Projekti

Kako klimtske promene ugrožavaju vrste

Broj jednorogih nosoroga u Nepalu povećao se sa 100, koliko ih je bilo 1965. godine, na 752, koliko je zabeleženo u 2021. Pre 1950-ih, čak 1.000 nosoroga lutalo je livadama i šumama Nepala. Prelomna je bila 1965. godina, kada su lov, krivolov i promene u upotrebi zemljišta doveli su ovu vrstu na ivicu izumiranja. Nacionalni park osnovan je 1973. godine i zahvaljujući zajedničkim naporima za očuvanje, populacija nosoroga je počela da se vraća.
Danas Nacionalni park „Chitwan” ima drugu najveću koncentraciju jednorogih nosoroga nakon indijskog Nacionalnog parka „Kaziranga”, s tim da ova dva parka čine 70% globalne populacije ove vrste. Osim što igraju ključnu ulogu u ekosistemu, Čitvanovi nosorozi pomažu privlačenju velikog broja turista svake godine, značajno doprinoseći ekonomiji ove zemlje u razvoju. U 2019. park je posetilo 185.000 stranaca.
Međutim, IUCN (Međunarodna unija za očuvanje prirode) još uvek klasifikuje većeg jednorogog nosoroga kao ranjivog, a pojavila se nova pretnja. Iako je bilo samo oko pet potvrđenih smrtnih slučajeva zbog krivolova između 2016. i 2020. godine, prijavljeno je da je više od 100 nosoroga umrlo prirodnim ili nepoznatim uzrocima. Iz Uprave za nacionalne parkove ističu da u ovom trenutku ne mogu reći da su ovi smrtni slučajevi posledica isključivo uticaja klimatskih promena, ali da bi klimatska kriza svakako mogla biti jedan od glavnih uzroka. Tim istraživača razvio je su sistem klasifikacije od 21 indikatora za procenu ranjivosti nosoroga u Nepalu na klimatske promene. Zaključili su da su „umereno osetljivi” na uticaje globalnog zagrevanja, prvenstveno zbog prisustva invazivnih vrsta i ekstremnih poplava u primarnom staništu. Ostali nepovoljni faktori su fragmentacija staništa, suše i šumski požari.
Bez obzira na sve nevolje u prošlosti, nosorozi su se pokazali kao izdržljiva vrsta. Oni su pre svega prilagodljivi, pa su stoga kategorisani kao umereno ranjivi. To znači da nije u opasnosti od trenutnog izumiranja zbog klimatskih promena, ali izmenjeni klimatski uslovi svakako moraju biti uzeti u obzir ukoliko želimo da održimo populaciju na duži rok, što je svakako cilj svakog zaštitara.
Trenutno doživljavamo najbržu stopu klimatskih promena u poslednjih 65 miliona godina, podseća Wendy Foden, biolog za zaštitu prirode. Ova južnoafrička naučnica ističe da bi napori na planiranju očuvanja vrsta ostali relevantni i strateški, oni moraju uključiti najbolju dostupnu nauku o očekivanim budućim uticajima. Dakle, moramo predviđati klimatske okolnosti i blagovremeno delovati, koristeći najmodernije trendove u nauci i tehnici.
Nedavne studije pokazale su da nekoliko vrsta životinja već osećaju udar i reagiraju tako što napuštaju svoja staništa, pa čak i menjaju fizionomiju – u prilagođavanju novim uslovima dobijaju veće kljunove, noge i uši kako bi u nekim slučajevima bolje regulisali svoju telesnu temperaturu. Međutim, predviđanje efekata klimatske krize na biodiverzitet predstavlja izazov, delimično zbog nedostatka podataka o dugoročnom praćenju. Naučnici su složni u oceni da bi bilo veoma glupo planirati akcije očuvanja vrsta pre nego što se temeljno proceni šta može poći po zlu za tu vrstu, koji su mehanizmi potencijalnih uticaja, kao i koliko je ta vrsta zaista osetljiva na njih. Uvek ostaje pitanje, naglašava Foden, i šta će priroda učiniti za sebe i na koji način će se zaštititi kroz prilagođavanje.
