Ekologija

Evropski zaokret ka nuklearnoj energiji

Estonija planira da u narednih deset godina izgradi svoju prvu nuklearnu elektranu, i ujedno i prvi mali modularni reaktor (SMR) u Evropi, i da na taj način obezbedi stabilnu i veću proizvodnje električne energije.
Nuklearno postrojenje trebalo bi da bude smeštno oko 100 kilometara od glavnog grada Talina, na obali Finskog zaliva, preneo je estonski javni servis ERR.
Jedan od bitnih razloga za realizaciju tog projekta je i dostizanje klimatskih ciljeva. Estonija je po štetnim emisijama prilikom proizvodnje električne energije prva u Evropi. Estonska vlada tek je nedavno donela odluku da do 2035. godine iz upotrebe izbaci elektrane koje rade na uljane škriljce.
Belgijski inženjenerski biro Tractabel odlučio je da investira u estonsku firmu Frmi Energia, koja je nosilac projekta, i da postane deoničar. Savetodavnu ulogu u projektu imaće finski energetski konzorcijum Fortum.
Mali modularni reaktori (Small modular reactor) smatraju se bezbednijim od tradicionalnih reaktora i mogu da rade i u blizini gradova. Svetsko nuklearno udruženje (WNA) pod pojmom SMR podrazumeva nuklearne reaktore snage do 300 MW koji, za razliku od velikih centrala koje se grade na licu mesta, imaju modularnu izvedbu. To znači da se mnogi fabrički izrađeni delovi donose na mesto gde se elektrana nalaziti, što ubrzava i pojeftinjuje izgradnju.
Prema podacima Međunarodne organizacije za atomsku energiju (IAEA) u svetu trenutno postoji oko 50 dizajna i koncepata za izgradnju SMR, i oni su glavnom u eksperimentalnoj fazi. Jedine četiri takve elektrane koje su u poodmakloj fazi izgradnje nalaze se u Argentini, Rusiji i Kini.
Estonija za sada nema nijednu nuklearnu elektranu, a protiv izgradnje konvencionalne elektrane treće generacije uglavnom govore veliki troškovi, dug period izgradnje i finansijski rizici.
Zagovornici izgradnje malog reaktora u Estoniji tvrde da tome u prilog govori mogućnost ugradnje standardizovanih modula, da bi izdaci zahvaljujući veličini postrojenja bili manji, i da bi vlasti mogle uverljivo da pobiju i argumente protiv korišćenja atomske energije, piše portal Heise.de.
Konsultantska grupa Deep Isolation, koja se između ostalog bavi i proplemom odlaganja mnuklearnog otpada, nedavno je po nalogu preduzeća Fermi Energia izradila studiju u kojoj se navodi da su geološki uslovi u Estoniji pogodni za zbrinjavanje te vrste opada, dodaje portal.
Fermi Energia osnovana je sa zadatkom da u Estoniji izgradi prvu mali modelarni reaktor. Baltičke države najavile su da do 2025. godine žele da se isključe sa dalekovodne električne mreže Rusije.

Francuska je najveći proizvođač nuklearne energije u EU
U 13 zemalja EU radi 106 nuklearnih reaktora, koji proizvode 765.337 gigavat sati (GWh) električne energije, što je oko 26% ukupne proizvodnje struje u EU, prema podacima iz 2019. godine. Evropska agencija za statistiku Eurostat je objavila 19. februara da je Francuska najveći proizvođač nuklearne energije u EU, sa 399.011 GWh, što čini 52,1% ukupne nuklearne struje proizvedene u Uniji. Iza nje su Nemačka, sa 75.071 GWh (9,8%), Švedska sa 66.130 GWh (8,6%) i Španija sa 58.349 GWh (7,6%). Te četiri zemlje proizvode više od tri četvrtine ukupne količine električne energije proizvedene u nuklearnim postrojenjima u EU.
Ukupna proizvodnja struje u nuklearnim elektranama u EU smanjila se od 2006. za 16,3%, uglavnom zbog zatvaranja reaktora u Nemačkoj.

U Bugarskoj – stop za Belane, zeleno svetlo Kozloduju
Bugarska je odustala od izgradnje nuklearne elektrane blizu grada Belene na Dunavu, ali će raditi na proširenju stare nuklearke Kozloduj. Sofija je već dva puta prekidala i nastavljala radove na tom projektu, ali će ovaj put verovatno biti zauvek.
Vlada je odobrila izveštaj ministarke za energetiku Temenužke Petkove, u kojem se predlaže izgradnja novog, sedmog nuklearnog reaktora u već postojećoj nuklearnoj centrali Kozloduj. Oprema koja je kupljena od Rusije za nuklearku Belene biće prebačena u Kozloduj.
Bugarska vlada međutim nije definitivno odlučila šta će biti sa već kupljenim ruskim nuklearnim reaktorima za Belene, preneo je bugarski portal EURACTIV.bg.
„Posle izgradnje sedmog reaktora, počećemo izgradnju osmog reaktora (u Kozloduju)”, izjavio je premijer Bojko Borisov.
U Kozloduju trenutno rade samo dva reaktora – peti i šesti. Bugarska je iz bezbednosnih razloga morala da zatvori prva četiri reaktora, što je bio uslov za pristupanje Evropskoj uniji.
Izveštaj ministarke za energetiku o novom projektu proširenja Kozloduja urađen je posle konsultacija sa predstavnicima američke kompanije Vestinghaus.
Kombinovanje ruskih reaktora sa američkim tehnologijama bila je prvobitna ideja Bugarske, a uprava nuklearne elektrane Kozloduj je procenila da bi najmanje još jedan reaktor mogao da bude pušten u rad u roku od deset godina.
Za Bugarsku, koja je u velikoj meri zavisna od uglja, proširenje Kozloduja je jedina realna mogućnost da ispuni zahteve Evropskog zelenog dogovora za smanjenje emisija ugljen-dioksida.
Kozloduj, prva bugarska nuklearna elektrana, radi od 1974. godine i prati je reputacija da obezbeđuje jevtinu struju i devize zahvaljujući izvozu.
Plan izgradnje nuklearke Belene urađen je 1980-ih godina, ali su radovi počeli 1987. Projekat je napušten 1990, posle političkih promena u Bugarskoj.
Vlada je 2002. godine ponovo oživela projekat, a 2008. je potpisan ugovor sa ruskom kompanijom Atomstrojeksport (Atomstroyexport) o izgradnji dve jedinice nukelarke. Izgradnja je ponovo obustavljena 2012, pošto je bugarska vlada pokušala da na projektu angažuje i američke i evropske investitore i pošto je od ruske kompanije tražila da smanji cenu.
Bugarski parlament je 2018. glasao da se projekat nastavi, ali su procedure privremeno obustavljene posle izbijanja pandemije. U međuvremenu je EURACTIV.bg pisao da je za projekat Belene potrebno novo odobrenje Evropske komisije i bugarskih nezavisnih regulatornih tela.
Izvor: EURACTIV.rs, EURACTIV.com
Photo by Nicolas HIPPERT on Unsplash

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.