Zelena ekonomija

Pet „zelenih” alata za održivo poslovanje

Dobrovoljni instrumenti u zaštiti životne sredine su aktivnosti u poslovanju koje se u organizaciji sprovode bez obaveze i usmerene su na njene procese i/ili proizvode koji vode ka smanjenju negativnog uticaja na životnu sredinu organizacije. Primenom „zelenih” instrumenata fokus je na prevenciji, kroz sprovođenje aktivnosti i mera usmerenih na uzroke pojava ili problema, a ne na njihove posledice.
1. Eko-označavanje
Jedan od važnih indirektnih instrumenata u zaštiti životne sredine, na globalnom nivou danas, svakako je označavanje u vezi sa životnom sredinom. Mehanizam delovanja ovog instrumenta se, u najkraćem, može objasniti na sledeći način: oznaka na proizvodu/usluzi koja pokazuje da taj proizvod/usluga u manjoj meri ugrožava životnu sredinu treba, sa jedne strane, da motiviše ekološki svesnog potrošača da ga kupi, dok porast potrošnje ovakvih proizvoda treba, sa druge strane, da motiviše proizvođače na razvoj i proizvodnju pogodnijih proizvoda sa aspekta životne sredine.
Označavanje u vezi sa životnom sredinom je instrument koji se razvija i traje već više od 20 godina. Primena ovog instrumenta se, tokom tog perioda susretala sa brojnim preprekama i problemima, od lažnog predstavlјanja preko netačnih tumačenja i opstrukcija do zloupotreba i falsifikovanja. Prevazilaženjem ovih problema i prepreka, koji su uklјučivali razvoj metoda za vrednovanje, kriterijuma za ocenjivanje, programa za licenciranje, kao i međunarodnih standarda koji uređuju ovu oblast, ovaj se instrument stalno unapreviđivao i danas predstavlјa dokazanu, prepoznatljivu i efikasnu alatku koja doprinosi boljem upravlјanju zaštitom životne sredine.
Eko-znak Republike Srbije – Eko-znak Republike Srbije je Nacionalna oznaka za proizvode i usluge koji imaju manji negativan uticaj na životnu sredinu od postojećih na tržištu. Na Eko-znak mogu da steknu pravo proizvodi koji su proizvedeni na teritoriji Republike Srbije ako ispunjavaju kriterijume koje propisuje Pravilnik o bližim uslovima, kriterijumima i postupku za dobijanje prava na korišćenje ekološkog znaka, elemenata, izgledu i načinu upotrebe ekološkog znaka za proizvode i usluge (Službeni glasnik Republike Srbije br. 49/2016 od 31.05.2016). Oznake ovog tipa definisane su standardom SRPS ISO 14024. Pravilnik je propisalo Ministarstvo nadležno za pitanja životne sredine, ali su iz njegove primene izuzeti neki proizvodi, kao što su prehrambeni proizvodi, piće, poljoprivredni proizvodi, farmaceutski proizvodi i medicinska oprema.
2. Familija standarda ISO 14000
Standardizacijom u oblasti menadžmenta životne sredine i alatima za podršku održivom razvoju, na međunarodnom nivou, bavi se ISO/TC207, Tehnički komitet 207, Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO).
U okviru ove familije standarda trenuto ima objavljeno ukupno 42 ISO standarda, a u ovom trenutku je u fazi razvoja još dodatnih 29 ISO standarda u ovoj oblasti (zaključno sa 12.09.2019.).
Najpopularniji i najpoznatiji standard iz ove familije je ISO 14001 – Sistemi menadžmenta životne sredine, koji je i jedini od 42 standarda ove familije koji je predviđen za sertifikaciju. Drugim rečima, organizacije (kompanije) mogu da se sertifikuju po ovom standardu, tako što ispune sve zahteve ovog standarda i tako što sertifikaciju obavi nezavisna, treća strana (sertifikaciono telo). Familija standarda ISO 14000 obuhvata raznovrsne i veoma korisne standarde za proizvode, procese i sisteme.
Od organizacija koje imaju uspostavljen sistem menadžmenta životnom sredinom očekuje se da on bude sastavni deo poslovne politike i menadžmenta poslovnim procesima, da omogućava organizaciji održivost i da je sastavni deo njenog društveno odgovornog poslovanja. Održivost i odgovornost pomažu organizacijama da bolje razumeju i optimizuju svoje performanse u odnosu na životnu sredinu, a u skladu sa primenljivim zahtevima zakona i propisa i drugim eksternim zahtevima koji se odnose na organizaciju.
3. EMAS
EMAS (Eco-Management and Audit Scheme) je šema eko-menadžmenta i provere kojom organizacije procenjuju uticaj svoje delatnosti na okolinu, informišu javnost o trenutnoj proceni stanja uticaja i unapređuju efikasnost rada u skladu sa zahtevima vezanim za životnu sredinu.
