Društvo mladih ekologa „Nikšić” se u okviru primjene principa zelene ekonomije do sada baziralo na očuvanju prirodnih resursa, opreznom pristupu životnoj sredini i pravu na razvoj u skladu sa principima održivog razvoja. O radu društva govori Miodrag Karadžić, izvršni direktor NVO Društvo mladih ekologa Nikšić. – Kroz implementaciju različitih aktivnosti pratili smo i komentarisali relevantne
Pojam zelene ekonomije u Crnoj Gori je relativno novijeg datuma iako se u lokalnim zajednicama kroz tradicionalne poslove mogu naći odlični primjeri ovog koncepta, kaže Jovo Radulović iz Nevladine organizacije „Župa u srcu”. – Ipak generalno na nivou države nijesmo puno odmakli i osim par primjera koncept ostaje za sada samo jedna od smjernica budućeg
NVO „Da zaživi selo” registrovana je 2009. godine sa sjedištem u Opštini Pljevlja. Od tada je realizovano više od 40 projekata u oblastima ruralnog razvoja, ekologije i mladih. O radu ove nevladine organizacije govori Matije Zorić. – Izdvojiću projekte zelene ekonomije, obuke za plasteničku proizvodnju, vočarstvo, rasadničarstvo i pčelarstvo. Realizacijom ovih projekata smo ekonomski osnažili
Danas je Svetski dan pčela. Da bi se podigla svest o važnosti pčela, i njihovom doprinosu biodiverzitetu, na incijativu Republike Slovenije, UN je 20. maj proglasio kao Svetski dan pčela. Međunarodni Earthwatch Institut je na poslednjem sastanaku u Londonskom društvu Royal Geographical proglasio pčele najvažnijim bićima na planeti Zemlji. 70% svetskog biodiverziteta zavisi isključivo od
U Zagrebačkoj deklaraciji, koja je 6. maja proizašla kao zaključak samita Evropske unije i Zapadnog Balkana, izostavljeno je pitanje tranzicije prema pravednoj i održivoj budućnosti, a koju je moguće ostvariti doslednom primenom Evropskog zelenog plana. Dodatno, u potpunosti je izostavljeno pitanje održivog razvoja u kontekstu evropskih integracija zemalja Zapadnog Balkana. WWF u otvorenom pismu naglašava
Redakcija Ekolista nastavlja seriju tekstova i daje ogovore na pitanje šta je zelena ekonomija i koji je njen značaj za zaštitu životne sredine i održivi razvoj. Kada se govori o „zelenim” temama, jedna od glavnih stavki je „zelena ekonomija”. Na prvi pogled jasno je šta ovaj termin znači, ali slika je mnogo šira. UNEP je
Trag fondacija trinaestu godinu zaredom dodelila je VIRTUS nagrade za filantropiju kompanijama, malim i srednjim preduzećima i pojedincima, s ciljem da se oda priznanje i javno istaknu kompanije i pojedinačni darodavci koji na strateški način podržavaju razvoj zajednica i tako daju najbolji primer drugima. Dobitnik Glavne nagrade za doprinos na nacionalnom nivou je kompanija Mastercard
Predstavnici 192 države članice Programa ujedinjenih nacija za životnu sredinu, pozvani su da razmene mišljenja i ideje o konceptu razvoja Srednjoročne strategije UNEP-a za period 2022-2025, kao i o budućoj ulozi UNEP-a koja treba da pruži odgovor na post kovid krizu. Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan u svojstvu potpredsdnika Skupštine UN za životnu sredinu
Proleće je period gnežđenja ptica tokom kojeg Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije dobija veliki broj poziva zabrinutih građana koji traže pomoć za zbrinjavanje madunaca sova. Pozivi se uglavnom odnose na sove utine ili kako ih još nazivamo male ušare. „Utina je naša najbrojnija vrsta sova i redovno se gnezdi u ljudskim naseljima širom,
Na današnji dan pre 72 godine započela je institucionalna zaštita prirode u Srbiji osnivanjem Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Na osnovu stručnog rada Zavoda danas naša zemlja ima model zaštite prirode koji je usklađen sa evropskim i svetskim standardima. U nacionalnom sistemu zaštite prirode trenutno se nalaze naši najočuvaniji i najznačajniji delovi prirodne baštine koji
Sakupljače sekundarnih sirovina uglavnom čine Romi, i oni su jedna od najugroženijih društvenih grupa u Srbiji. Profil tipičnog sakupljača sekundarnih sirovina je da u proseku živi 46 godina, nezaposlen je, radi 12 sati i zarađuje do 18.000 dinara mesečno. Sakupljača sekundarnih sirovina u Srbiji ima između 30.000 i 50.000. Sakupljači prikupe oko 75% otpada. Iako
U ranim satima 26. aprila 1986. godine, jedan od četiri nuklearna reaktora elektrane u Černobilu je eksplodirao i izazvao najveću nuklearnu nesreću koja se ikada desila u svetu. Eksplozije su oslobodile ogromne količine radijacije u atmosferu, primoravši hiljade ljudi da napuste svoje domove i izazvale dugoročne posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Dan posle,
Čovečanstvo se trenutno nalazi između dve krize – zdravstvene, uzrokovane korona virusom i klimatske krize, čija je posledica, između ostalog, gubitak biološke raznovrsnosti. Obe krize predstavljaju pretnju za čovečanstvo i svet koji nas okružuje. Pre 50 godina, kao posledica sve većeg zagađenja usled procesa industrijalizacije, Dan planete Zemlje je bio odgovor naučnika i građana na
Na 50. godišnjicu obeležavanja „Dana planete Zemlje“ gobalno partnerstvo za zaštitu ptica i prirode BirdLife International, čiji je partner za Srbiju Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije je u otvorenom pismu zatražilo od generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Antonia Guteresa, da UN preduzme hrabar korak i proglasi zdravo prirodno okruženje fundamentalnim ljudskim pravom. Pismo, koje