bili 30 odsto manji”, rekla je ona.

Druga prednost je da bi stanovi koji su za grejanje koristili peći na ugalj ili drva, prešli na električnu energiju.

Andrew Popelka, međunarodni ekspert za energetsku efikasnost je ocenio da pravedna tranzicija u stambenom sektoru nosi sa sobom neke izazove kao što je dogovor svih stanara.

Govoreći o finansiranju u ovoj sferi, on je rekao da same subvencije ponekad nisu dobro osmišljenje, i da ne treba izdvajati novac za subvencije da bi se smanjili troškovi investicija, iako će se to ljudima svideti i uzeće ih (subvencije), ali na kraju je samo mali procenat ljudi koji ih dobija.

„Subvencije bi trebalo da se koriste kao podsticaj za nove tehnologije, nove procese, zaštitu ranjivih. Kada imate 50 stanova, a pet porodica ne može da da dinar, da doprinese energetskoj efikasnosti, tada Vlada treba da da subvencije”, rekao je Andrew Popelka.

Učesnici panela su se saglasili da je važno da se zna koja je dinamika sprovođenja energetske tranzicije, koji je obuhvat zatvaranja termoelektrana na ugalj, a u kojim sektorima se planira otvaranje novih poslova.

Jovan Protić iz Međunarodne organizacije rada rekao je da nije lak odgovor kako ćemo da zadovoljimo potrebe pravedne energetske tranzicije sa stanovišta ponude tržišta rada.

On je ukazao na starosnu strukturu zaposlenih koji rade u sektoru uglja i među kojima je veliki broj radnika pred penzijom zbog čega se postavlja pitanje je da li će biti moguće prekvalifikovati ih za nove zelene poslove.

Emira Mešanović iz Međunarodnog centra Olof Palme saglasila se sa njim i navela da sindikati nemaju sve potrebne informacije o tome kako će se sprovoditi tranzicija na osnovu kojih bi napravili planove za zaštitu radnika koji će biti pogođeni zatvaranjem rudnika.

Osim rudara, Mešanović i žene zaposlene u administraciji rudnika vidi kao ranjivu kategoriju zbog čega je neophodno mapirati kako će koja mera uticati na sve njih. Kako je navela, u Srbiji je 21 odsto žena u energetskom sektoru, u svetu je to 27 odsto, u sektoru obnovljih izvora je u svetu 30 odsto žena, i to je šansa za zapošljavanje žena u Srbiji.