Projekti

Naša Planeta već je nepopravljivo promenjena

Svet gubi priliku da se nakon pandemije Covid-19 vrati na „zelenu granu” i suočava se sa katastrofalnim porastom temperature od najmanje 2,7 stepeni Celzijusa ukoliko zemlje ne uspeju da ispune svoja obećanja o klimatskim promenama, navodi se u izveštaju UN. Trenutne obaveze zemalja predviđaju da će se emisije ugljenika smanjiti za samo oko 7,5% do 2030. godine, što je daleko manje od smanjenja od 45% za koje naučnici kažu da je potrebno da se globalni porast temperature ograniči na 1,5 °C – što je globalni cilj.
Antonio Gutereš, generalni sekretar UN, opisao je ovo saopštenje kao „poziv za buđenje” svetskim liderima, dok su stručnjaci pozvali na drastičnu akciju protiv kompanija za fosilna goriva. Iako je više od 100 zemalja obećalo da će dostići neto nultu emisiju oko sredine veka, to ne bi bilo dovoljno da se spreči klimatska katastrofa, pokazuje izveštaj UN o emisijama. Ovaj izveštaj je prava slika jaza između namera i akcija neophodnih za stavljanje pod kontrolu klimatskih promena.

Golfska struja usporava
Klimatolozi su otkrili zabrinjavajuće znakove upozorenja kolapsa Golfske struje, jedne od glavnih pokretača života na našoj Planeti. Istraživanje je otkrilo „gotovo potpuni gubitak stabilnosti struje tokom prošlog veka”. Struja koju istraživači nazivaju atlantskom meridionalnom preokretnom cirkulacijom (AMOC) na najsporija je u najmanje 1.600 godina, ali nova analiza pokazuje da je možda i blizu gašenja. Takav bi događaj imao katastrofalne posledice širom sveta, preteći da ozbiljno poremeti kišne cikluse od kojih zavisi hrana milijardi ljudi u Indiji, Južnoj Americi i zapadnoj Africi. Mogu se očekivati sve veće oluje i snižavanje temperatura u Evropi, ali i podizanje nivoa mora na istoku Severne Amerike. To bi takođe dodatno ugrozilo amazonsku prašumu i antarktički ledeni pokrivač.
Složenost AMOC sistema i nesigurnost u pogledu nivoa budućeg globalnog zagrevanja onemogućavaju naučnike da daju precizna predviđanja. Kolaps klime, a posledično i naše civilizacije, mogli bi biti udaljeni dekadu ili dve, ili pak nekoliko vekova…
Ipak, ovo je samo jedna od manifestacija globalnog zagrevanja koja može da ima kataklizmične posledice. Ukoliko to nije dovoljno realna opasnost, poplave koje su proletos zahvatile Evropu sigurno jesu alarm za uzbunu, jer ukazuju na još jednu zabrinjavajuću globalnu pojavu.

