Zelena lista Srbije, Projekti

Umrežavanjem do „zelenih” ciljeva

Savez ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” je mreža lokalnih ekoloških organizacija koje javnim zastupanjem, obrazovanjem, informisanjem i podsticanjem aktivizma građana doprinose očuvanju prirodnih resursa i kvalitetu života građana Srbije. Otvoren je za sve koji prihvataju njegove principe i vrednosti, bez obzira na uzrast, pol, poreklo, nacionalnu, rasnu, versku i političku pripadnost. Savez OCD Zelena lista Srbija nastao je kao rezultat višegodišnjeg projekta koji je realizovan u desetak gradova Srbije u periodu od 2009. do 2013. godine u oblasti upravljanja otpadom. Potom, ZLS i njene članice prošle su kroz projekte jačanja kapaciteta i početnog osposobljavanja za zagovaračke aktivnosti. Razvijeni su i informativni kanali namenjeni javnosti – internet sajt ZLS i prisustvo na društvenim mrežama, objave u časopisu Ekolist i drugo…

Marko Vukomanović,
Udruženje građana „Eko klub Zeleni putokazi”, Raška

Udruženje građana „Eko klub Zeleni putokazi” iz Raške osnovano je 2003. godine od kada aktivno daje doprinos širenju društvene odgovornosti i ekološke svesti kod građana i građanki. Pored više desetina akcija čišćenja divljih deponija, Zeleni putokazi su organizovali brojne pešačke ture, takmičenja i edukacije povodom zaštite životne sredine u osnovnim i srednjim školama u Raški. Prednosti umrežavanja su mnogobrojne, od povećane vidljivosti i prepoznatljivosti organizacije na nacionalnom nivou, razmene ideja, iskustava i znanja sa organizacijama iz drugih lolalnih sredina, sve do lakše dostupnosti relevantnih informacija iz oblasti zaštite životne sredine.
Zbog uspešno realizovanih aktivnosti Eko kluba „Zeleni putokazi” iz Raške na projektu Saveza ekoloških organizacija „Zelena lista Srbije” – „Oplaneti se: Zelena lista za zeleni dijalog”, a koji je podržan od strane Vlade Švajcarske kroz projekat „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, problem divljih deponija u opštini Raška postaje vidljiviji za građane, a donosiocima odluka u lokalnoj samoupravi, mapiranjem deponija, olakšano je rešavanje ovog problema.
Problem divljih deponija na teritoriji opštine Raška je višegodišnji, a može se reći i višedecenijski. Ove deponije se s vremena na vreme čiste ali se posle izvesnog vremena ponovo formiraju. Kako bi se imala jasna slika svih tipova divljih deponijana teritoriji Opštine Raška, neophodno ih je popisati i evidentirati. Radi izrade adekvatnih sanacionih planova, preduzimanja određenih ekološko – edukativnih preventivnih mera, poboljšanja infrastrukturne opremljenosti i efikasnosti rada javnih komunalnih preduzeća i inspekcijskih službi, Eko klub „Zeleni putokazi” je postigao sporazum sa Komisijom za zaštitu I unapređenje životne sredine Opštine Raška koji podrazumeva: da Eko klub „Zeleni putokazi” u saradnji građanima i relevantnim predstavnicima mesnih zajednicama izvrši prikupljanje podataka o što većem broju divljih deponija; da se u saradnji sa odgovarajućim službama lokalne samouprave izvrši međusobno usaglašavanje raspoloživih podataka; da se za teritoriju opštine Raška izradi digitalna karta divljih deponija; da Komisija za zaštitu i unapređenje životne sredine, na osnovu podataka iz digitalne karte divljih deponija, usvoji trogodišnji akcioni plan sanacije određenog broja divljih deponija. Dobijen pozitivan odgovor pisanim putem od strane predsednika Komisije i na Osmoj sednici Komisije usvojen predlog Zelenih putokaza i usvojen plana sanacije divljih deponija od 2022. do 2024. godine.

