Put kroz Poglavlje 27

Koliko košta ekologija?

Propisi EU u vezi sa životnom sredinom su izuzetno obimni i pokrivaju ovu oblast kroz sektore kao što su kvalitet vazduha, upravljanje otpadom, kvalitet vode, zaštita prirode…
Prvi korak prilagođavanja EU standardima jeste prenošenje propisa Evropske unije u nacionalni pravni sistem. Nakon toga, EU politika podrazumeva adekvatnu primenu i sprovođenje ovih propisa i na nacionalnom i na lokalnom nivou.
Cilj je da se u Srbiji uspostavi održiv sistem zaštite životne sredine, kao i značaj za uključenost ove politike u ostale politike i sektore. Na ovaj način, obezbeđuju se preduslovi za bolje zdravlje stanovništva, bolji kvalitet života građana, očuvanje prirodnih resursa i konkurentnu privredu. Istovremeno, kroz pregovore treba obezbediti dovoljno duge prelazne periode kako bi se infrastruktura i postrojenja u Srbiji prilagodili zahtevnim standardima EU.
Podsetimo da je skrining otpočet 15. septembra 2014. a završen 21. novembra iste godine. Izveštaj o skriningu predstavljen je 8. juna 2016. Prvi nacrt Pregovaračke pozicije za Poglavlje 27 dostavljen je Evropskoj komisiji u junu 2018. godine, a nakon korekcija i drugi šest meseci kasnije. Finalni dokument je u međuvremenu predat, ali to je tek početak našeg puta ka zelenoj EU.
Implementacija zahteva velika finansijska sredstva. Naime, samo za tri najskuplje direktive u sektoru voda i otpada je potrebno uložiti oko 7,2 milijarde evra. Srbija mora da prenese 200 propisa koji se odnose na zaštitu životne sredine (kvalitet vazduha i vode, zaštita prirode, industrijsko zagađenje) i upravljanje rizicima, upravljanje hemikalijama i borbu protiv klimatskih promena. Ovi propisi iziskuju veoma skupa prilagođavanja u mnogim aspektima. Na primer, Srbija treba da sagradi 359 postrojenja za tretman otpadnih voda, kao i više od 10.000 kilometara kanalizacije, a ukupni troškovi rešavanja problema u sektoru tretmana otpadnih voda procenjuju se na 3,8 milijardi evra. Trenutno je tek 55 odsto populacije Srbije obuhvaćeno tretmanom otpadnih voda. Od toga se samo 7,3 odsto biološki tretira, a hemijski još manji procenat. Dalje, Srbija ima samo osam regionalnih i dve opštinske sanitarne deponije koje pokrivaju oko 30 odsto komunalnog otpada. Novi propisi o cirkularnoj ekonomiji nalažu do 2020. treba da se reciklira 50 odsto, a do 2025. godine 65 odsto otpada. Prema podacima za 2016, u Srbiji je reciklirano samo tri odsto komunalnog otpada. Uvođenje novog sistema tretiranja otpada takođe će koštati. Procenjuje se da će krajnja cena „prelaska na reciklažu” biti oko dve milijarde evra.
Proces približavanja evropskim standardima u oblasti zaštite životne sredine je izuzetno spor i veoma skup. Ukupnu cenu je teško predvideti, ali su stručnjaci slažu da će biti neophodno uložiti oko 15 milijardi evra u narednih 25 do 30 godina kako bismo uhvatili priključak s Evropom.
Za priređivanje ovog teksta upotrebljeni podaci http://eukonvent.org

Image by Markus Spiske by Unsplash

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *