Projekti

Bogate zemlje umanjuju značaj UN izveštaja o klimi

Zemlje koje proizvode ugalj, naftu, ali i govedinu, mleko i mlečne proizvode, kao i stočnu hranu, poslednjih meseci intenzivno lobiraju kako bi ublažile veoma važan klimatski izveštaj UN-a. Ova informacija rezultat je „curenja” poverljivih dokumenata istražnog tima Greenpeace-a.
Uoči COP 26, međunarodnih pregovora o klimatskim promenama koji će se voditi u Glazgovu, države – proizvođači fosilnih goriva, uključujući Australiju, Saudijsku Arabiju, Iran i Japan, lobiraju kod Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC) da ukloni preporuke za ukidanje upotrebe fosilnih goriva u svetu. Kako pokazuju ovi dokumenti, Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEC), čiji su članovi Irak, Kuvajt, Libija, Nigerija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Venecuela, takođe je podržala ublažavanje preporuka izveštaja o fosilnim gorivima.
U međuvremenu, veliki proizvođači mesa i mlečnih proizvoda, kao što su Brazil i Argentina, navodno su takođe pokušali da promene izveštaje tako što su nastojali da svojim interesima prilagode poruke o klimatskim prednostima promovisanja biljne ishrane.
Sve to dokazuje dokumentacija koja je „procurela”, a govorimo o više od 32.000 komentara vlada, korporacija, naučnika i drugih, na nacrt izveštaja Radne grupe III IPCC-a, koja razmatra mere zaštite sveta od porasta temperatura.
U trenucima dok nam klimatska kriza dolazi krupnim koracima, sve ove zemlje i dalje „guraju” svoje ekonomske modele, listom zasnovane na upotrebi fosilnih goriva, što je veliki korak unazad. Naučnici se slažu da, bez obzira na sve, lobiranje neće uticati na preporuke i odluke, budući da galopirajuća klimatska kriza preti da opustoši pojedine delove planete. Već danas s nedostatkom hrane suočavaju se Podsaharska Afrika i Madagaskar, a klimatske promene, udružene s ekonomskom krizom izazvanom pandemijom covida-19, guraju do ivice pucanja ekonomije zemalja u razvoju.
Sajmon Luis, profesor nauke o globalnim promenama na Univerzitetskom koledžu u Londonu, rekao je za Unearthed: „Ovi komentari pokazuju taktiku koju su neke zemlje spremne da usvoje kako bi opstruirale i odložile akciju za smanjenje emisija. Uoči ključnih razgovora COP26, za mene postoji jasan interes javnosti da se zna šta ove vlade govore iza kulisa. Kao i većini naučnika, ne sviđa mi se curenje nacrta izveštaja, jer bi u idealnom svetu naučnici koji pišu ove izveštaje morali da budu u stanju da rade svoj posao u miru. Ali mi ne živimo u idealnom svetu, a sa emisijama koje se i dalje povećavaju, ulozi ne mogu biti veći.”
IPCC je saopštio da su njegovi procesi dizajnirani da se zaštite od lobiranja i da je za to koristio „različite i uravnotežene autorske timove, proces pregleda otvoren za sve i donošenje odluka o tekstovima konsenzusom”.
Profesor Martin Siegert, ko-direktor Instituta Grantham na Imperial College u Londonu, rekao je da je izveštaj razotkrio ponašanje određenih zemalja koje su pokušale da spreče napredak u dekarbonizaciji.
„Međutim, ovo lobiranje nema uticaj na naučni kredibilitet izveštaja IPCC-a. To što IPCC podržava nauku u odnosu na tako snažne interese je trijumf, i moramo da budemo zahvalni uključenim naučnicima što nisu popustili pred takvim pritiskom”, rekao je on.
Nemanja Milović, osnivač, Klima101 i predstavnik mreže organizacija „Klimatski forum”, ističe da je cela priča oko komentara na izveštaj Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC) predstavljena malo više senzacionalistički nego što je to zaista slučaj.
„Standardna procedura pri donošenju svakog IPCC-evog izveštaja podrazumeva i proces podnošenja komentara. Izveštaji IPCC-a i imaju toliku snagu i važnost upravo zato što su se oko finalne verzije teksta usaglasile sve države sveta. U tom procesu je očekivano da zemlje koje su veliki proizvođači fosilnih goriva pokušaju da ublaže neke formulacije, međutim ono što se računa je krajnja verzija koju na kraju imamo prilike da pročitamo. Inače, procedura komentarisanja je javna i svi ovi komentari će biti dostupni javnosti nakon određenog vremena. U ovom trenutku je, na primer, moguće pogledati sve komentare koji su upućeni na prethodne izveštaje koji su objavljeni. Ono što se sada dešava je zapravo deo političke igre i pozicioniranje pred važne pregovore koji će se desiti u Glazgovu.
Međunarodna agencija za energetiku je saopštila da nema prostora za nove projekte za eksploataciju fosilnih goriva ako svet želi da dostigne neto-nulte emisije do 2050. godine. U tom smislu se očekuju veliki pritisci na zemlje proizvođače nafte i gasa da svoje strategije prilagode ovom cilju”, ističe Milović.
Na COP26, koji počinje krajem meseca, okupiće se predstavnici većine zemalja kako bi pokušali da se dogovore o merama za rešavanje klimatske krize. Od delegata se traži da daju svoj doprinos kako bi zadržali globalni cilj zagrevanje od 1,5 °C iznad predindustrijskog nivoa kako bi se izbegla najozbiljnija i nepovratna šteta po planetu.
Mnogi veruju da će samit u Glazgovu biti istorijski. Milović podseća da nas je istorija naučila da se ne nadamo previše da će na samoj konferenciji biti donete neke velike i neočekivane odluke.
„Većina mera i poteza se planira i dogovara unapred, dok se na samom COP-u razgovara o detaljima i usaglašavaju stavovi kako bi mogle da se donesu deklaracije. Neke od tema koje će biti u fokusu u Glazgovu su ambiciozniji ciljevi za napuštanje uglja, podrška novoj inicijativi za smanjenje emisija metana, kao i za sada neispunjeno obećanje najbogatijih država da će obezbediti 100 milijardi američkih dolara godišnje za finansiranje projekata koji za cilj imaju ublažavanje klimatskih promena i prilagođavanje na nove klimatske uslove.
Mnogo toga se promenilo od poslednje konferencije koja je održana u Madridu 2019. U poslednjih godinu i po dana je ogroman broj država, među kojima su praktično sve najveće države sveta najavio dostizanje neto-nultih emisija do sredine ovog veka. Zato se nadam da će ovaj COP zaista ispuniti očekivanja i dati novi vetar u leđa globalnoj klimatskoj akciji koja mora znatno da se ubrza kako bismo ispunili ciljeve Pariskog sporazuma i zagrevanje zadržali ispod 1,5 °C”, ističe Milović.