Pokvarili smo i atmosferu
Naučnici već dugo predviđaju da će klimatski poremećaji dovesti do ekstremnijih vremenskih prilika, poput vrućina, suša i poplava. Sve je veći ljudski uticaj na životnu sredinu kroz emisije izduvnih gasova motora, šumske požare i druge aktivnosti koje zagrevaju planetu. Kako atmosfera postaje sve toplija, zadržava se više vlage što donosi više kiše. Sva mesta u svetu koja su proletos doživela poplave – Nemačka, Belgija, Holandija, London, Edinburg, Tokio i druga – mogla su imati jaku letnju kišu čak i bez klimatske krize, ali verovatno je da u tom slučaju ne bi bilo poplava jer padavine ne bi bile tako intenzivne i dugotrajne.
Ali uvek je bilo poplava i vrućina, zar ne? Koji su dokazi da ih ljudi pogoršavaju?
Prvo, sve češće se beleže uzastopne najtoplije godine. Sedam najtoplijih godina u zabeleženoj istoriji sveta desile su se od 2014. godine. Drugo, naučnici sada mogu koristiti statističke analize i računarske modele kako bi izračunali koliko su verovatniji određeni vremenski događaji postali rezultat „dodatnog stresa” kojim su ljudi opteretili klimatski sistem. Na primer, ljudske emisije proizvele su smrtonosnu „toplotnu kupolu” u Kanadi i Severnoj Americi prošlog juna najmanje 150 puta verovatnijom, a produžen period visokih temperatura u Sibiru prošle godine više od 600 puta verovatnijim.
Richard Betts, vođa istraživanja klimatskih uticaja u Met Office Hadley Centru, kaže da proračuni poništavaju argument da se „ekstremne vremenske prilike oduvek sporadično događaju, te da ne moramo brinuti o tome”. Studija nedavnih događaja širom Evrope još uvek je u pripremi, ali eksperti ističu da je „sporadičnost sve učestalija”.
Neki izveštaji sugerišu da bi poplave mogle biti povezane s poremećajem mlaznih tokova. Mlazne struje predstavljaju kretanje vazduha u atmosferi nekih planeta, uključujući Zemlju. Glavni mlazni tokovi na Zemlji locirani su blizu nadmorske visine tropopauze i sastoje se od zapadnih vetrova. Najjači mlazni tokovi su polarne struje, na visini od 9 do 12 km. Na većoj nadmorskoj visini, na 10 do 16 km, nešto su slabije suptropske struje. Severna i Južna hemisfera imaju polarnu struju i suptropsku struju. Polarni mlaz severne hemisfere teče preko srednjih do severnih geografskih širina Severne Amerike, Evrope i Azije i okeana, dok polarni mlaz južne hemisfere tokom cele godine uglavnom kruži Antarktikom.
Kako ove struje utiču na klimu, a kako na mlazne tokove utiču klimatske promena – velike su nepoznanice. Ipak, naučnici koji se bave klimom ovo smatraju jednim od nekoliko mogućih objašnjenja do tada nezamislivog skoka u nekim novijim lokalnim meteorološkim izveštajima. Na mernoj stanici u kelnskom kvartu Stammheim, izmereno je 155 mm padavina tokom jednog dana. To je neuporedivo više u odnosu na prethodni rekord od 95 mm. Nedavno je temperatura izmerena u Lyttonu pobedila prethodni kanadski dnevni rekord za neverovatnih pet stepeni Celzijusa. Bilo da se radi o „sporadičnoj lošoj sreći” ili ekstremnom uticaju od drugih područja klimatskih poremećaja – ovi brojevi prevazilaze i najgore scenarije. Jedna od teorija jeste da je gubitak leda na Arktiku mlazni tok učinio nestabilnijim. Još uvek nema naučnog konsenzusa o ovoj temi, ali stručnjaci su sve zabrinutiji da bi svet mogao biti u nevolji mnogo ranije nego što se ranije mislilo.

Dolazeće godine biće neizvesne
U dolazećim godinama Velika Britanija imaće više poplava i vrućina. Nedavne poplave u Londonu, Edinburghu i drugim gradovima bile su neobične u odnosu na prošlost, ali se može očekivati da će biti češće u budućnosti. Tokom ovog stoleća, Met Office Hadley Center predviđa „toplije, vlažne zime i vruća, suva leta zajedno s porastom učestalosti i intenziteta ekstremnih vremenskih prilika”. Ako se emisije ne smanje, očekuje se da će jake vrućine, poput one iz 2018. godine, biti sasvim očekivane svake druge godine do 2050. Iako bi leta uglavnom bila suva, došlo bi do povećanja intenziteta obilnih kiša.
Iako su ovi nemili događaji obeležili leto, a nove vesti o poplavama, sušama i požarima stižu iz celog sveta, čini se da izostaje odgovarajuća reakcija. Zašto toliko mnogo vesti o ekstremnim vremenskim prilikama potcenjuje klimatsku vezu? Čini se da je u nekim medijskim kućama ovo deo smišljene strategije za podrivanje klimatskih nauka i političke kampanje koja se zalaže za smanjenje emisija. Navika takođe igra važnu ulogu u kreiranju javnog mišljenja. Decenijama unazad novinari su vrućine prikazivali kao dobru vest koja se ležerno ilustruje slikama kupača, sunca, sladoleda i bazena. Ipak, klimatska kriza je sve samo ne prolazna pojava. Klimatolog Ed Hawkins podseća na BBC-ju da stručnjaci imaju dokaze da klimatske promene već povećavaju učestalost ekstremnih vremenskih događaja, a pokazalo se da je mnogo pojedinačnih događaja pogoršano globalnim zagrevanjem.


Projekat „Informisanjem i ozelenjavanjem protiv klimatskih promena” je finansijski podržan od strane Ministarstva zaštite životne sredine.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.