Projekti

Hakaton – novi koncept ekoloških aktivnosti

Odred izviđača „ZAVIČAJ 1093” iz Vranja osnovan je 11. novembra 1963. na godišnjicu dana potpisivanja primirja u Prvom svetskom ratu kao Odred izviđača „Braća Ribar” i to ime nosi do 1980. godine. Bez prestanka i sa puno elana radi punih 58 godina i svrstava se u jednu od najboljih srpskih skautskih organizacija. Kroz odred je do sada prošlo više od 5.000 članova a preko 100 naših članova sa ponosom nose najviše izviđačko priznanje „Izviđač orao” (nekada „partizan”).
Rad u Odredu je organizovan po kategorijama i članovima omogućuje kontinuirano napredovanje do 25. godine života, te mogućnost sticanja nekog od preko 150 specijalnosti koje kao neformalno obrazovanje može biti upisano u njihove radne knjižice. Zavičajci su začetnici SCOUT RANGER koncepta srpskih izviđača koji je ovih dana prerasto u franšizing sistem, te je ponuđen na korišćenje srpskim vrtićima, osnovnim i srednjim školama. Njihov rad karakteriše ideja vodilja: „Učenje svuda i na svakom mestu”, što se realizuje kroz pregršt projekata koje realizujemo kako u zemlji tako i u inostranstu.

SCOUT RANGER franšizu karakterišu preko 40% novih rendžerskih sadržaja usmerenih ka stvaranju našire baze mladih rendžera (zaljubljenika u prirodu) koji će svojim svakodnevnim aktivnostima i konstantnim boravkom u prirodi omogućiti pojačani monitoring biodiverziteta u područjima u kojima deluju. Kako ističe predsednik Upravnog odbora Jovan Kocevski, u toku je učlanjenje u Evropsku junior rendžersku asocijaciju nacionalnih parkova čime će način delovanja na međunarodnom planu podići na viši nivo.
– Do sada smo realizovali preko sto projektnih ideja sa skoro svim ministarstvima Republike Srbije, ali i sa većim inostranim donatorima. Od svega valja izvojiti jedu od najboljih ekoloških kampanja u poslednje vreme – Regatu „Tužna Morava”, kojom smo 2016. godine oplovili čitav tok Južne Morave (232 km) od Bujanovca do Varvarina i sa reke uspeli da prepoznamo sve neuralgične tačke opasne po sam vodotok, od degradacije obale i priobalja, do zakrčenja samog vodotoka i opasnosti od izlivaanja. Koliko su naši izveštaji bili tačni govori i činjenica da je u proteklih pet godina u dva navrata upravo na naznačenim mestima dolazilo do prelivanja Južne Morave i potapanja velikih površina nanošenjem ogromnih materijalnih šteta jer nadležne službe, iako su imale uredno predate naše izveštaje, pa čak i dodatne urgencije da se pojedine stvari otklone, ostale bez konkretnog delovanja što samo dokazuje koliko još treba uraditi na komunikaciji između državnih organa i nevladinog sektora.
Osim ove priče ne bismo smeli da zaboravimo ni na višegodišnje projekte sa Ministarstvom odbrane na pronalaženju i mapiranju vojnih pukovskih grobalja iz Prvog svetskog rata na području Kajmakčalana, kao ni opsežne radove na probijanju puta do mesta pogibije vojvode Vuka (Vojina Popovića) koji smo uspeli da pronađemo i otvorimo za pristup brojnim potomcima punih 100 godina nakon njegove pogibije.
Kao veliki pobornici novih ideja i zagovornici u istraživanjima u raznim oblastima, a kao jedni od osnivača Zelene liste Srbije još pre više od deset godina, sada smo došli na ideju da ponudimo jedan novi koncept aktivnosti mnogo poznatiji kao Hakaton i imamo tu čast i privilegiju da ćemo u saradnji sa našim prijateljima iz udruženja „Zelena zona” iz Knjaževca biti prvi organizatori HAKATONA u okviru projekta koji realizuje Zelena lista Srbije – ističe Kocevski.

Šta je HAKATON?
– HAKATON je vid međusektorske saradnje koji ima nameru stvaranja upotrebnog softvera radi rešavanja nekih od gorućih problema u oblasti koju obrađuje. Hakaton je u poslednje vreme sve zastupljeniji vid aktivnosti između IT sektora i raznih drugih oblasti svakodnevnog života a u našem konkretnom slučaju želimo da se pozabavimo nekim od EKO problema koje u poslednje vreme muče Srbiju.

