Primer Grada Pirota, koji je kroz privatno-javno partnerstvo realizovao program zamene kotlova na lož ulje kotlovima na biomasu u četiri škole, dragocen je kao iskustvo za ostale opštine u Srbiji –zaključeno je na skupu „Kako uspešno i efikasno realizovati prelazak na korišćenje toplotne energije iz biomase u javnim objektima?”, koji je danas u Beogradu u okviru Nemačko-srpske razvojne saradnje organizovala Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ.
„Nakon prvog dela grejne sezone, tokom koje su se četiri škole u Pirotu grejale na biomasu, procenjene su uštede od 20 do 25 odsto u isporuci i troškovima energije. Do kraja finansijske godine, kada ćemo moći da finalizujemo rezultate, očekujemo da će ušteda ostati u okviru tih procenata“, rekao je na skupu kome su prisustvovali predstavnici lokalnih samouprava iz cele Srbije, Bojan Ivković, eneregetski menadžer Grada Pirota.
„Cilj skupa je da se realizacija projekata prelaska na biomasu za grejanje javnih objekata prikaže korak po korak, da bi druge opštine brže, jednostavnije i efikasnije sprovele svoje planove. Predstavnici lokalne samouprave sada mogu da vide rezultate i koriste iskustvo Pirota i Priboja, koji su pioniri u realizaciji ovakvih projekata i pravi primeri dobre prakse,” rekla je tim povodom Milica Vukadinović, stručni savetnik GIZ-ovog programa „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji”.
U ovom trenutku postoji poreko 20 lokalnih samouprava u Srbiji koje su zainteresovane da realizuju projekte prelaska na biomasu u javnim objektima, u čemu im tehničku podršku pruža GIZ. Među njima su i opština Mionica i Despotovac.
“Do sada smo koristili pet različitih energenata koji su bili jako skupi, a ogroman novac se odlivao sa teritorije naše opštine. Sa prelaskom na biomasu obezbedićemo posao za lokalne sakupljače i prerađivače drvnog otpada, zadržati sredstva na lokalu i podstaći ekonomski razvoj opštine,“ objasnio je Boban Janković, predsednik Opštine Mionica, ističući da je jedan od motiva prelaska na grejanje na biomasu i zdravije životno okruženje. Grejanje na biomasu škole, vrtića i Doma zdravlja u Mionici trebalo bi da počne sledeće grejne sezone.
Slične razloge prelaska na grejanje na biomasu u nekoliko javnih objekata u Despotovcu naveo je i direktor Tehničke škole Despotovac, Dobrica Stojanović. „Škola se do sada grejala kotlovima na ugalj koji su stari preko 50 godina i bilo je neophodno da ih zamenimo. Odlučili smo se da nova kotlarnica koristi biomasu jer smo se obilazeći takva postrojenja uverili da je jeftinije i neuporedivo bolje u smislu ekoloških aspekata. Istovremeno, tako ćemo iskoristiti i potencijale naše opštine u proizvodnji drvne sečke“, rekao je Stojanović navodeći da bi nova kotlarnica na biomasu trebalo da, pored Tehničke škole, greje i osnovnu školu, vrtić i Centar za kulturu u Despotovcu.
Nakon uvodnog izlaganja stručnih saradnika na programu „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji” Milice Vukadinović i Rajnera Šelhasa (Rainer Schellhaas), prezentaciju na temu kvaliteta drvnog energenta i povoljnog radnog režima kotlova na biomasu, održao je i gost iz Nemačke, Kristijan Letalik (Christian Letalik), projekt menadžer C.A.R.M.E.N. eV., Mreže za obnovljive izvore energije i održivo korišćenje resursa nemačke pokrajine Bavarske.