Građani imaju pravo da pravovremeno budu obavešteni o životnoj sredini. Arhuska konvencija definiše niz prava pojedinaca i organizacija civilnog društva u vezi sa životnom sredinom.
Konvencija Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE) o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pra vnu zaštitu u pitanjima koja se tiču životne sredine usvojena je 25. juna 1998. u danskom gradu Arhus (Århus) na Četvrtoj ministarskoj konferenciji „Životna sredina za Evropu“. Stupila je na snagu 30. oktobra 2001. godine.
Cilj Arhuske konvencije je da ojača ulogu građana i organizacija civilnog društva u pitanjima koja se tiču životne sredine. Utemeljena je na principima participativne demokratije.
Strane potpisnice su dužne da zakonodavno obezbede da državni organi, na nacionalnom, regionalnom ili lokalnom nivou, doprinesu ostvarenju tih prava. Arhuska konvencija obezbeđuje:
Dostupnost informacija o životnoj sredini:
– Pravo građana na informacije o životnoj sredini koje se nalaze u posedu državnih organa;
– Učešće javnosti u donošenju odluka od značaja za životnu sredinu:
– Prvo građana da učestvuju u izradi planova, programa, politike i zakonodavstva koji mogu uticati na životnu sredinu;
Pravnu zaštitu:
– Pravo građana na prigovor u slučaju da su im prava u vezi s pristupom informacijama ili javnim učešćem povređena.
Protokol o registrima ispuštanja i transfera zagađenja (PRTRs) koji prati Konvenciju usvojen je na Petoj ministarskoj konvenciji „Životna sredina za Evropu“ u Kijevu, u Ukrajini, u maju 2003, a stupio je na snagu u oktobru 2009. godine. Njegov cilj je unapređenje pristupa javnosti informacijama uspostavljanjem usaglašenih registara ispuštanja i transfera zagađenja širom zemlje. Ti registri predstavljaju popis zagađenja sa industrijskih lokacija i drugih izvora.
Konvencija Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE) o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima koja se tiču životne sredine (Arhuska konvencija) i prateći Protokol o registrima ispuštanja i transfera zagađenja (PRTRs) predstavljaju jedine pravno obavezujuće međunarodne dokumente koji utvrđuju princip participativnog upravljanja životnom sredinom, što je potvrđeno Principom 10 Deklaracije iz Rija o životnoj sredini i razvoju, koja je usvojena 1992. godine na Konferenciji Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i razvoju koja je održana u Riju de Žaneiru u Brazilu. Zahvaljujući takvoj snažnoj dvostrukoj zaštiti životne sredine i ljudskih prava, moguće je odgovoriti na brojne izazove na teritoriji država učesnica OEBS-a – od klimatskih promena i prirodnih nepogoda do zagađenja voda i degradacije zemljišta. Takođe se daje doprinos obezbeđenju mira i bezbednosti. Uspostavljen je čvrst i sveobuhvatan okvir za vlade kako bi se javnost delotvorno angažovala u oblasti održivog razvoja, ozelenjivanja ekonomije i definisanja i sprovođenja Agende za održivi razvoj do 2030. godine, kao i u ostvarenju Ciljeva održivog razvoja. Ovim dvama dokumentima mogu pristupiti zemlje širom sveta.
Od 2002. godine, OEBS podržava osnivanje, rad i umrežavanje Arhus centara. Arhus centri pomažu vladama u sprovođenju Arhuske konvencije i pomažu građanima da razumeju i ostvaruju svoja prava garantovana Konvencijom. Zahvaljujući bliskoj saradnji sa Sekretarijatom Arhuske konvencije pri Ekonomskoj komisiji Ujedinjenih nacija za Evropu i uz podršku Inicijative za životnu sredinu i bezbednost (ENVSEC), tokom poslednjih godina mreža Arhus centara brzo raste i danas broji ukupno šezdeset centara.
Snježana Mitrović,
Arhus centar Subotica
– Naši građani su zainteresovani za teme zaštite životne sredine i žele rešavanje ekoloških problema, ali je za složenije slučajeve borba dugotrajna i često bez ishoda. Do informacija se može doći, ali treba strpljenja, vremena i znanja kako doći do cilja.
