Austrija je podnela žalbu Evropskom sudu pravde zbog odluke Evropske unije da odobri širenje nuklearne elektrane u susednoj Mađarskoj. Nova vlada konzervativaca i desničara je tako nastavila višedecenijsku politiku protivljenja nuklearnoj energiji. Novi reaktori, koje bi gradila i finansirala Rusija, udvostručili bi kapacitete elektrane, a Evropska komisija je odobrila taj projekat pošto je od Budimpešte dobila garancije da će zaštiti konkurenciju u energetskom sektoru.
“Zbog naše prirode, našeg okruženja i našeg jedinstvenog pejzaža, moramo da nastavimo ovu borbu Davida i Golijata”, saopštila je 22. februara austrijska ministarka za održivi razvoj i poljoprivredu Elizabet Kestinger, potvrdivši podnošenje žalbe sudu EU.
“Nuklearnoj energiji nema mesta u Evropi. Nećemo ustuknuti ni centimetar”, dodala je Kestinger.
Evropska komisija je u martu odobrila Mađarskoj da izgradi dva nuklearna reaktora u elektani Pakš kod Budimpešte, za šta će uzeti 10 milijardi evra zajma od Rusije. Ta centrala je jedino nuklearno postrojenje u Mađarskoj i obezbeđuje oko 40% struje. Kapaciteti elektrane bi se proširenjem više nego udvostručili.
Austrija osporava procenu Evropske komisije da mađarski nuklearni projekat ispunjava sve evropske propise o državnoj pomoći.
Austrijski aktivisti za zaštitu životne sredine pozdravili su odluku nove vlade desnog centra da pokrene pravni postupak, koji je planirala prethodna vlada socijaldemokrata.
Nuklearna centrala Pakš izgrađena je 1980-ih godina tokom vladavine komunista. Izgradnja dva nova reaktora dogovorili su 2014. mađarski premijer Vikotr Orban i ruski predsednik Vladimir Putin.
Radove treba da izvodi ruska državna nuklearna agencija Rosatom, a mađarska opozicija je kritikovala angažovanje te kompanije bez otvorenog tendera.
Mađarski parlament je 2015. izglasao da detalji sporazuma o proširenju nuklearne elektrane ostanu tajni 30 godina. Orbanova partija Fides je tu odluku pravdala “nacionalnim bezbednosnim razlozima”, dok su kritičari tvrdili da se na taj način prikriva korpupcija.
Austrija je od 1970-ih godina vodila čvrstu antinuklearnu politiku, pošto su građani na plebiscitu sprečili početak rada jedine nuklearne elektrane u toj zemlji.
Beč je podneo sličnu žalbu protiv Evropske komisije zbog odluke da odobri državnu pomoć za nuklearnu elektranu Hinkli Point u Velikoj Britaniji, tvrdeći da je nuklearna energija neodrživa i visoko rizična.
Izvor: EURACTIV.com