Najbogatije države sveta dogovorile su se da će prekinuti finansijsku podršku za razvoj tehnologija ekspolatacije u upotrebe uglja u inostranstvu. Ovo je veliki korak ka postupnom ukidanju najprljavijeg fosilnog goriva. Na virtuelnom sastanku ministara za životnu sredinu i energetiku zemalja G7, čiji je domaćin bila Velika Britanija, nakon dva dana pregovora svi su potvrdili svoju predanost ograničavanju globalnog zagrevanja na 1,5 ° C i obavezali se na postepeno ukidanje emisija ugljendioksida i potpunu dekarbonizaciju svoje energije do 2030-ih.
Japan, koji je zajedno s Kinom, jedan od najvećih svetskih finansijera tehnologija koje upotrebljavaju ugalj, složio se da prestane da pomaže gradnju ovakvih postrojenja. Ipak, japanski zvaničnici izrazili su zabrinutost da će se, ukoliko ova zemlja zaustavi finansiranje, umešati Kina i izgraditi termoelektrane na ugalj koje su manje efikasne od japanskih tehnologija.
Ostale članice G7 – Velika Britanija, SAD, Francuska, Italija, Nemačka i Kanada – bile su jedinstvene u pozivu da se prekine takvo finansiranje. Ipak, podsetimo da su bogate zemlje, članice G7, zajedno s drugim glavnim ekonomijama koje nisu G7, poput Kine i Južne Koreje, u prošlosti igrale glavnu ulogu u finansiranju razvoja fosilnih goriva u siromašnijim zemljama. Međutim, Međunarodna energetska agencija izjavila je nekoliko dana pre ovog sastanka G7 da se svi novi razvoji fosilnih goriva moraju stopirati ove godine, kako bi svetu dali dobre šanse da ostane unutar ograničenja od 1,5 °C. Nedavni porast upotrebe fosilnih goriva, nakon prošlogodišnjeg „lockdowna” širom sveta, u velikoj je meri odgovoran za ono što su stručnjaci predvideli – drugi najveći rekord u emisijama ove godine.
John Kerry, američki izaslanik za klimu, rekao je da su SAD odlučne u kreiranju politika koje za cilj imaju obuzdavanje klimatskih promena i održavanje globalnog rasta temperature ispod 1,5 °C u odnosu na predindustrijski nivo. Ta nastojanja svakako uključuju i postupno ukidanje tehnologija koje se baziraju na preradi uglja. Pozivajući se na savete Međunarodne agencije za energiju (IEA), Kerry je rekao da će SAD postupno smanjivati upotrebu energije dobijene iz uglja, što znači da će se na udaru naći i elektrane bez tehnologije za „hvatanje” i skladištenje ugljen-dioksida.
„Toplo ću preporučiti predsedniku da je ovo pravac u kojem Amerika treba da ide i da je ovo politika koju bismo morali voditi… Garantujem da ćemo biti u potpunosti u skladu s 1,5 °C. To je broj koji upravlja izborima koje moramo doneti u narednih deset godina. Svaka odluka mora biti u tom okviru”, naglasio je Kerry i dodao da je odluka G7 da potvrdi temperaturnu granicu od 1,5 °C bio važan korak napred. Naime, za postizanje ovog cilja, prema saznanjima naučnika, biće potrebno da se u ovoj deceniji prepolovi emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i dostizanje neto nula emisija do 2050. godine. Podsetimo da Pariski sporazum iz 2015. godine zahteva od zemalja potpisnica da zadrže porast globalne temperature „znatno ispod” 2°C u odnosu na predindustrijski nivo.
„U zemljama G7, kao zajednici, postojala je daleko veća svest o hitnosti ovih koraka nego što sam ja to mogao pretpostaviti”, rekao je Kerry.
Barbara Pompili, francuska ministarka za zaštitu životne sredine, istakla je da je oduševljena što su G7 na pragu sporazuma koji bi mogao okončati sve buduće direktne vladine podsticaje međunarodnoj proizvodnji energije iz uglja. Ona je naglasila da sporazum daje veoma snažan signal svetu da je energija iz uglja prošlosti i da nema mesta u našem budućem energetskom miksu. „Ova odluka postavlja pozornicu za radikalnu tranziciju ka čistoj energiji”, rekla je Pompili.
Čini se da je to je bila teška odluka posebno za Japan i Južnu Koreju – glavne izvore finansiranja proizvodnje električne energije iz postrojenja na ugalj u inostranstvu. Zbog toga je Kina ostala najveći izvor takvog finansiranja za zemlje u razvoju. Aktivnosti Kine sada će pažljivo biti analizirane, a posebno uoči Cop26, presudnih UN-ovih pregovora o klimi u Glazgovu, kojima će domaćin biti Velika Britanija. Najveći svetski emiter još nije izradio nacionalni plan za suzbijanje emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2030. godine, koji je bitni deo bilo kojeg dogovora na predstojećem samitu.
Amina Mohammed, zamenica generalnog sekretara UN-a, rekla je da nam ponestaje vremena da „savijemo krivulju” emisija i smanjimo ih za 45% globalno do 2030. godine. Ona je istakla da svi glavni emiteri ove godine moraju predstaviti poboljšane planove za smanjenje emisija gasova s efektom staklene bašte s konkretnim i verodostojnim ciljevima koje možemo pratiti do 2030. godine.
„Važna ulaganja u ciljeve koje smo postavili za 2030. godinu odrediće ishod verodostojnosti ciljeva za 2050. godinu. To znači da više nema novih planova za eksploataciju i upotrebu uglja, već samo postupno ukidanje uglja u zemljama OECD-a do 2030. godine, a u ostatku sveta do 2040.”, istakla je Mohammed.
Velika Britanija, koja ove godine predsedava rotirajućim G7, kao i domaćin samita Cop26, takođe je pozvala sve zemlje da postupno ukinu upotrebu uglja za proizvodnju električne energije. Međutim, njeni napori zasenjeni su sukobima oko mogućeg novog rudnika uglja u Cumbriji, koji je sada predmet javne istrage.
Saopštenje G7 sadrži malu „rupu u zakonu”, a kako ga The Guardian razume, ideja japanske vlade je da se finansiranje upotrebe uglja ipak omogući u ograničenim okolnostima, po nahođenju svake zemlje. Podrazumeva se da će se ovaj izuzetak od pravila koristiti samo u izuzetnim okolnostima, li nije baš najjasnije kojim.
Nacrt teksta glasi: „Zalažemo se za promociju povećanog međunarodnog protoka javnog i privatnog kapitala prema investicijama usklađenim sa Pariskim sporazumom i daleko od proizvodnje električne energije sa visokim udelom uglja kako bismo podržali tranziciju čiste energije u zemljama u razvoju. U tom kontekstu postupno ćemo ukinuti novu direktnu vladinu podršku međunarodnoj energiji fosilnih goriva koja intenzivno koristi ovo gorivo, osim u ograničenim okolnostima po diskreciji svake zemlje, na način koji je u skladu s ambicioznim, jasno definisanim putem ka klimatskoj neutralnosti kako bi se nivo globalnog zagrevanja održao ispod 1,5 stepeni Celzijusa, u skladu s dugoročnim ciljevima Pariskog sporazuma i najboljom dostupnom naukom.” Složićete se da se ovo može tumačiti dosta slobodno.
Izvor: The Guardian
Photo by Markus Spiske on Unsplash