Prva dva stuba Arhuske konvencije u Srbiji donekle su zaživela, a to su pravo na informisanje i učešče u donošenju odluka. Međutim, treći stub – pravo na pravnu zaštitu – nije ni u „povoju”.
Arhus centri u Srbiji su, na našu veliku žalost, slabog kapaciteta. OEBS je prezentovao različite modele iz drugih država u kojima Arhus centri nisu bili udruženja građana, pa je tako u Subotici formiran pri državnoj ustanovi Otvoreni univerzitet, dok je u Novom Sadu prvobitno bio u sklopu Južnaobačkog okruga. Posle više od deceniju iskustva, smatramo povoljnijom opcijom instaliranje pri organima državne uprave od lokala, okruga do pokrajine i ministarstva ili uspostavljenje kontinuirane saradnje u cilju informisanja građana i podsticanja na učešće u donošenju odluka.
Naši sugrađani mogu da se uključe u rad centara kao saradnici i volonteri, ali nema zainteresovanih.
Sonja Popović,
menadžerka Arhus centra Niš
– Interesovanje za teme zaštite životne sredine kod naših građana rapidno napreduje, na veliko zadovoljstvo svih organizacija koje se bave ovom tematikom. Iako je u prethodnom periodu bilo dosta inicijativa u oblasti zaštite životne sredine koje su vodili stručnjaci i ekolozi, imali smo utisak da naše inicijative nisu nailazile na adekvatno interesovanje javnosti, a naročito na donosioce odluka. Nezadovoljsvo građana koje je jasno iskazano kroz kampanja „Ne damo hrast!“ okupila zainteresovanu javnost, ali i širu zajednicu, vidimo kao prelomnu tačku u smislu popularizacije ekološke tematike. Kasnije, tokom kampanja koje su vodile lokalne zajednice kroz inicijative za zabranu mini hidro-elektrana i sličnim, videlo se da se ova tema ukorenila u narodu i da jedino sinhronizovanim akcijama šire populacije mogu da se zaustave procesi štetni po životnu sredinu. Danas, to je jedna od bitnijih tema, a očekujemo da će u budućnosti postati i prioritet.
Da bi javnost uopšte mogla kvalifikovano da učestvuje u procesu donošenja odluka o životnoj sredini, na šta nas obavezuje Aruhska konvencija, pre toga bi trebalo da bude veoma dobro informisana, a zatim i motivisana da uzme učešće u ovim procesima. Odsustvo javnosti, pokazalo se, veoma negativno utiče na aktivnosti koje se sprovode u oblasti životne sredine. Na žalost, još uvek nema dovoljno verodostojnih, razumljivih i relevantnih informacija, mada je i tu uočen pomak. Same informacije o životnoj sredini vrlo su raznovrsne i često je za njihovo razumevanje potreban nivo stručnost koji je viši od prosečnog i koji šira javnost ne mora da ima. Zato je neophodno ove stručne informacije interpretirati na način kako bi ih svi razumeli, naročito imajući u vidu kakve posledice po zdravlje ljudi imaju pojave koje su predstavljene tim informacijama.
Arhuska konvencija je postala sinonim za demokratske procedure u oblast zaštite žvotne sredine, au nazivu samog dokumenta je sažeta njegova suštna, jer je to Konvencija o dostupnost informacija, učešću javnost u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine. Sprovođenjem same Konvencije nismo potpuno zadovoljni, navešću samo skorašnji primer grubog kršenja od strane samog Ministartva zaštite životne sredine. Naime, Arhus centar Južne i Istočne Srbije i Mreža Arhus centara Srbije su u oktobru 2021. U otvorenom pismu Ministartvu zaštite životne sredine i zainteresovanoj javnosti ukazali na propuste pri sprovođenju javne rasprave o Predlogu programa upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2021 – 2024. godine, koja je održana dana 01.10.2021. godine putem video konferencije. Javni poziv za učešće na video konferenciji objavljen je samo dva dana pre samog događaja. Na sopstvenu inicijativu, putem društvenih mreža smo pokušali da dopremo do zainteresovane javnosti. Međutim,vremena za davanje kvalifikovanih komentara i sugestija nije bilo – valja istaći da govorimo o dokumentu koji je imao 432 strane! Program javne rasprave je bio manjkav i objavljen nedovoljno transparentno, čime je prekršen niz pravno obavezujućih dokumenata koje je usvojila Republika Srbija.
