Projekti

Platforma za „zelena” udruženja

Grad Bor je poznata „crna ekološka tačka” sa brojnim i dugoročnim ekološkim problemima koje se sobom nosi razvoj rudarstva i metalurgije. Takva situacija određuje ukupnu društvenu svest građana i delovanje lokalne samouprave i državnih organa, ali isto tako i sadržaje i način delovanja ekoloških organizacija civilnog društva.
Kao i u drugim sredinama, ključni problemi u realizaciji aktivnosti ekoloških OCD Bora u procesu odlučivanja o zaštiti životne sredine su nedovoljni kapaciteti, pre svega nedostatak znanja o stanju i osnovnim ciljevima, pravcima i merama rešavanja problema životne sredine i novim konceptima zaštite životne sredine – održivi razvoj, zelena ekonomija, cirkularna ekonomija, klimatske promene i dr., nedovoljna znanja o proceduri odlučivanja i pravima i obavezama OCD kao „zainteresovanih strana” u procesu odlučivanja o životnoj sredini, nedovoljna povezanost i međusobna saradnja ekoloških OCD, kao i saradnja sa organima državne i lokalne vlasti, naučnim i stručnim institucijama, preduzećima i drugim akterima, nedovoljna informisanost o javnim ekološkim politikama i tekućim procesima izrade, usvajanja i primene dokumenata ekološke politike i drugo. Ovi problemi određuju i vrste i sadržaj aktivnosti ekoloških OCD u podizanju njihovih kapaciteta za učešće u odlučivanju o životnoj sredini.
Rešenje dela ovih problema Društvo mladih istraživača Bora, koje skoro pet decenija deluje u borskoj sredini, u saradnji sa svojim partnerima, nastoji da reši definišući posebnu Platformu zajedničkog delovanja ekoloških OCD. Svrha ove platforme je bolje organizovanje resursa ekoloških OCD Bora u animiranju zainteresovanih građana i ukupne javnosti za veće, kvalitetnije i delotvornije učešće u donošenju odluka o životnoj sredini i time većeg doprinosa održivom razvoju grada Bora i Srbije u celini. Platforma će se koristiti pre svega u postupku donošenja dokumenata javne ekološke politike – strategija, programa i planova, zakona i podzakonskih akata i drugih nacionalnih i lokalnih dokumenata koji se u celini ili delom tiču ekološke problematike, kao i u odlučivanju o strateškim procenama uticaja i procenama uticaja na životnu sredinu, donošenju integrisanih dozvola i izveštaja o bezbednosti SEVESO postrojenja u skladu sa obavezama koje proizlaze iz domaćeg zakonodavstva uključujući i potvrđene međunarodne ugovore. Platforma treba da omogući praktičnu primenu prava i procedura učešća javnosti u odlučivanju prema Zakonu o planskom sistemu, Smernicma Vlade RS za uključivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa i Uredbe o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika. Pored toga, pošto u lokalnoj zajednici grada Bora od početka 2019. godine postoji i posebna Odluka Skupštine grada Bora o javnim raspravama koja obezbeđuje uslove za veće učešće građana u donošenju odluka od značaja za zaštitu životne sredine, ova platforma treba da bude i doprinos uspešnoj realizaciji navedene Odluke.
Međutim, za odlučivanje o oblasti životne sredine postoje posebni propisi od kojih su najznačajniji Arhuska konvencija o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine, koja je potvrđena posebnim Zakonom o njenoj ratifikaciji, zatim Zakon o zaštiti prirode, zakoni o strateškoj proceni uticaja i proceni uticaja. U svim ostalim zakonima koji se odnose na pojedine aspekte životne sredine u posebnim članovima je definisana uloga ekoloških organizacija kao zainteresovanih strana u procesima odlučivanja o životnoj sredini. Ekološke organizacije treba da se izbore da se, u predstojećim aktivnostima na izmeni i dopuni ovih zakona u okviru procesa pristupanja EU, odredbe ovih propisa o ulozi, pravima i odgovornostima ekoloških OCD pojačaju, preciziraju i razrade i u odgovarajućim podzakonskim aktima. Postojanje ovih posebnih propisa za učešće građana u procesima odlučivanja o životnoj sredini zahteva i posebne uslove, napore, inicijative i inventivnost u osposobljavanju OCD da realizuju ulogu „zainteresovanih strana” u procesima odlučivanja o životnoj sredini.
Edukaciju svojih saradnika, aktivista i članova, kao i ostalih građana, ekološke OCD mogu uspešno realizovati samo u međusobnoj saradnji i saradnji sa ostalim akterima – prevashodno sa stručnim i naučnim institucijama i državnim i lokalnim organima. Pri tom sadržaj edukacije treba da obuhvati kako osnovne ekološke probleme tako i procedure odlučivanja o njihovom rešavanju. U gradu Boru postoje odgovarajući uslovi za intenzivniju edukaciju u tom smislu: stručne i naučne institucije kao što su Tehnički fakultet i Tehnička škola, Institut za rudarstvo i matalurgiju, Regionalna inženjerska komora, strukovne organizacije (Srpsko hemijsko društvo, Srpsko lekarsko društvo) tradicionalni ekološki naučno-stručni skupovi i naučne manifestacije namenjene mladima, višegodišnji edukativni programi kao što je program Ekološki dani Bora, ostvarena saradnja sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine i Kancelarijom grada Bora za zaštitu životne sredine i dr.
I pored izuzetno dobre saradnje sa Kancelarijom grada Bora za zaštitu životne sredine, ekološke organizacije Bora osećaju nedostatak drugih tela u lokalnoj samoupravi, kao što je Savet za ekologiju – Zeleni savet, posebno zaduženi član Opštinskog veća ili pomoćnik gradonačelnika, nedovoljnu kadrovsku popunjenost same Kancelarije i dr. te zato stalno obnavljaju svoje ranije pokrenute inicijative i dogovore sa rukovodstvom lokalne samouprave da se ova tela formiraju i Kancelarija kadrovski ojača. Takođe je neophodno da rukovodstvo grada zaduži jednog od radnika gradske uprave za kontakte i saradnju sa organizacijama civilnog društva slično većini ostalih lokalnih samouprava i državnih organa u Srbiji.
Radi veće motivacije i informisanja građana i ekoloških OCD za učestvovanje u procesima odlučivanja o životnoj sredini neohodno je da se mediji, kako nacionalni tako i lokalni, više bave pitanjima životne sredine, ali kontinuirano i prateći sve faze odlučivanja o ključnim dokumentima ekološke politike, kako našeg grada tako i nacionalnih dokumenata koji imaju poseban značaj za borsku sredinu. To znači da nije samo dovoljno objavljivati samo pozive za javne rasprave, već i rezultate tih rasprava i odgovore i odluke ovlašćenih organa, do praćenja realizacije usvojenih dokumenata ekološke politike.
Ekološke organizacije sa svoje strane treba da svoje aktivnosti i stavove u okviru javnih rasprava i drugih aktivnosti u procesu odlučivanja o životnoj sredini objavljuju preko svojih stranica na internetu i društvenim mrežama, konferencijama za medije, redovnim programskim aktivnostima i manifestacijama kako bi ih učinile dostupnim građanima. Pri tom treba da ostvaruju međusobnu saradnju kako bi se pomoglo onim organizacijama koje nemaju dovoljno razvijene sopstvene kanale informisanja.
Saradnju sa državnim i lokalnim organima, ekološke organizacije Bora vide na svim nivoima koje definišu Smernice Vlade Republike Srbije za uključivanje organizacija civilnog društva u procese donošenja propisa – od informisanja, preko konsultacija sve do najvišeg nivoa međusobne saradnje i partnerstva. Ekološke organizacije očekuju da odgovorni organi raspolažu listama organizacija koje imaju kapaciteta da budu partneri u procesu donošenja propisa i da te organizacije posebno obaveštavaju i uključuju u radne grupe, komisije, javne rasprave, tela za monitoring i dr. Ekološke organizacije dakle ne vide sebe kao protivnika već kao partnera, što očekuju i od odgovarajućih državnih i lokalnih organa vlasti.
Da bi ostvarile svoju ulogu u procesima donošenja ekoloških i srodnih propisa, i time doprinele odlučivanju o životnoj sredini i održivom razvoju, ekološke organizacije Bora očekuju da dobiju i odgovarajuću podršku državnih i lokalnih organa, pre svega u realizaciji informisanja i obuke svojih članova i građana, razvoju informisanja preko IKT tehnologija i dr.
Definisana Platforma saradnje omogućuje OCD Bora da povezujući se međusobno u mreže, koalicije i dr udruže svoje kadrovske resurse, pokriju pojedina specifična pitanja životne sredine zavisno od područja delovanja i programske orijentacije svake organizacije, zajednički nastupe u određivanju predstavnika OCD u različitim radnim grupama i organima, u javnim raspravama i dr.
Ova Platforma stavljena je na raspolaganje Savezu Zelena lista Srbije radi podizanja razvoja lokalnog umrežavanja i podizanja kapaciteta članica u projektu javnog zagovaranja u okviru programa ACT – Zajedno za aktivno građansko društvo.