Olivera Milošević,
Udruženje građana „Zeleni ključ”, Niš

– Niško Udruženje građana „Zeleni ključ” bavi se aktuelnim temama u oblastima zaštite životne sredine, održivog razvoja, ekologije i specifičnim temama, kao što su upravljanje otpadom, zagađenje vazduha, energetska efikasnost, klimatske promene… Posvećeni smo lokalnim ekološkim temama i problemima kroz razvoj institucionalnog sistema zaštite životne sredine, kao i građanima i građankama, i to kroz informisanje, neformalnu edukaciju, vannastavne aktivnosti, posebno za decu i mlade, negujući i podstičući ekološki aktivizam zarad veće ekološke svesti i odgovornosti.
Prednosti udruživanja pod okriljem Zelene liste Srbije su brojne. Umrežavanje, posebno na nacionalnom nivou, znači unapređenje kapaciteta i rada udruženja, protok informacija, podršku… Posebno su značajni projekti u okviru ACT i Eko sistem programa.
U projektu „Zelena lista za zeleni dialog”, u okviru projekta „Zajedno za aktivno građansko društvo”, sproveli smo intenzivnu kampanju na društvenim mrežama, emitujući eko-video spot koji ima jasnu poruku u istoimenom naslovu „Da Niš prodiše – Biram da recikliram”, kao i istraživanje koje je podrazumevalo presek stanja upravljanja komunalnim otpadom u Nišu, nakon čega je sačinjena lista predloga mera i rešenja za unapređenje sistema upravljanja komunalnim otpadom u Nišu i predata inicijativa nadležnim institucijama.

Gordana Rodić,
Ekološki pokret „Moravski orašak”, Trstenik

– Organizacija je osnovana 2003. godine kao Opštinski odbor Ekoloških organizacija SCG. U skladu sa Zakonom o udruženjima 2010. godine registrovana je kao Ekološki pokret „Moravski orašak”, Trstenik. Misija organizacije je zaštita životne sredine i duhovnog nasleđa. Prioritene oblasti delovanja su upravljanje otpadom, zaštita voda i klimatske promene, a metode delovanja organizacije su javna zastupanja, kampanje i edukacije različitih grupa za podizanje javne svesti u oblasti održivog razvoja i zaštite životne sredine, te i sprovođenje konkretnih ekoloških akcija sa građanima. Ovim temama smo se bavili i nastavićemo, jer članovi udruženja imaju interesovanja i znanja iz tih oblasti, a to su ujedno i oblasti životne sredine koje građani naše lokalne zajednice označavaju kao prioritetne.
Emotivno smo vezani za kampanje „Oplaneti se! Uklonimo divlje deponije” i „Oplaneti se! Recikliraj”, jer su to bili prvi projekti neformalne mreže „Zelena lista Srbije” održani od strane BCIF-a. Realizacijom tih projekata smo se povezali, stekli neophodna znanja i veštine za rad u civilnom sektoru, postali vidljivi u svojoj sredini i na nacionalnom nivou. To su ujedno i projekti u kojima je bilo najviše građanskog aktivizma i uz učešće velikog broja volontera. Vremenom smo shvatili da su akcije čišćenja lokaliteta sa vrlo kratkoročnim učinkom i da kroz projekte javnog zagovaranja, kao što je projekat „Zelena lista za zeleni dijalog” možemo postići dugoročne rezultate.
U projektu „Zelena lista za zeleni dialog” aktivno smo učestvovali u svim treninzima za izgradnju kapaciteta organizacija koju je realizovala TRAG Fondacija, a bili smo i deo projektnog tima. Izradili smo Analize rada stalnih i privremenih radnih tela lokalnih skupština i veća u oblasti zaštite životne sredine za gradove Bor, Kruševac, Vranje i opštine Raška i Trstenik i štampali brošure. Takođe, učestvovali smo u izradi Lokalnog plana upravljanja otpadom u opštini Trstenik, kao i Studije analize stanja i realizacije lokalnih javnih politika upravljanja komunalnim otpadom u gradu Kruševac.

Dragan Ranđelović,
Društvo mladih istraživača Bor

– Društvo mladih istraživača Bor bavi se pre svega problematikom zaštite životne sredine, što proističe iz karaktera sredine u kojoj deluje – Bor je kao rudarski i industrijski centar crna ekološka tačka Srbije, ali istovremeno okružen očuvanim prostorima prirode u bližoj i daljoj okolini.
Delovanje u okvirima saveza „Zelena lista Srbije” obezbeđuje veću vidljivost Društva mladuih istraživača na širem prostoru Srbije i bolje mogućnosti saradnje sa srodnim organizacijama civilnog društva u drugim sredinama. Posebno ističemo projekte koji su tome doprineli kao što su OPLANETI SE i COONECT koje smo realizovali u okviru „Zelene liste” dok je bila samo neformalna mreža, kao i projekte ACT Zelena lista za zeleni dijalog i Ekosistem – Zeleni karavan koje smo realizovali kao formalni savez ekoloških OCD.
Zajedno sa članicom Zelene liste iz Bora, Udruženjem građana „Village”, realizovali smo one aktivnosti koje su u okviru projekta „Zelena lista za zeleni dijalog” bile planirane za našu sredinu: dve analize stanja i realizacije javnih politika upravljanja otpadom u gradskom i seoskim naseljima, tri fokus grupe i tri tribine građana, anketu građana, izradu platforme saradnje i formiranje lokalne mreže OCD, organizovanje kampanja zagovaranja i učešće u javnim raspravama o nacionalnim i lokalnim dokumentima javne politike upravljanja otpadom. Aktivno smo učestvovali u izradi komunikacione strategije „Zelene liste” u saradnji sa mentorim kao i u seminarima i obukama u sklopu projekta.