Arhus centar Južne i Istočne Srbije je udruženje građana osnovano 10. oktobra 2012. godine sa sedištem u Nišu. Vizija Arhus centra Južne i Istočne Srbije je da unapredi sprovođenje Arhuske konvencije u Srbiji i da bude spona između državnih organa i šire društvene zajednice, a naročito na teritoriji Južne i Istočne Srbije. Na taj način Centar promoviše demokratske vrednosti i postupke na planu očuvanja životne sredine i bezbednosti, podstiče transparentnost i odgovornost na svim nivoima odlučivanja i doprinosi zaštiti prava pojedinaca, sadašnjih i budućih generacija da žive u okruženju koje ne ugrožava njihovo zdravlje i blagostanje. Centar je prepoznat od strane brojnih institucija kao respektabilan partner za vođenje aktivnog dijaloga sa građanima Južne i Istočne Srbije. Centar je organizovao javne rasprave, sednice i akcije u saradnji sa brojnim parnerskim institucijama, a najčešće teme kojima se Centar bavi proističu iz same Arhuske konvencije, ali i smanjenjem rizika od nepogoda, energetskom efikasnošću, klimatskim promenama, cirkularnom ekonomijom i rodnom ravnopravnošću.
Građani mogu da se uključe u naš rad kroz mrežu poverenika i volontera Arhus centra Južne i Istočne Srbije koja je uključena u seminare, konferencije i samu organizacija događaja zainteresovana javnost može unaprediti svoja znanja, veštine i uticati na širenje ekološke svesti. Pozivamo sve građane, lokalni zajdenice i organizacija da nam se obrate putem linka:
https://www.facebook.com/aarhuscentarjis.rs
Tanja Petrović,
Mladi istraživači Srbije
– Arhus centar Novi Beograd postoji u okviru Mladih istraživača Srbije, iako nije formiran kao pravno lice. Mi smo imali brojne aktivnosti koje se tiču upravo tematike koju pokriva Arhuska konvencija, te smo zbog toga rešili da formiramo Arhus centar. Jer, svaki zakon, sedica skupštine, razni komentari, naši prilozi i učešće u radnim grupama – sve to jeste definitivno implementacija Arhus koncencije. Trudimo se da stalno stimulišemo predstavnike civilnog društva u procesima donošenja odluka.
Prošle godine smo imali veliki broj zakona iz oblasti zaštite životne sredine i mi smo se barem u šest-sedam slučajeva potrudili da učestvujemo u javnim raspravama. Organizovali smo konsultacije, učestvovali pisanjem i davali naše komentare.
S druge strane, ono što nama nedostaje jesu građani i rad s građanima. Treba intenzivirati rad sa građanima, jer u suštini građani ni ne znaju koja su njihova prava zagarantovana Arhuskom konvencijom. Kako će na njih da se pozivaju i da ih ostvaruju, ako nisu upoznati s njima? Okruženje je takvo da ne stimuliše primenu Arhuske konvencije, te su ta prava građanima često uskraćena.
Znači, postoje dve vrste problema: građani ne znaju šta sve mogu i kakva sve prava imaju, a s druge strane – institucije ne rade na tome da stvore ambijent i okruženje kako bi građane stimulisali na aktivnije učešće u informisanju i odlučivanju.
Na kraju, možda je neophodno da se skrene pažnja na finansiranje Arhus centara. Ako je procena da su ovakvi centri potrebni, onda je neophodan i strateški pristup jačanju i podršci njihovom radu. Načelno, trebalo bi ojačati kapacitete centara kroz, pre svega, finansijsku podršku.
Photo by Sam McGhee on Unsplash
Projekat „Informisanjem i ozelenjavanjem protiv klimatskih promena” je finansijski podržan od strane Ministarstva zaštite životne sredine.