Uključivanje organizacija u sistem EMAS je dobrovoljno i dostupno svim ekonomskim sektorima (javnim i privatnim delatnostima), odnosno pravnim i fizičkim licima. Ključni elementi EMAS-a su: efikasnost, transparentnost i tačnost.
Izvrsnost u oblasti zaštite životne sredine postaje snažna poslovna prednost, koja može povećati udeo na tržištu. Organizacije koje imaju uveden sistem EMAS smanjuju uticaj na okolinu, uz efikasno korišćenje resursa (energije, sirovine, voda i dr.). Na taj način optimizuju proizvodne procese, čime stvaraju dodatu vrednost proizvodima i uslugama. Planovi u okviru EU su da se EMAS promoviše kao jedan od kriterijuma koji je preporučljivo uzimati u razmatranje prilikom javnih nabavki, sto će imati uticaja i na konkurentnost preduzeća za izvoz na tržiste EU.
U proteklih nekoliko godina, odgovornost prema zajednici sve više dobija na značaju i postaje merilo dobrog upravljanja, a briga o životnoj sredini je pozitivna i logična nadgradnja ove odgovornosti.
EMAS je osmišljen tako da pomogne organizacijama da odgovore na ovaj poziv, kao i da obezbedi podršku najvišeg rukovodstva delatnostima u vezi sa zaštitom životne sredine.
Postoji jedan veoma ubedljiv poslovni razlog koji ide u prilog brizi o životnoj sredini: otpad i zagađenje, gde god da se pojave, najčešće su simptomi neefikasnog procesa proizvodnje. Stoga briga o životnoj sredini pruža mogućnost poboljšanja poslovanja i uštede naknadnih troškova.
Učešće u EMAS-u treba da omogući organizaciji da stekne tržišnu prednost kroz poboljšanje odnosa sa zainteresovanim stranama, da izvuče finansijusku korist zahvaljujući boljoj kontroli poslovanja i da uskladi poslovanje s postojećom i budućom zakonskom regulativom.
4. „Zelene” (javne) nabavke
„Zelene” javne nabavke predstavlјaju klasičnu kupovinu dobara, usluga ili radova, ali uz dodatni, „ekološki”, odnosno element održivosti, gde naručilac zahteva najbolјe iskorišćenje predmeta javne nabavke tokom njegovog životnog ciklusa i pri tome uzima u obzir i njegov uticaj na životnu sredinu.
Prema članu 13. Zakona o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS” br. 124/15, 14/15 i 68/15) propisano je načelo zaštite životne sredine i obezbeđivanja energetske efikasnosti.
Kao jedan od obaveznih uslova za učestvovanje u postupku javne nabavke koji svaki ponuđač mora da dokaže je da on nije osuđivan za krivična dela protiv privrede, životne sredine, primanja ili davanja mita, prevare.
Članom 76 ovog zakona, u okviru definisanja dodatnih uslova, predviđena je mogućnost da naručilac može da odredi i druge dodatne uslove za učešće u postupku javne nabavke, posebno ukoliko se odnose na socijalna i ekološka pitanja.
5. Čistija proizvodnja
čistija proizvodnja predstavlјa primenu sveobuhvatne preventivne strategije zaštite životne sredine na proizvodne procese, proizvode i usluge, sa cilјem povećanja ukupne efikasnosti i smanjenja rizika po zdravlјe lјudi i životnu sredinu. Može da se primeni na bilo koje procese u industriji, na pojedinačne proizvode i na različite usluge koje se pružaju u društvu. Kod proizvodnih procesa čistija proizvodnja se odnosi na očuvanje sirovina, vode i energije, smanjenje primene toksičnih i opasnih sirovina i smanjenje količina i toksičnosti svih emisija i otpada na izvoru proizvodnog procesa. Podrazumeva primenu principa sprečavanja zagađenja na samom izvoru njegovog nastanka zamenom klasičnih rešenja koja tretiraju otpad na kraju proizvodnog procesa. Rezultati uvođenja čistije proizvodnje su uštede, smanjeni uticaj na životnu sredinu i ispunjenje zakonskih obaveza u oblasti zaštite životne sredine.

Za priređivanje teksta upotrebljena brošura „5 ‘zelenih’ alata za održivo poslovanje” („Zelenim” poslovanjem do veće konkurentnosti na tržištu) Privredne komore Srbije

 

Info – O „zelenim” Javnim nabavkama

U skladu sa ovim članom, naručilac je dužan da nabavlјa dobra, usluge i radove koji:
■ ne zagađuju, odnosno koji minimalno utiču na životnu sredinu,
■ obezbeđuju adekvatno smanjenje potrošnje energije – energetsku efikasnost
i da, kada je to opravdano, kao element kriterijuma ekonomski najpovolјnije ponude odredi:
■ ekološke prednosti predmeta javne nabavke,
■ energetsku efikasnost,
■ ukupne troškove životnog ciklusa predmeta javne nabavke.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.