Koji su njegovi ciljevi?
– Kao vid ostvarivanje saradnje između sektora informacionih tehnologija i ekoloških udruženja, HAKATON ima za cilj unapređenje postojećih kao i stvaranja novih metoda primenjivih u svakodnevnim životnim aktivnostima od raznih vidova monitoringa, analiza, merenja, praćenja raznih ekoloških aktivnosti na lokalu ili nacionalnom nivou koji na ovaj načim mogu da dobiju svoje virtualne tj. digitalne verzije koje će u mnogome olakšati rad hiljadama ekoloških volontera.

Na koje sve načine je inovativan?
– Sa jedne strane se nalaze zaljubljenici u prirodu koji svojim promišljanjem pokušavaju da nađu rešenja u oblastima kojima se bave korišćenjem novih tehnologija. Sa druge strane su IT stručnjaci koji pokušavaju da na osnovu predstavljene ideje osmisle najsvrsishodniji način kako da se ideja realizuje korišćenjem novih tehnologija koje stoje na raspolaganju te da preporuče eksperte koji mogu doprineti da ideje budu konkretizovane kroz izradu softverskog paketa.

Kako je zamišljen i kako HAKATON funkcioniše?
– Čitav proces ima tri dela. U prvom delu raspisan je Konkurs za izbor učesnika HAKATONA na kojem mogu da se prijave tročlani timovi EKO organizacija (udruženja, škola, neformalnih grupa…) na kojem će trebati da obrazlože svoju projektnu ideju koju žele da implementiraju kroz IT tehnologiju. Od ukupnog broja prijava odabraće se 20 projektnih ideja koje će se predstaviti na HAKATONU. Nakon predstavljanja odabraće se deset projektnih ideja sa kojima će se razraditi mogućnost inplementacije uz korišćenje novih tehnologija i stvaranje upotrebnog softvera.
HAKATON traje 48 sati i predstavljaće drugi, centralni, deo čitavog procesa. Sama realizacija je podeljena u tri celine gde će u prvom delu biti predstavljeno 20 projektnih ideja koje su pobedile na Konkursu gde će timovi imati priliku da u polusatnom terminu do detalja opišu svoju ideju i predstave dileme sa kojima su se susreli u osmišljavanju i kreiranju ideje. Zatim se ostavlja vreme za analizu projektnih ideja od strane mentorskog tima te se pristupa izboru deset najkvalitetnijih ideja koje daju šansu za osmišljavanje upotrebnog softvera. Izbor će se izvršiti po principu glasanja na dva nivoa: sa jedne strane glasa projektni tim, a sa druge strane učesnici. Deset projektnih ideja koje imaju najveći broj glasova plasiraće se u drugi deo HAKATONA – radno nazvan OLUJA IDEJA.
Rad se nastavlja po grupama koje će razrađivati po dve-tri projektne ideje, a u njima učešće uzimaju i ekipe čije ideje nisu odabrane. Tako im se pruža prilika da i oni prođu postupak osmišljavanja softverskog paketa ali i da daju pogled na ideju iz svog neutralnog ugla.
Završnica, tj. treći deo predstavljaće promociju softverske ideje i predloga načina njene implementacije i realizacije.

Ko sve može da učestvuje i šta se očekuje od prijavljenih ideja?
– Ovogodišnji prvi HAKATON će biti otvorenog tipa i daće mogućnost da zainteresovane organizacije u saradnji sa školama, studentima i pojedincima iz Srbije mogu da konkurišu i pokušaju da kroz realizaciju HAKATONA svoju ideju privedu kraju i osmisle alate za tehnološku inovaciju. Na raspolaganju im je sedam okvirnih tema:
1. Otpad i reciklaža;
2. Zaštita vazduha;
3. Zaštita voda;
4. Ekološki aktivizam;
5. Mediji i društvene mreže u službi zaštite životne sredine;
6. Zaštita prirode;
7. Ugrožene biljne i životinjske vrste;
8. Klimatske promene – alarmni sistemi.
Realizacijom HAKATONA želimo da mladima pružimo mogućnost da razviju svoje ideje i razmišljana kroz proces pripreme projekta, te tako dobiju šansu da realizaciju i dalju razradu. Uz to, učešćem u HAKATONU učesnici će proći kroz proces izrade projektne dokumentacije dok će udruženja dobiti priliku da aktivno uključe nove članove u svoj rad.
Očekujemo interesantne ideje iz raznih oblasti s obziorm da smo u poslednjih desetak godina učestvovali u mnogim pertnerskim projektima u kojima su se razvijale jako interesantne ideje. Sada je došlo vreme da se te ideje modernizuju i da se stvore uslovi kako bi nove tehnologije pomogle njihovim inplementacijama i primeni u praksi na opšte dobro šire društvene zajednice.
Kakva je dimanika projekta?
– Konkurs za prijavu tročlanih EKO timova otvoren je do 1. oktobra u 17.59. U Hakaton-smernicama i elaboratu nalaze se svi prateći dokumenti za prijavu, kao i obrasci za predstavljanje projektne ideje.
Uz to, tokom septembra meseca opredeliće se do tri termina za konsultacije sa potencijalnim aplikantima kako bismo im pomogli da svi oni što kvalitetnije pripreme svoje projektne predloge.
Nakon toga nam sledi tijaža pristiglih predloga i izbor 20 najboljih, što je planirano da se uradi tokom oktobra 2021. godine.
Sama realizacija Hakatona, sa 20 odabranih timova, biće odrađena preko ZOOM platforme u periodu od 5. novembra u 15 sati, do 7. novembra u 15 sati.

Info – O ACT PROJEKTU
Projekat „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT” osmišljen je kao četvorogodišnja podrška OGD u Republici Srbiji u prevazilaženju izazova u vezi sa aktivizmom građanskog društva u Srbiji. Donator projekta je Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC), a implementacioni partneri su HELVETAS Swiss Intercooperation i Građanske inicijative iz Beograda. Opšti cilj ACT projekta je da doprinese aktivnom građanskom društvu za dobrobit svih ljudi i povećano učešće građana u donošenju odluka, posebno na lokalnom nivou.
Kroz četiri različite grant šeme i osam pratećih javnih poziva u periodu od 2019. do 2023. godine, ACT pruža ciljanu podršku organizacijama građanskog društva na nacionalnom i lokalnom nivou, za njihov organizacioni razvoj i finansijsku održivost, kao i za jačanje odnosa sa građanima i kapaciteta za umrežavanje. Sve podržane grantove, prati paralelni Program obuke i mentorstva prilagođen pojedinačnim potrebama organizacija za razvoj i jačanje unutrašnjih organizacijskih i ljudskih kapaciteta OGD, a koji se finansira nezavisno od samog granta kroz aktuelni budžet ACT projekta.

Info – Članice Zelene liste
Savez ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” je mreža lokalnih ekoloških organizacija koje javnim zastupanjem, obrazovanjem, informisanjem i podsticanjem aktivizma građana doprinose očuvanju prirodnih resursa i kvalitetu života građana Srbije. Otvoren je za sve koji prihvataju njegove principe i vrednosti, bez obzira na uzrast, pol, poreklo, nacionalnu, rasnu, versku i političku pripadnost. Savez OCD Zelena lista Srbija nastao je kao rezultat višegodišnjeg projekta koji je realizovan u desetak gradova Srbije u periodu od 2009. do 2013. godine u oblasti upravljanja otpadom. Potom, ZLS i njene članice prošle su kroz projekte jačanja kapaciteta i početnog osposobljavanja za zagovaračke aktivnosti. Razvijeni su i informativni kanali namenjeni javnosti – internet sajt ZLS i prisustvo na društvenim mrežama, objave u časopisu Ekolist i drugo…
Članice mreže su Eko klub „Zeleni putokazi” iz Raške, „Društvo mladih istraživača” iz Bora, Centar za održivu budućnost „Zelena zona” iz Knjaževca, Ekološki pokret „Moravski orašak” iz Trstenika, Ekološki pokret „Bela breza” iz Kruševca, „Inženjeri zaštite životne sredine” iz Novog Sada, Odred izviđača „Zavičaj 1903” iz Vranja, „Porečje” iz Vučja, „Zeleni krug” iz Novog Sada, Udruženje građana „Zeleni ključ” iz Niša i „Village” iz Bora.
Linkove prema internet stranicama članica ZLS potražite na logoima koji se nalaze u dnu strane.
Internet stranica Saveza ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” nalazi se na internet adresi:
http://www.oplanetise.com/

 

Ovaj projekat je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovoj publikaciji/članku/studiji/radu je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *