Elektroprivreda Srbije je strateški okrenuta ka projektima koji koriste obnovljive izvore i ka investicijama u modernizaciju postojećih kapaciteta i ulaganjima u projekte zaštite životne sredine kako bi sve elektrane ispunjavale standarde i norme EU. EPS je odlučan u tome da se postigne cilj da naš energetski sektor do 2030. godine 45 odsto energije dobija iz obnovljivih izvora.
Završene su revitalizacije hidroelektrana „Đerdap 1“ i „Zvornik“ što je donelo dodatnu novu snagu našem hidro sektoru, mogućnost veće proizvodnje, a ono što je najvažnije povećana je energetska efikasnost i produžen je radni vek. Pored veće snage, bolje efikasnosti i dužeg radnog veka, dosadašnjim revitalizacijama hidroelektrana, „Elektroprivreda Srbije“ dobila je novih oko 200 miliona kilovat-sati godišnje. Svaki proizvedeni zeleni megavat-sat je višestruko koristan ne samo za EPS, već za celokupno društvo, građane i privredu Srbije. Zato EPS i planira nastavak modernizacije hidro sektora i priprema revitalizaciju četiri hidroelektrane – „Vlasinske HE“, „Bistrica“, „Potpeć“ i „Đerdap 2“. Za sve te projekte urađena je projektna dokumentacija, a za „Vlasinske“ i „Bistricu“ su i odobrena bespovratna sredstva preko Investicionog okvira za Zapadni Balkan, u iznosu od 16, odnosno 7,5 miliona evra.
Završetkom planiranih revitalizacija u hidroelektranama u narednom periodu, „Elektroprivreda Srbije“ obezbediće da 80 odsto hidro kapaciteta u narednih 30 do 35 godina bezbedno i sigurno radi i snabdeva građane Srbije električnom energijom. Paralelno, revitalizacijama termoelektrana u naredne dve godine, biće obezbeđeno da 75 odsto termo kapaciteta EPS bude u mogućnosti da proizvodi električnu energiju u narednih 10 do 15 godina, do novih revitalizacija.
Jedna od takvih je i revitalizacija reverzibilne hidroelektrane „Bajina Bašta“ i to je jedna od najvažnijih investicija u EPS. Ove godine biće revitalizovan prvi agregat, a 2025. i drugi, kada će biti obezbeđen pouzdan, efikasan i duži rad agregata snage 614 megavata koji sistemu EPS daju značajnu energetsku sigurnost. Završetkom ove revitalizacije osiguraće se rad ove zlatne rezerve EPS i u narednim decenijama.
Revitalizacija se radi dvadeset godina nakon velikog remonta iz 2004. godine kada vitalni delovi, radno kolo i sprovodne lopatice nisu menjani. RHE „Bajina Bašta“ izgrađena je 1982. godine. Radovi na revitalizaciji agregata R1 u reverzibilnoj hidroelektrani „Bajina Bašta“ počeli su 1. aprila 2024. godine. Nakon demontaže opreme agregata R1 počela je ugradnja novih delova koje je isporučila „Tošiba“ iz Japana, kao i na rehabilitaciji opreme koja se zadržava u radu. Završetak radova i početak probnog rada očekuje se u drugoj polovini decembra.
Reverzibilna hidroelektrana „Bajina Bašta“ je akumulaciono – derivaciono postrojenje čija se gornja akumulacija nalazi u dolini reke Beli Rzav, dok donju akumulaciju čini akumulaciono jezero postojeće HE „Bajina Bašta“. Reverzibilna HE puštena je u rad 27. novembra 1982. godine.
I strateški projekat izgradnja reverzibilne HE „Bistrica“, snage 628 MW, napreduje i usvojen je Prostorni plan. Energetski stručnjaci jednoglasno ističu da bez te reverzibilne hidroelektrane nema energetske sigurnosti u budućnosti. Posebno je važna jer se očekuje sve veće učešće promenjivih obnovljivih izvora energije. Značaj RHE „Bistrica“ ogleda se u kapacitetu za skladištenje energije, koji omogućava balansiranje sistema proizvodeći električnu energiju onda kada je ona najpotrebnija. Ovaj projekat imaće uticaj na finansijski aspekt EPS portfelja i to kroz povećanu fleksibilnost i kroz nove usluge koje će se neminovno pojaviti na tržištu i koje će EPS dati novu komercijalnu notu u poslovanju.
