Uobičajeno se smatra da obrazovanje za održivi razvoj podrazumeva učenje o temama u vezi sa održivim razvojem, ali je ono mnogo šire od toga. To je sistem koji podrazumeva sadržaj, metode i iskustvo u učenju, procene postignuća, mestо za rad i učenje, učešće zajednice u obrazovanju itd.
Kurikulumi treba da budu kreirani tako da obezbede znanje o socijalnim, ekonomskim i ekološkim izazovima u okviru nastavnih predmeta, ali sa uspostavljenim vezama između različitih naučnih disciplina. Svakako to nije jedan predmet o održivom razvoju, već integracija tih principa u svaki nastavni predmet i uključivanje ključnih pitanja održivog razvoja u nastavu i učenje, npr. klimatske promene, smanjenje rizika od katastrofa, biodiverzitet, smanjenje siromaštva, održiva potrošnja.
Pored takvih kurikuluma koji obezbeđuje sadržaj, obrazovne institucije treba da budu i infrastrukturno prilagođene da omoguće stvaranje navika tokom školovanja tako što će i same u svom prostoru primenjivati principe održivog razvoja. Ima dosta primera u svetu gde su obrazovni kompleksi prihvatili taj koncept života i učenja i svoje okruženje načinili održivim, od gradnje, upotrebe zemljišta, korišćenja vode i upravljanju otpadom, korišćenju hrane, goriva, materijala i usluga, promene navika i slično, a sve u svrhu postizanja minimalnog ekološkog otiska i nulte emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Obrazovanje za održivi razvoj treba da omogući svakom pojedincu da stekne znanja i veštine, stavove i vrednosti neophodne za oblikovanje održive budućnosti. Obrazovanje takođe, treba da bude što je moguće više prilagodljivo okolnostima koje se brzo menjaju, jer se redovno nameću pitanja koji poslovi će biti potrebni, a koji će profesije postati nepotrebne već u veoma bliskoj budućnosti? Obrazovanje treba da pruži inovativnost i adaptabilnost, ali i da nas nauči kako da učimo ceo svoj životni vek.
Da bi se podržao koncept celoživotnog učenja neophodno je povezivanje mnogih aktera u obrazovanju, stvaranje asocijacija obrazovnih ustanova, institucija, kompanija, lokalnih zajednica, kulturnih ustanova. Učenje na svim nivoima obrazovanja i svim njegovim vidovima (formalno, neformalno i svako drugo obrazovanje) treba da se stiče i u interakciji sa zajednicom kako bi se razumeli lokalni uslovi i kako bi se na različite načine primenili ciljevi održivog razvoja kroz projekte u lokalnoj zajednici.
Kompanije su još jedno važno mesto i prilika za celoživotno učenje, radi razumevanja razlika održivog poslovanja nasuprot uobičajenog i razvoja njihovih strategija za održivi razvoj. Odgovoran pristup kompanija je još jedna tema koja je od izuzetne važnosti i biće sve aktuelnija u budućnosti sa razvojem novih tehnologija koje zadiru u etička pitanja.
Razvoj znanja, veština i kompetencija koje mogu više da doprinesu održivom svetu u budućnosti, u svim aspektima razvoja, ekonomskom, socijalnom i životnoj sredini, podrazumeva da zadržimo otvoren um, da savladamo veštine kritičkog razmišljanja i kreiranja budućih scenarija, ali i sposobnost etičkog donošenja odluka.
Sve to je važno zbog prisutne bojazni da bi veštačka inteligencija mogla da ugrozi čovečanstvo u budućnosti. Donošenje odluka koje su zasnovanje na znanju koje se stiče kroz obrazovanje za održivi razvoj, treba da obezbedi da se tehnološki napredak koristi u svrhu poboljšanja života ljudi, a ne da ga ugrožava.
Najprisutnije su rezerve prema istraživanjima u oblasti ljudskog genoma, kiborg tehnologija, mapiranja ljuskog mozga i sl. Međutim, napredak u tim oblastima treba da poboljša ljudske sposobnosti, da pomogne osobama sa invaliditetom, da prevenira i leči mnoge bolesti, kao i da kao krajnji efekat produži ljudski vek.
Nauka ima posebnu ulogu u obrazovanju za održivi razvoj. Ona treba da iznađe rešenja i nove tehnologije za brojne izazove, da bude generator novih znanja, da objašnjava mehanizme i fenomene i izazove, da razvija modele koji mogu da se primenjuju i na drugim mestima, da edukuje i predvodi ka napretku. Jasnoćom dokaza i činjenica, nauka treba da dopre do donosioca odluka kako bi se naučna saznanja pretočila u delovanje kroz javne politike i to mnogo brže nego što je to bilo u prošlosti.
Kroz obrazovanje za održivi razvoj se potencira razmena znanja i komunikacija i etička i socijalna odgovornost. Progres čovečanstva neće biti moguć bez promena i ukoliko ne bude bilo spremnosti da se menjaju shvatanja svakog pojedinca i zajednica ništa se neće ni promeniti.