Info – Članice Zelene liste
Savez ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” je mreža lokalnih ekoloških organizacija koje javnim zastupanjem, obrazovanjem, informisanjem i podsticanjem aktivizma građana doprinose očuvanju prirodnih resursa i kvalitetu života građana Srbije. Otvoren je za sve koji prihvataju njegove principe i vrednosti, bez obzira na uzrast, pol, poreklo, nacionalnu, rasnu, versku i političku pripadnost. Savez OCD Zelena lista Srbija nastao je kao rezultat višegodišnjeg projekta koji je realizovan u desetak gradova Srbije u periodu od 2009. do 2013. godine u oblasti upravljanja otpadom. Potom, ZLS i njene članice prošle su kroz projekte jačanja kapaciteta i početnog osposobljavanja za zagovaračke aktivnosti. Razvijeni su i informativni kanali namenjeni javnosti – internet sajt ZLS i prisustvo na društvenim mrežama, objave u časopisu Ekolist i drugo…
Članice mreže su Eko klub „Zeleni putokazi” iz Raške, „Društvo mladih istraživača” iz Bora, Centar za održivu budućnost „Zelena zona” iz Knjaževca, Ekološki pokret „Moravski orašak” iz Trstenika, Ekološki pokret „Bela breza” iz Kruševca, „Inženjeri zaštite životne sredine” iz Novog Sada, Odred izviđača „Zavičaj 1903” iz Vranja, „Porečje” iz Vučja, „Zeleni krug” iz Novog Sada, Udruženje građana „Zeleni ključ” iz Niša i „Village” iz Bora.
Linkove prema internet stranicama članica ZLS potražite na logoima koji se nalaze u dnu strane.
Internet stranica Saveza ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” nalazi se na internet adresi:
http://www.oplanetise.com/

Ovaj projekat je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovoj publikaciji/članku/studiji/radu je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *