Predstavljamo projekat rekonstrukcije Doma zdravlja na Limanu, koji je rezultirao energetski efikasnijim objektom. Broj stanovnika u Gradu Novom Sadu je u intenzivnom porastu, tako da danas u odnosu na Popis iz 2002. godine u našem Gradu živi 20% više stanovnika. Zbog toga postoji potreba sa proširenjem i adaptacijom postojećih objekata Doma zdravlja „Novi Sad” kao i za gradnju novih u nekim delovima Grada.
Objekat na Limanu je naš najveći objekat i od početka je bio prioritetan za rekonstrukciju, sanaciju i adaptaciju zbog svoje veličine i važnosti, kao i zbog činjenice da je sagrađen 1979. godine, i da do tada, osim dogradnje jednog sprata 2005. godine, u njega nije suštinski ulagano.
„Naš najveći objekat na Limanu često je sinonim za ceo Dom zdravlja ‘Novi Sad’. U njemu su zastupljene sve naše službe i prateća dijagnostika. Ovaj je objekat ogedalo celog našeg Doma zdravlja – počevši od njegovog izgleda i rada zaposlenih. U njemu će raditi gotovo 400 zaposlenih koji će dnevno pružiti našim sugrađanima oko 6.000 različitih zdravstvenih usluga lečenja, dijagnostike, terapije i rehabilitacije. Možemo reći da je objekat na Limanu, u našem Novom Sadu, sa površinom od 9.294,22 metara kvadratnih, najveći objekat primarne zdravstvene zaštite u Srbiji, ali i u ovom delu sveta. Takođe je kao dokaz izvrsnosti energetske efikasnosti zaslužio Energetski pasoš”, istakao je dr Veselin Bojat, direktor ove ustanove povodom dodele nagrade „Top energy”, u okviru Međunarodnog foruma o čistim energetskim tehnologijama. Tim povodom, u specijalu „Ekolista” objavljen je kompletan prikaz ovog porjekta.
Rekonstrukciju su finansirali Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Republike Srbije, uz podršku Grada Novog Sada, a radovi su započeli zajedno sa svetskom epidemijom COVID-19.Vrednost projekta bila je oko 826,6 miliona dinara, a njegov cilj – unapređenje energetskog razreda objekta sa postojećeg C na novoprojektovani B.
Rekonstrukcijom, adaptacijom i sanacijom postojeće zgrade urađena je revitalizacija termičkog omotača objekta koja je obuhvatila sanaciju spoljnih zidova, krova, međuspratne konstrukcije prema negrejanom podrumu i zamenu kompletne fasadne stolarije. Projektom mašinskih instalacija izvedene su instalacije za grejanje i hlađenje putem ventilator konvektora i radijatorskog grejanja. Grejanje objekta u zimskom periodu se obezbeđuje preko primarne i sekundarne toplotne podstanice „Novosadske toplane” čija je lokacija u objektu zadržana. Ventilacija u objektu je prirodna tamo gde postoje spoljni otvori. Za posebno definisane prostorije predviđena je prinudna ventilacija sa rekuperatorom toplote i sa integrisanom toplotnom pumpom za temperiranje tretiranog vazduha.
Regulacija sistema grejanja/hlađenja u zgradi je automatska, centralna i lokalna po prostorijama. Lokalna regulacija se postiže kontrolerima smeštenim unutar jedinica ventilator konvektora koji preko termostata upravljaju radom ventilatora, odnosno regulišu protok tople/hladne vode, upravljajući na taj način temperaturom vazduha unutar prostorije u zimskom i letnjem režimu rada. Kada je u pitanju lokalna regulacija radijatorskog grejanja, grejna tela su takođe opremljena termostatskim radijatorskim ventilima sa termostatskom glavom preko kojih se vrši kontrola temperature unutar prostorija. Promena protoka radnog medijuma utiče na smanjenje potrebnog kapaciteta rada cirkulacionih pumpi sa frekventnom regulacijom, pa samim tim i na smanjenje potrošnje električne energije.
Regulacija temperature vazduha preko rekuperatora ostvaruje se dodatnim razmenjivačima kojima se dovodi toplotna/rashladna energija putem integrisanih toplotnih pumpi. Rekuperatori su opremljeni upravljačkom jedinicom, daljinskim terminalom, diferencijalnim presostatom na filterskoj sekciji, sa karticom za povezivanje na „Mod-bas” platformu. Rekuperatori su opremljeni i sa dodatnim kontrolerom i senzorom temperature spoljneg vazduha. Za upravljanje termomašinskim instalacijama na „Mod-bas” platformi predviđen je centralni kontroler sa adapterima za kontrolu dodatnih adresa. Ovi sistemi su pristupačni korisniku, omogućavaju pametno upravljanje energijom (monitoring potrošnje, detektovanje gubitaka energije), fleksibilni su i omogućavaju lakše održavanje i pokretanje sistema, uz mogućnost daljinskog praćenja.
Toplotni izvor za grejanje objekta je daljinsko grejanje sa preuzimanjem energije preko toplotnog razmenjivača u podstanici u suterenu objekta. S obzirom na izvedene mere termičke izolacije fasade objekta došlo je do značajnijeg smanjenja potrebe za toplotnom energijom za grejanje objekta, pa samim tim i do smanjenja kapaciteta toplotne podstanice sa postojećih 1.326 kW na 711,8 kW. U toplotnoj podstanici zadržan je rezervoar za pripremu sanitarne tople vode, uz dograđivanje sa solarnim sistemom. Kolektori solarnog sistema su postavljeni na krovu objekta sa orijentacijom na jug–jugoistok, a u podstanici je izvedena dogradnja dodatnog rezervoara. Umesto postojećeg horizontalnog rezervoara, izgrađena su dva vertikalna rezervoara od kojih je jedan preko pločastog izmenjivača vezan za daljinski sistem grejanja, a drugi za solarni sistem. Kapacitet toplotne podstanice za pripremu sanitarne tople vode je rekonstrukcijom smanjen sa 150 kW na 100 kW. Osim izvora toplotne energije daljinskim grejanjem, koriste se i solarni kolektori ukupne snage 22 kW.
Rekonstrukcijom objekta, klasična konvencionalna rasveta je u celom objektu zamenjena LED rasvetom manje snage, što će u značajnoj meri doprineti uštedi energije koja je potrebna za osvetljenje prostora unutar objekta, kao i za dekorativno osvetljenje fasade objekta.

Grad Novi Sad je sufinansirao projekat „Značaj energetske efikasnosti Grada Novog Sada u funkciji zaštite životne sredine i borbe borbe protiv klimatskih promena”.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.