Jadranka Marčok,
Udruženje „Zeleni krug”, Novi Sad

– Kao izdavač magazina „Ekolist”, „eEkolist” i web portala ekolist.org, bavimo se širokim sprektrom tema koje se tiču zaštite životne sredine, održivosti, energetike… Budući da naše štampano izdanje izlazi već 15 godina, sigurna sam da ne postoji problem koji nismo analizirali ili pitanje na koje nismo potražili odgovor. Na našim stranicama objavljivali su uvaženi naučnici, stručnjaci, novinari, aktivisti – svi oni koji su na zajedničkom zadatku: zaštita, unapređenje i dobrobit životne sredine, pa tako i svakog pojedinca i društva.
Umrežavanje je uvek dobro i potrebno, jer podrazumeva solidarnost, protok informacija i ideja. Kada ljudi sednu i razgovaraju – uvek proistekne nešto sjajno. Iza „Zelene liste Srbije”, iza mreže brojnih udruženja i predanih pojedinaca, proistakli su uspešni projekti koje smo godinama pratili, učestvovali u njima i predstavljali ih na stranicama naših magazina.
Naš mali doprinos je i to što smo promovisali „zelene” ideje i našim čitaocima predstavili rad svih aktera „Zelene liste Srbije”, tog važnog punkta nevladinih organizacija i udruženja. Njihov zajednički rad doprineo je da danas, uprkos svim izazovima, živimo u zelenijoj Srbiji, zemlji čiji građani vrednuju životnu sredinu i žele da vide pomake u zaštiti, održivosti, reciklaži, energetskoj efikasnosti, kvalitetu voda, vazduha i zemljišta…

Jovan Kocevski,
Skaut rendžer Klub „ZAVIČAJ 1093”

– Skaut rendžer Klub „ZAVIČAJ 1093” ove godine proslavlja 60 godina svog neprekidrog postojanja i delovanja. Osim skautskog programa, posebna pažnja se obraća na segment zaštite životne sredine, te je pre tri godine došlo do korenite promene programa (ali i naziva) kada smo u svoj program uvrstili segmente rendžerske službe, stvarajući tako uslove da se naši članovi od najmlađih dana osposobljavaju za suživot sa prirodom. Moto našeg delovanja je „Učenje u prirodi i za prirodu”, pa samim tim preko 80% svojih aktivnosti realizujemo pod otvorenim nebom.
Pokretači smo mnogih ECO akcija i kampanja, a najprepoznatljiviji smo po Plovidbama. Godine 2016. oplovili smo čitav tok Južne Morave u prepoznatljivoj Regati „Tužna Morava” koja je uzburkala srpsku ECO javnost frapantnim snimcima nečinjenja u svojoj neposrednoj blizini, kada smo skrenuli pažnju državi da svih 16 opština, kroz koje prolazi Južna Morava, svoju fekalnu kanalizaciju direktno ispušta u korito reke. Nekako, od tog trenutka, usledili su zahtevi države da se izradi projektna dokumentacija za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, pa smatramo da nam se desetodnevni trud na plovidbi od 292 km i isplatio. Najnovija plovidba Kanalom DTD tek je otvorila dosta problema sa kojima se sam kanal susreće, od prevelike zamuljenosti i smanjenja kapaciteta protoka, pa do narušavanja obala koje mogu dovesti do kolapsa strukture i, naravno, večite teme, ogoljenosti kanala i nepostojanja vetrozaštitnog pojasa koji ogromnu količinu zemlje ubacuje u sam tok Kanala.
Čitav svoj radni vek ZAVIČAJCI su proveli u okviru velikih saveza i osetili blagodeti takvog načina rada. Između ostalih, inicijatori smo (kao jedni od osnivača „Zelene liste Srbije”) da ona preraste u formalan Savez ECO organizacija i imamo utisak da se donosioci takve odluka nisu pokajali što su nas poslušali. Od tog trenutka stvar se uozbiljila i dobila sasvim novu dimenziju. Kao jedni od najstarijih članca „Zelene liste Srbije” još su nam u dragim uspomenama Kampanje OPLANETI SE (Uklonimo deponije i Recikliraj) koje smo godinama realizovali širom Srbije u skretanju pažnje na ECO probleme u lokalnim zajednicama u kojima delujemo a posebno nam je drago sećanje na biciklističke karavane (tri karavana u nizu) od kojih su dva kretala iz našeg Vranja i završavali se u Beogradu, tj. u Novom Sadu. Prelaskom u formalan status u prvi plan su izašle nove aktivnosti vezane za nacionalna zagovaranja i već nas prepoznaju veliki donatori kao nacionalne ECO igrače. Rad u uređenim sistemima je oduvek bio naš cilj jer samo onaj koji nije radio u takvim sistemima ne zna prednosti i blagodeti takvog rada.
Projekat sa ACT-om je bio multifunkcionalan, a pošto se tražio i segment inovativnosti, kod nas je ponovo proradio skautski duh, te smo inicirali HAKATON, kao novi vid međusektorske komunikacije i saradnje. Iako je sama ideja u startu uzrokovala nevericu i mali strah kako ćemo izaći na kraj sa takvom novotarijom, rezultati prvog urađenog HAKATONA su odagnali sve sumnje. Produkti HAKATONA čekaju pravi trenutak, da kao već formirani projektni predlozi, budu implementirani u neki donatorski konkurs jer pokrivaju čak sedam oblasti delovanja „Zelene liste Srbije”. Tokom realizacije osećali smo se kao riba u vodi, pre svega zbog svog velikog ECO iskustva, te smo u neku ruku predstavljali mentorski tim koji je usmeravao rad mladih IT stučnjaka u pronalaženju najinteresantnijeg i najboljeg tehničkog rešenja da se osmisli digitalna platforma za praćenje predloženih ideja. Sedam ideja je dovedeno na nivo projektnog predloga, osmišljeni svi koraci te urađeni troškovnici da bi se znalo koliko je vremena i sredstava potrebno da bi se ove ideje i realizovale. Iskreno se nadamo da ćemo u narednom periodu biti u prilici da jednu po jednu ideju i realizujemo. Donatori, mi smo spremni!

O ACT PROJEKTU
Projekat „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT” osmišljen je kao četvorogodišnja podrška OGD u Republici Srbiji u prevazilaženju izazova u vezi sa aktivizmom građanskog društva u Srbiji. Donator projekta je Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC), a implementacioni partneri su HELVETAS Swiss Intercooperation i Građanske inicijative iz Beograda. Opšti cilj ACT projekta je da doprinese aktivnom građanskom društvu za dobrobit svih ljudi i povećano učešće građana u donošenju odluka, posebno na lokalnom nivou.
Kroz četiri različite grant šeme i osam pratećih javnih poziva u periodu od 2019. do 2023. godine, ACT pruža ciljanu podršku organizacijama građanskog društva na nacionalnom i lokalnom nivou, za njihov organizacioni razvoj i finansijsku održivost, kao i za jačanje odnosa sa građanima i kapaciteta za umrežavanje. Sve podržane grantove, prati paralelni Program obuke i mentorstva prilagođen pojedinačnim potrebama organizacija za razvoj i jačanje unutrašnjih organizacijskih i ljudskih kapaciteta OGD, a koji se finansira nezavisno od samog granta kroz aktuelni budžet ACT projekta.

Info – Članice Zelene liste
Članice mreže su Eko klub „Zeleni putokazi” iz Raške, „Društvo mladih istraživača” iz Bora, Centar za održivu budućnost „Zelena zona” iz Knjaževca, Ekološki pokret „Moravski orašak” iz Trstenika, Ekološki pokret „Bela breza” iz Kruševca, „Inženjeri zaštite životne sredine” iz Novog Sada, Odred izviđača „Zavičaj 1903” iz Vranja, „Porečje” iz Vučja, „Zeleni krug” iz Novog Sada, Udruženje građana „Zeleni ključ” iz Niša i „Village” iz Bora.
Linkove prema internet stranicama članica ZLS potražite na logoima koji se nalaze u dnu strane.
Internet stranica Saveza ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” nalazi se na internet adresi:
http://www.oplanetise.com/

Ovaj projekat je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovoj publikaciji/članku/studiji/radu je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *