Velika Britanija domaćin je samita koji se smatra ključnim ukoliko zaista želimo da klimatske promene stavimo pod kontrolu. Sastanak u Glazgovu od 31. oktobra do 12. novembra mogao bi da dovede do velikih promena u našoj svakodnevici. Magazin zaključujemo na dan otvaranja klimatskog samita, i možemo samo da pogađamo u kom smeru će teći diskusije. Ipak, jedno je sasvim izvesno – svetski lideri, naučnici i aktivisi složni su u oceni da je klimatski dijalog dospeo u ćorsokak, te da je neophodno načiniti korake koji bi ga pokrenuli s mrtve tačke. Jedna od mogućnosti je dugo najavljivana finansijska pomoć zemljama u razvoju, koje bi na taj način bile motivisane da učestvuju u „spasavanju sveta” koji su industrijski najrazvijenije zemlje dovele na ivicu propasti.
Naša planeta se zagreva zbog emisije fosilnih goriva koje izazivaju ljudi. Ekstremni vremenski događaji povezani sa klimatskim promenama – uključujući toplotne talase, poplave i šumske požare na širokim regijama – sve su intenzivniji. Prošla decenija bila je najtoplija u istoriji, i vlade se slažu da je potrebna hitna kolektivna akcija. Od 200 zemalja se zahteva da daju planove za smanjenje emisija do 2030. godine. Podsećamo da su se 2015. godine svi oni složili da izvrše promene kako bi se globalno zagrevanje održalo „dosta ispod” dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijski nivo. Cilj je da to bude 1,5 ºC – kako bismo izbegli klimatsku katastrofu.
Ove kvode definisane su Pariskim sporazumom, a to znači da zemlje moraju nastaviti sa većim smanjenjem emisija sve dok 2050. godine ne dostignu neto nulu. Većina zemalja će izložiti svoje planove za smanjenje emisija pre početka samita – tako da bi trebalo da steknemo uvid u trenutne planove. Ipak, tokom dve nedelje samita mogu se očekivati korekcije i sasvim novi planovi.
U Glazgovu se do 25.000 ljudi, uključujući svetske lidere, naučnike, pregovarače i novinare, očekuje da pregovore pokrenu u smeru koji će jednako biti povoljan i za privrede, ali i za Planetu. Desetine hiljada učesnika kampanja i preduzeća će takođe biti tu da održavaju događaje, umrežavaju se, ali i održavaju proteste. „Extinction Rebellion”, na primer, poziva na hitan prekid upotrebe fosilnih goriva. Na kraju konferencije se očekuje neka forma deklaracije i posebne obaveze za sve zemlje. Ipak, postoje signali da sve neće teći tako glatko.
Planirano je da najsiromašnije zemlje sveta imaju koristi od novog plana finansiranja za klimu koji će im pomoći da se izbore sa uticajima klimatske krize, a sve u nastojanjima da se dijalog o klimi izvuče iz ćorsokaka uoči samita UN COP26. Međutim, danas to više nije tako izgledno.
Vlada Velike Britanije, kao domaćin COP26, zajedno sa ministrima iz Nemačke i Kanade, koji su zaduženi za izradu plana za finansiranje klime, predstavila je predloge za dobijanje podrške brojnih zemalja u razvoju kako bi se dogovor na konferenciji pomerio. Međutim, plan za finansiranje klimatskog dijaloga COP26 verovatno se biti zasenjen svađom unutar britanske vlade oko pomoći u inostranstvu, budući da ministar finansija Riši Sunak priprema nove rezove britanskog budžeta. Priča se nastavlja na terenu zemalja u razvoju, koje i dalje imaju visoka očekivanja.
Naime, siromašnim zemljama je od 2009. obećavano da će do 2020. dobijati najmanje 100 milijardi dolara godišnje iz izvora javnog i privatnog sektora u bogatijim zemljama kako bi im pomogli da smanje emisije gasova s efektom staklene bašte, kao i da pronađu načine da izađu na kraj s uticajima ekstremnih vremenskih prilika. Ali to obećanje nije ispunjeno i prošlomesečni izveštaj OECD-a pokazao je da je u 2019, poslednjoj godini za koju su dostupni podaci, obezbeđeno samo oko 80 milijardi dolara. Alok Šarma, ministar u britanskom kabinetu koji će biti predsednik COP26, rekao je da razvijene zemlje moraju platiti 100 milijardi dolara godišnje koje su obećane zemljama u razvoju. „Ovo je stvar poverenja, a poverenje je teško stečena i krhka roba u pregovorima o klimi”, zaključio je on.
„Ako nešto ne preduzmemo sada, uskoro će biti kasno”, upozorava ser Dejvid Atenboro pred samit o klimatskim promenama. Slavni dokumentarista kaže da najbogatije zemlje sveta imaju „moralnu odgovornost” da pomognu najsiromašnijima, i bilo bi „zaista katastrofalno” ako bismo ignorisali njihove probleme, rekao je on u intervjuu za BBC Njuz.
„Svaki dan koji prođe a da nešto nismo preduzeli je protraćen dan. Nažalost, i dalje postoje ljudi u Severnoj Americi, i dalje imate ljude u Australiji, koji kažu: ‘Ne, ne, ne, ne, naravno da je velika tragedija što je izbio taj šumski požar koji je uništio apsolutno sve, spalio do temelja to selo, ali to je samo izolovani incident”, kaže Atenboro.
Njegov poziv na hitnu reakciju odražava najnovije naučne procene – da bi se izbegle najteže posledice rasta temperatura, globalna emisija ugljenika mora da se smanji ne kasnije od 2030. Zato su naredne godine opisane kao „odlučujuća decenija” i zato su pregovori COP26 toliko ključni za preusmeravanje sveta na bezbedniji put.
Dodatna sredstva najavile su SAD, Nemačka, Kanada, Japan i druge zemlje, ali potrebno je daleko više. Predstavljeni plan predlaže ispunjavanje 100 milijardi dolara, uzimajući u proseku obezbeđena finansijska sredstva od 2020. do 2025. godine, umesto pojedinačnih godina. Očekuje se da će više novca biti posvećeno adaptaciji, koja više pomaže najsiromašnijim zemljama, a ne smanjenju emisija, čemu teže zemlje sa srednjim prihodima.
Velika Britanija je zadužila Nemačku i Kanadu da formulišu plan finansiranja za klimu u nastojanju da privuče što veći broj donatora. Ali takođe je bilo zgodno skrenuti pažnju sa sopstvenih akcija Velike Britanije, pre svega smanjivanja pomoći za razvoj u inostranstvu sa 0,7% BDP-a na 0,5%, što je smanjenje od najmanje četiri milijarde funti godišnje. Iako su britanska sredstva za finansiranje klime od 11,6 milijardi funti tokom pet godina ograničena, rezovi – najavljeni prošle godine, a potvrđeni u julu – ostavljaju loš utisak na saveznike među zemljama u razvoju i drugim zemljama donatorima. Glavne ličnosti u pregovorima o klimi opisali su smanjenje ulaganja kao „katastrofalno” i „neobjašnjivo”.
Dok se Velika Britanija nada da će neke od tih poteškoća biti otklonjene planom za finansiranje klime, nova kriza se nazire. Po pisanju Gardijana, ministar Sunak planira da koristi novac od Međunarodnog monetarnog fonda, čime siromašne nacije lišavaju novih očekivanih sredstava. Ovaj novac obezbedio je MMF svim zemljama kako bi im pomogao da se izbore sa posledicama Covid-19.
Od drugih bogatih zemalja se očekuje da svoj novac od MMF-a ponude siromašnim državama, omogućavajući im jeftin pristup stranoj valuti, neophodnim otplatnim kreditima i izbegavaju dužničku krizu. Korišćenje ovih fondova umesto postojeće pomoći smanjilo bi potrošnju Velike Britanije na ime pomoći za nekoliko milijardi, procenjuju stručnjaci. Dalje smanjenje pomoći bilo bi veoma štetno na COP26.
Kao zemlja domaćin, Velika Britanija će verovatno želeti da sve zemlje podrže izjavu koja se ponovo obavezuje na neto nultu emisiju do 2050. godine – kao i na velika smanjenja do 2030. godine. Takođe će želeti posebne garancije o ukidanju uglja, benzinskih automobila i zaštiti prirode. Zemlje u razvoju će želeti značajan finansijski paket u narednih pet godina, koji će im pomoći da se prilagode rastućim temperaturama. Sve manje od ovoga će verovatno biti ocenjeno kao neadekvatno jer jednostavno nema više vremena da se održi cilj od 1,5 ºC. Kako će COP26 uticati na nas? Neke obaveze preuzete u Glazgovu mogle bi direktno da utiču na naš svakodnevni život. Na primer, koji automobil vozite, kako se grejete ili koliko i kako putujete.

Projekat „Informisanjem i ozelenjavanjem protiv klimatskih promena” je finansijski podržan od strane Ministarstva zaštite životne sredine.