Četvrtog novembra„oživljava” treći eko-mural putem mobilne aplikacije „proširene realnosti” (Augmented Reality), ovog puta u Gimnaziji u Lazarevcu. Mural predstavlja snagu mladih ljudi da budućnost učine zdravijom i čistijom, dok AR aplikacija posmatraču putem telefona pokazuje filmiće i stripove gde energetski super-heroji, Ugi, Sunčica i Vetar, dogovaraju o pravednoj raspodeli poslova, kao i priče koje su učenici i nastavnici podelili sa umetnicima tokom planiranja ovog murala. Unutar aplikacije nalazi se i priča o zelenom amfiteatru na obroncima kopa Kolubara.

Mural prikazuje predele Lazarevca i Vreoca, a ovoga puta glavni junaci su đaci lazarevačke Gimnazije koji prevlače platno i predstavljaju čistiju budućnost – jezero na mestu ugljenokopa, biciklističku stazu, vetroelektrane i solarne panele, festival Šikijevi dani, omiljenu tetkicu Tanju koja džogira, domara koji vozi bicikl. Ugi je predstavljen kao statua, a kada preko njega pređete AR aplikacijom saznate kako ugalj postaje dijamant. U gornjem desnom uglu su Sunčica i Vetar, naši stari likovi, koji su stilski evaluirali u skladu sa uzrastom đaka.

Odlazak u Lazarevac je ključan pomak u smeru otvaranja veoma važne teme – dekarbonizacije i pravedne tranzicije – što podrazumeva postepen prelazak na obnovljive i čistije izvore energije. Lokalna zajednica najviše zavisi od rudnika i zbog toga mora učestvovati u odlučivanju i planiranju energetske tranzicije, odnosno svoje budućnosti.

“Projekat saradnje na izradi interaktivnog murala razvija međupredmetne kompetencije, povezuje ekologiju, istoriju, likovnu umetnost i digitalne tehnologije. Isto tako, povezuje učenike, umetnike i nastavnike oko istog cilja – promišljanja o budućnosti gde će se mnogo više voditi računa o prirodi, živom svetu, zdravijoj životnoj sredini. I kao veoma važno: međugeneracijsko druženje učesnika!”, kaže direktorka lazarevačke Gimnazije, Dragana Trebotić Pavlović.

Kao i na pređašnjim muralima metodologija autora i izvođača ovog projekta, tima 1+1je3, je da u osmišljavanju i oslikavanju murala uvek učestvuju đaci i školsko osoblje, uz pomoć grafiti umetnika. Na taj način se oni koji naviše zavise (ali i stradaju) od upotrebe uglja, na kreativan i neposredan način upoznaju sa kompleksnom tematikom koja direktno utiče na njihov kvalitet života.

“Bili smo prijatno iznenađeni koliko su se brzo i u velikom broju đaci pridružili oslikavanju i razgovorima na ovu temu. U jednom trenutku je toliko njih učestvovalo da smo samo posmatrali rapidan nastanak murala, uz usmeravanje i asistiranje. Prethodne murale realizovali smo u osnovnim školama, pa nismo bili u prilici da đacima možemo tako da prepustimo posao. Na gimnazijalce smo zaista mogli da se oslonimo, kako na radionici osmišljavanja tako i na samoj izvedbi murala – bili su izuzetni!”, kaže Jovana Blagojević, slikarka u timu 1+1je3.

U Lazarevcu je obojeno oko 46 m2 školskog zida Boysen KnoxOut bojom koja upija štetne čestice iz vazduha tako što putem kristalizacije azot dioksid pretvara u vodonik, koji potom spira kiša. Istraživanja pokazuju da jedan kvadratni metar boje ima efekat čišćenja vazduha koliko i jedno drvo. Slični murali su oslikani u Beogradu i u Rudovcima.

“Veoma je značajno što smo upravo u lokalnoj sredini koja direktno zavisi od rudarenja i proizvodnje energije iz uglja otvorili temu postepenog prelaska na obnovljive izvore energije. To će se neminovno desiti i znamo da će to dočekati već naša deca. Zbog toga je važno da se upravo sa mladima postave osnove edukacije o alternativnim zanimanjima vezanim za drugačije izvore energije, oni su ti koji će sutra biti u poziciji da se profesionalno bave zelenijom proizvodnjom energije i zato je korisno da što pre saznaju da postoje različite mogućnosti koje treba pametno ostvariti”, objašnjava ko-autorka projekta Katarina Ćirilović.

Lazarevac je centar rudarenja i proizvodi oko 75% lignita za potrebe toplana Elektroprivrede Srbije. Gledano ekonomski lignit je najvažniji prirodni resurs opštine Lazarevac. Oko 150 kompanija i oko 400 samostalnih preduzetnika radi za rudarsku industriju i prateće delatnosti. Rudnici i kamanolomi zapošljavaju skoro 40% radno sposobnog stanovništva. Faktički, Lazarevac je zahvaljujući rudarstvu jedno od ekonomski najrazvijenijih opština u Srbiji, navodi istraživanje CAN Europe iz 2021. godine.

Međutim, učenici Gimnazije u Lazarevcu zimi često nisu u mogućnosti da izlaze napolje zbog prekomernog zagađenja vazduha. Nažalost, miris vazduha u okruženju RB Kolubare govori više jezika. Bez obzira što istraživanja pokazuju da je prekomerno aero-zagadjenje dovelo do smrti 12700 građana tokom 2019. godine u Srbiji, poznato je da se zagađenje vazduha ne smanjuje.

Kakva budućnost je moguća za region koji decenijama u potpunosti zavisi od eksploatacije uglja?

Odgovor na ovo pitanje mogu imati samo pravovremeno obavešteni i informisani građani i građanke, koji su sposobni da učestvuju u procesu donošenja odluka i planiranju svoje budućnosti. Pomoć države u ovom procesu je od ključnog značaja.

Poznato jeda ugalj postepeno nestaje i da već sada koristimo nisko kalorični lignit (zima 2021. godine). Zbog toga je važno da se diskusija o prelasku sa uglja javno otvori na području najvećeg pogona za proizvodnju struje – Kolubare, odnosno administrativnog centra Lazarevac.

“Gradovi širom Srbije i regiona često su na vrhu lista najzagađenijih gradova na svetu. Prema poslednjim istraživanjima, više od polovine građana naše zemlje živi u područijima u kojima je vazduh prekomerno zagadjen, zbog čega ljudi često oboljevaju, pa i umiru. Međutim, 80% struje dobijamo iz termoelektrana koje su zastarele i ispuštaju otrovne materije, a država je spora da donese jasan i sveobuhvatan plan o prelazu na zdravu energiju. Prelazak na obnovljive izvore energije ima više prednosti. Pored čistije životne sredine, reč je i o energetskoj nezavisnosti.” objašnjava Maša Perović, ko-autorka projekta.

Ideja o muralu i stripu #EnergySuperheroes nastala je nakon istraživanja javnog mnjenja u Lazarevcu na temu postepenog prelaska sa uglja na druge obnovljive energente. Istraživanje je 2021.godine uradila Evropska mreža za klimatsku akciju (CAN Europe), i svedoči o strahu, neizvesnosti i neverici da je ugalj moguće zameniti nekim drugim izvorima energije. Na osnovu istraživanja je stvoren strip #EnergySuperheroes koji objašnjava proces prelaska na nove izvore energije do 2050. godine. Kreativni tim 1+1je3 već tri godine radi na tome da ovaj kompleksan proces predstavi mladim ljudima putem interaktivnih i slikovitih eko-murala.