Foden, koja predsedava grupom stručnjaka za klimatske promene IUCN Komisije za opstanak vrsta i vodi razvoj IUCN smernica za procenu ranjivosti vrsta na klimatske promene, ističe da su upravo navedene reference temelji očuvanja, te da je, u većini slučajeva, analiza ranjivosti od klimatskih promena imperativ za planiranje očuvanja vrsta. Ove direktive već su dale konkretne zaključke.
Istraživanje lokalnih naučnika u Nepalu proučavalo je ranjivost jednorogog nosoroga na klimatsku krizu prema osetljivosti, izloženosti i sposobnosti prilagođavanja. Osetljivost predstavlja procenu koliko je verovatno da će vrsta biti pogođena klimatskim promenama; izloženost je stepen do kojeg će se promeniti njihovo fizičko okruženje; a kapacitet prilagođavanja je njihova sposobnost da prevladaju negativne uticaje klimatskih promena. Dok su jednorogi nosorozi dobro prošli u analizi ranjivosti klimatskih promena, izmenjene klimatske prilike već prete populaciji nosoroga u Nacionalnom parku „Chitwan”. Vrsta zavisi od određenog nivoa godišnjih poplava da bi održala svoje stanište. Ali, tokom poslednjih nekoliko godina, ekstremne poplave pogodile su park nekoliko puta, što je rezultiralo da su nosorozi otišli nizvodno – u Indiju, dok je smeće doplivalo uzvodno. Suša se takođe češće javlja kao problem jer se smanjuje broj jezera u kojima nosorozi provode najtopliji deo dana, pokušavajući da regulišu svoju telesnu temperaturu. Invazivne vrste, kao što su gorka loza (Mikania micrantha) i Chromolaena odorata, cvetni grm poznat i kao „sijamski korov”, šire se alarmantnom brzinom, prekrivajući pašnjake, koji su glavno stanište nosoroga. Očekuje se da će globalno zagrevanje pogoršati ekstremne poplave i dugotrajne suše, kao i brzi rast invazivnih vrsta u budućnosti.
Prema rečima Naresh Subedija, menadžera programa očuvanja u nepalskom Nacionalnom fondu za očuvanje prirode, bolje upravljanje populacijom i staništima ključno je u borbi protiv klimatske krize. „Na primer, trenutno je stopa porasta naše populacije nosoroga oko 5%. Ako održavamo porast populacije nosoroga od 8% godišnje, onda čak i ukoliko izgubimo 3% populacije nosoroga zbog godišnjih poplava ili klimatskih incidenata, oni će i dalje biti u dobroj poziciji”, kaže Subedi za The Guardian.
Iako su poplave samo sezonske, Pant se slaže da je održavanje odgovarajućeg staništa tokom cele godine od vitalnog značaja za održavanje zdrave populacije nosoroga u Nepalu. Još jedno nedavno istraživanje njegovog tima pokazalo je da bi više od trećine staništa nosoroga u Nepalu moglo postati neprikladno u roku od 50 godina uglavnom zbog klimatskih promena, ali i promena u korišćenju zemljišta. Pant je predložio sedam mera prilagođavanja, kako bi osigurao budućnost jednorogog nosoroga, a one uključuju: održavanje jezerca potrebnih nosorozima za valjanje; upravljanje uticajima poplava; stvaranje „refugija”; i aktivno upravljanje staništima kako bi se stvorio mozaik travnjaka i močvara.
„Govorimo o adaptaciji jer ublažavanje može potrajati i zavisi od nekoliko faktora”, kaže Pant. „To nije pod našom kontrolom, tako da jedino što možemo učiniti je da zaštitimo nosoroga u ovim ekstremnim uslovima. To je naš prioritet u ovom trenutku.”
Photo by Pixabay


Projekat „Informisanjem i ozelenjavanjem protiv klimatskih promena” je finansijski podržan od strane Ministarstva zaštite životne sredine.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.