Srbija je dobila Katastar rudarskog otpada kao rezultat istoimenog projekta koji je realizovalo Ministarstvo rudarstva i energetike uz finansijsku podršku Evropske unije u periodu od februara 2017. do januara 2020. godine. Projekat vredan 2,1 miliona evra doprineo je daljem razvoju i unapređenju sistema odgovornog i održivog upravljanja rudarskim otpadom u Srbiji.
Predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike, Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji i članovi projektnog tima, predvođenih konzorcijumom nemačkih kompanija PLEJADES i DMT, predstavili su zainteresovanim kompanijama, organizacijama i novinarima rezultate projekta, metodologiju, kao i značaj ovog projekta za sektor rudarstva i njegov uticaj na životnu sredinu u Srbiji.
Dr Piter Bajer, vođa projektnog tima, izrazio je zadovoljstvo ostvarenim rezultatom i ukazao na kompleksnost projekta.
– Glavni izazov na projektu predstavljao je veliki broj lokacija rudarskog optada koje je trebalo posetiti i istražiti, kao i sam obim podataka koje je trebalo obraditi, dokumentovati u formi razumljivih izveštaja i mapa, i pothraniti u veb aplikaciji koju smo razvili tokom projekta. Iako je ovaj tehnički i operativno zahtevan projekat trebalo realizovati za relativno kratak vremenski period, tim sastavljen od preko 40 domaćih i stranih eksperata uspeo je u ovom poduhvatu – izjavio je Bajer, ekspert za rudarstvo iz Nemačke.
Knjiga, odnosno veb aplikacija Katastar rudarskog otpada sadrži sistematizovane podatke o rudarskom otpadu sa 250 lokacija rudarskog otpada koje predstavljaju napuštene ili zatvorene rudnike. Katastar sadrži i rezultate detaljnih istraživanja za 41 lokaciju rudarskog otpada sa hemijskim, mineraloškim, geomehaničkim ispitivanjima i laboratorijskim analizama, kao i zaključcima na osnovu tih ispitivanja i analiza, čiji je krajnji rezultat kategorizacija rudarskog otpada, karakterizacija odlagališta i procena uticaja na životnu sredinu u zdravlje ljudi.
– Dobijeni rezultati pomoći će Ministarstvu u budućim analizama mogućnosti za eventualno preduzimanje aktivnosti sanacije, remedijacije i rekultivacije odlagališta koja su kritična u pogledu zagađenja životne sredine i opasnosti po zdravlje ljudi – rekla je Dragana Jelisavac Erdeljan, šef Odseka za rudarstvo Ministarstva rudarstva i energetike.
Jelisavac Erdeljan je takođe najavila da 2020. godine počinje primena Uredbe koja reguliše oblast upravljanja rudarskim otpadom.
– Privredna društva imaju mogućnost da u roku od najviše dve godine usklade svoje poslovanje sa Uredbom. Značajni doprinos u realizaciji ovih aktivnosti svakako će biti iskustvo stečeno u toku izvođenja ovog projekta, novi Priručnik za inspekcijski nadzor kao i obilazak lokacija rudarskog otpada u Nemačkoj i razmena iskustava sa kolegema iz aktivnih rudnika, zatvorenih i napuštenih odlagališta rudarskog otpada i institucija koje se bave remedijacijom i monitiringom takvih lokacija u Nemačkoj.
Boris Ilijevski, projekt menadžer u Delegaciji Evropske unije u Republici Srbiji za lokalnu infrastrukturu i energetiku izjavio je na konferenciji.
– Evropska unija je glavni partner Srbiji u zaštiti životne sredine. Svi projekti koji se realizuju uz pomoć EU razvijeni su i implementirani tako da imaju pozitivan uticaj na životnu sredinu i kvalitet života građana. Tokom proteklih 19 godina Evropska unija je donirala Srbiji 402 miliona evra za zaštitu životne sredine – naglasio je Ilijevski.
On je kazao da kroz projekat „Katastar rudarskog otpada“ EU pomaže Srbiji u razvijanju inventara koji čini oko 500 lokacija rudarskog otpada.
– Ove informacije služe Ministarstvu rudarstva i energetike i lokalnim samoupravama kao polazna osnova za planiranje aktivnosti mitigacije rizika, upravljanja rudarskim otpadom ili daljeg korišćenja ovog otpada od strane rudarskih kompanija koje eksploatišu mineralne sirovime. Na kraju, lokalne zajednice i građani koji žive u blizini ovih lokacija biće direktni korisnici ovog projekta – rekao je Ilijevski.