Dobrim tokom ide i izgradnja solarne elektrane „Petka“ i to je prvo fotonaponsko postrojenje u EPS-ovom ogranku „Termoelektrane i kopovi Kostolac“. Solarka se gradi na spoljašnjem odlagalištu „Ćirikovac“, a završetak izgradnje očekuje se u februaru, nakon čega sledi primopredaja. Intenzivno se radi montaža, a svi moduli, invertori i trafostanica su na terenu. Solarna elektrana „Petka“ imaće instalisanu snagu od 9,75 megavata, a planirana godišnja proizvodnja je 15,6 gigavat-časova. Solarni paneli prostiraće se na površini od 11,6 hektara. Planirana vrednost investicije je 1,36 milijardi dinara i finansira se sredstvima EPS-a.
Nastavlja se i izgradnja prvog vetroparka EPS u Kostolcu, snage 66 megavata. Izgrađeni su pristupni putevi, a trenutno se izlivaju temelji za vetrostubove. Radi se na izgradnji trafostanice i razvodnom postrojenju, kao i na unutrašnjoj kablovskoj mreži. Očekuje se da će vetroelektrana biti na mreži u oktobru 2025. godine. Projekat se sastoji od 20 vetroturbina, snage po 3,3 megavata. Planirana godišnja proizvodnja vetroparka „Kostolac“ je 184 miliona kilovat-časova godišnje, što je dovoljno za snabdevanje zelenom električnom energijom oko 30.000 domaćinstava.
Izgradnja fotonaponske elektrane na lokaciji termoelektrane „Nikola Tesla A“ u Obrenovcu je u završnoj fazi. Ovo je prva fotonaponska elektrana ovog tipa koja se gradi u „Elektroprivredi Srbije“. Prvi kilovat sati čiste energije iz elektrane snage 948 kilovata očekuju se početkom decembra, a planirana godišnja proizvodnja električne energije veća je od 1 GWh. Celokupna proizvedena energija koristiće se za podmirivanje dela sopstvene potrošnje
Planirano je da fotonaponski paneli budu postavljeni na tri najpogodnija spoljna objekta TENT A i Železničkog transporta TENT – skladištu za privremeno odlaganje opasnog i neopasnog otpada, Centru za daljinsko upravljanje saobraćajem ŽT i magacinu za skladištenje i čuvanje mašinske opreme i rezervnih delova. Izvođač radova je konzorcijum, čiji je nosilac „MT Komex“, a drugi deo konzorcijuma je čačanski „Elektrovat“ sa podizvođačem „DB Kop Josipović“. Na postavljanju i implementaciji nadzorno upravljačkog sistema radi „IMP Automatika“.
U vremenu kada je energetska sigurnost imperativ, sve države i energetske kompanije traže najbolja rešenja koja će obezbediti energetski suverenitet, uz maksimalno korišćenje postojećih resursa, diversifikaciju izvora i neodložnu tranziciju. Veliki je izazov balansiranje energije iz OIE i EPS je usmeren na razvoj projekata pumpnih elektrana, odnosno reverzibilnih hidroelektrana.
Sunce sa Tare
Fotonaponska elektrana „Brana Lazići“ je snage 330 kilovata. Prvih 110 kilovata pušteno je na mrežu 2016. godine, a ostalih 220 kilovata naredne godine.
Prosečna godišnja proizvodnja od puštanja u rad u punom kapacitetu je 382.000 kilovat-časova električne energije.
Investicija za 1 GW solara
EPS sa partnerima razvija projekat za jedan gigavat solara, što će doneti značajan udeo OIE. Predstavnici Vlade Srbije, EPS i konzorcijuma kompanija Hyundai Engineering i UGT Renewables potpisali su 16. oktobra Ugovor o realizaciji projekta za izgradnju solarnih elektrana na teritoriji šest lokalnih samouprava u Srbiji.
Reč je o projektu izgradnje samobalansiranih solarnih elektrana velikog kapaciteta, ukupne instalisane snage od ukupne instalisane snage od 1 GW sa baterijskim sistemima za skladištenje električne energije ukupne instalisane snage od 200 MW.