INFO – Šta je IPCC?
Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) je telo Ujedinjenih nacija sa sedištem u Ženevi. Osnovali su ga 1988. Svetska meteorološka organizacija i Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu da bi se utvrdilo stanje znanja o klimatskim promenama.
Za svaki izveštaj, IPCC okuplja stotine viših naučnika iz celog sveta da procene trenutno stanje znanja. Objavljuje glavne izveštaje o „proceni“ svakih pet do sedam godina, a sledeći „AR6” treba da bude 2022. godine, kao i izrada ad hoc specijalnih izveštaja. IPCC ima više od 190 zemalja članica, a njegovi izveštaji se izrađuju i pregledaju u nekoliko faza kako bi se garantovao njihov kvalitet, pri čemu vlade članica potpisuju konačne verzije.
U oktobru 2018. objavila je poseban izveštaj u kojem se analizira trenutna klimatska istraživanja u kojem se navodi da imamo 12 godina da ograničimo katastrofu klimatskih promena i da su potrebne hitne promene kako bi se smanjio rizik od ekstremnih vrućina, suše, poplava i siromaštva.
Photo by Markus Spiske on Unsplash


Projekat „Informisanjem i ozelenjavanjem protiv klimatskih promena” je finansijski podržan od strane Ministarstva zaštite životne sredine.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.